Цвијетин Михајловић: Посета Степинца Јасеновцу док је логор радио „пуном паром”

Од госпође Смиље Тишме, председавајуће конститутивној седници парламента Србије, чули смо њено сећање на посету надбискупа Степинца логору Јасеновцу

Алојзије Степинац

Већ двадесет и пет година августа месеца Срби обележавају годишњицу изгона из крајева Хрватске у којима су углавном били већина, а Хрвати годишњицу успостављања суверенитета над целом територијом републике. Срби своје годишњице обележавају са тугом и горчином, Хрвати своје са нескривеном еуфоријом, као датум значајнији од 9. маја 1945, званичног дана коначног изгона Хитлерове армаде. Обележавали су их одвојено, са појачаном напетошћу у односима, присутном иначе непрекидно. Ове године направљен је помак: политички представници Срба у Хрватској присуствовали су хрватском обележавању тог 5. августа, а хрватски великодостојници комеморацији српским цивилима страдалим у свом селу након окончања борбених дејстава. Овај потез политичких представника Срба у Хрватској наишао је на многе осуде у Србији и Републици Српској, нарочито међу Србима прогнаним из Хрватске 1995. године. Но, потез је одигран, и сада треба видети хоће ли донети икакав бољитак животу Срба у Хрватској, и односима двају народа и двеју држава.

Некако у исто време, пажњу је привукло и одбијање Министарства културе Републике Србије да на списак за откуп књига за попуну библиотека уврсти и књигу „Јасеновац” хрватског писца Иве Голдштајна, са образложењем да не желе да финансирају откуп књиге са неверодостојним наводима. Првенствено, то се односи на Голдштајнов навод о броју жртава Јасеновца. Око тога се дигла велика галама, као да је књига у Србији забрањена.

Aутор: Сестра Марија, монахиња манастира Јасеновац

То што се и дан-данас споримо због броја жртава у том логору, првенствено је српска срамота. Био би ред да се тај број једном утврди и буде „оверен” од међународних институција, с надом да буде што мањи. Нажалост, сигурно није толико мали да би се за виновнике те нељудскости могла наћи трунка оправдања. Међутим, више од седам деценија у Хрватској је присутно настојање да се јасеновачка трагедија ублажи изношењем неприхватљивих ставова.

Да оставимо по страни спорење о броју жртава, али тврдити да је Јасеновац био радни логор (скоро па претеча омладинских радних акција), а не планирано стратиште, ван сваке је памети. Ко је тамо доспео више није био личност, није имао своје име и презиме већ је постао број. Та рана љубав усташког режима према дигитализацији говори све о природи тих логора и том режиму.

Уз то иде и неприхватљиво упорно настојање да се загребачки надбискуп за време усташког режима Алојзије Степинац прогласи свецем. Те био је антикомуниста, те није био упознат са дешавањима у логорима, те помогао је да се велики број заточеника спасе. Српска православна црква изборила се да се уз благослов папе Франциска формира мешовита комисија двеју цркава, која ће расветлити све чињенице о повезаности надбискупа Степинца са догађањима у логорима и начину њиховог функционисања.

Смиља Тишма (Фото: Политика)

Комисија још није завршила свој посао, а резултати рада комисије су неизвесни. Онда смо током јула, од госпође Смиље Тишме, председавајуће конститутивној седници парламента Србије, чули њено сећање на посету надбискупа Степинца логору Јасеновцу у време док је логор радио „пуном паром”. Као дете била је један од присилних становника тог простора бола и ужаса, била је број. Сећа се да је надбискуп Степинац спроводио одабир постројених дечака из логора. На кога је показао, католичке сестре су га издвајале, преоблачиле и стављале му капу са усташким обележјем. Био је то први корак у преваспитавању у католичком духу и усташком светоназору. Сведочење поштоване госпође Тишме је убедљиво и чини излишним рад било каквих комисија и претурања по архивама Ватикана.

И сада долази оно кључно питање: Колико је великодостојника Католичке цркве у Хрватској (или у Хрвата) знало за ову делатност надбискупа Степинца, а све време су се ватрено борили за његово посвећење?

Цвијетин Михајловић,
Суботица

Опрема: Стање ствари

(Политика, 22. 9. 2020)



Categories: Преносимо

Tags: , , , , , ,

Оставите коментар