BBC на српском: Србија, Косово и Гренел или Шта ко добија

Ко је шта добио током посете Ричарда Гренела и америчке делегације Приштини и Београду

Премијерка Владе Србије Ана Брнабић и извршни директор америчке Међународне развојне финансијске корпорације, ДФЦ, Адам Болер потписали су данас Заједничку изјаву којом је озваничено отварање регионалне канцеларије ДФЦ у Београду (Фото: Танјуг/Зоран Жестић)

Једна заједничка изјава, једна виртуелно отворена канцеларија, један председнички орден и мноштво поклона.

То је биланс посете Србији и Косову делегације коју је предводио амерички дипломата Ричард Гренел са циљем да потврди приврженост споразуму који су две стране потписале у Вашингтону.

„Морао сам да се помучим, да прођем кроз много проблема с обе стране“, готово да се пожалио на конференцији за медије у Београду специјални изасланик Доналда Трампа.

Готово идентичне реченице Гренел је изговорио најпре у Приштини, па у Београду.

„Очекујте од нас отварање нових радних места.

Политичке теме ће морати да сачекају“, поручио је он.

У америчкој делегацији која је посетила Приштину и Београд, осим Ричарда Гренела били су и представници америчке Развојне финансијске корпорације (ДФЦ) на челу са извршним директором ове организације Адамом Болером.

Посета региону дошла је након потписивања споразума у Вашингтону 4. септембра којим су се Србија и Косово у одвојеним документима обавезале на економску сарадњу, али и сарадњу са Сједињеним Америчким Државама (САД) по различитим питањима.

Шта је добила Србија?

Са једног од телевизора у Палати Србија покривач су заједно скинули српска премијерка у техничком мандату Ана Брнабић и извршни директор ДФЦ-а Адам Болер.

Фото: Фонет

Тако је симболично отворена канцеларија те организације у Србији.

ДФЦ је америчка развојна банка која улаже у енергетику, здравство, инфраструктуру, модерне технологије, а посебно у мала предузећа.

Председник Србије Александар Вучић каже да ће ДФЦ на Балкану посла имати пре свега око повезивања Београда и Приштине савременијим путевима.

„Градићемо путеве, пруге, један део секције смо решили са ЕУ, наставићемо да разговарамо и са САД.

Очекујем да кренемо радове на Мердару, али и да размишљамо шта ћемо од Плочника надаље, када ћемо да отворимо прву авио-линију.“

Мердаре и Плочник две су тачке на замишљеном аутопуту који повезује Ниш и Приштину.

Заменица извршног директора Америчке привредне коморе Амалија Павић каже за ББЦ на српском да ће и други пројекти моћи да конкуришу.

Председник Србије Александар Вучић на заједничкој конференцији са делегацијама Србије и САД (Фото: Танјуг/Зоран Жестић)

„Инфраструктура има најављене аутопутеве, железнице, али и други пројекти – телекомуникациони пројекти, оптичке мреже – су добри кандидати.

Доста смо се задржали и на развоју старт-ап пројеката, останка младих предузетника у земљи“, каже она.

Ипак, и представница Америчке привредне коморе закључује да је ово тек – почетак посла.

„Немамо написане и завршене пројекте, али интересовања су широка и биће много шанси које треба да искористимо.“

Опозициона Странка слободе и правде саопштила је да нема нових америчких инвестиција, да сви који другачије тврде обмањују народ и да отварање канцеларије америчке Међународне развојне финансијске корпорације значи да ће САД Србији заправо одобрити више милијарди кредита.

Шта је добило Косово?

Пошто ће седиште америчког инвестиционог фонда бити у Београду, Приштина је заузврат добила заједничку изјаву са САД којим се потврђује спремност на примену свега што је договорено у Вашингтону.

„Kосово и САД имају за циљ верну примену новог споразума о промоцији инвестиција између Kосова и САД.

Верном применом споразума од обе земље се очекује да идентификују пројекте који даље јачају економску интеграцију и развој у региону“, наводи се у документу који су потписали косовски премијер Авдулах Хоти и Адам Болер.

Потписивање споразума у Приштини (Фото: КоССев)

„Овај споразум створиће хиљаде радних места у области инфраструктуре и економског развоја.

Очекујемо да ће већ следеће недеље тимови министарстава почети да раде заједно са представницима Сједињених Америчких Држава“, рекао је Хоти након потписивања.

Амалија Павић каже да је регионални аспект споразума веома важан.

„Регион је добио сигурно обећање да су различите америчке агенције присутне и да Америка овај регион види као место где ће убудуће инвестирати.

До сада нисмо били у великој мери на мапи америчких инвеститора, па је ово фар на овај део света.“

Шта је добио Ричард Гренел?

Ричард Гренел у Приштини је имао прилике да се сретне са човеком са којим је са косовске стране започео преговоре.

Председник Косова Хашим Тачи био је планиран за састанак са српским председником Александром Вучићем у Белој кући крајем јуна, али је објава предлога оптужнице Специјалног суда за злочине на Косову против Тачија спречила сусрет.

View this post on Instagram

Dobrodošlica Adamu Boleru uz dobra srpska vina!

A post shared by Aleksandar Vučić (@buducnostsrbijeav) on

Тачи је на функцији дочекао сусрет са Гренелом и у Приштини га одликовао председничком медаљом за заслуге.

По доласку у Београд, Гренела није дочекало званично признање већ – лични поклони.

Од председника Србије Александра Вучића, Гренел и Болер добили су ексклузивна паковања вина из земље домаћина који се поклоном похвалио на Инстаграму.

Лежерно одевени Гренел Вучићу је за узврат поклонио књигу „Бела кућа кроз историју“, а предао му је и лични поклон председника САД Доналда Трампа што је Вучић на Инстаграму прокоментарисао речима „Из председничке резиденције у Кемп Дејвиду право у Србију!“.

Било је и заједничког певања у ресторану:

У Америчкој привредној комори, која окупља инвеститоре из САД у Србији, сматрају да су Сједињене Државе овим споразумом добиле могућност за повољније инвестиције.

„Подршком државног новца, америчких пореских обвезника, амерички и други инвеститори добијају јефтиније улагање у региону“, закључује Амалија Павић.

Осим споразума и поклона, балкански домаћини добили су од америчког госта и уверавања да Доналд Трамп има намеру да посети и Приштину и Београд.

Свим учесницима церемонија било је јасно да је неопходан услов за то – победа Трампа на новембарским председничким изборима у САД.

Дванаест година након проглашења независности, Косово је признало око 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.

Приштина наводи бројку од 115 земаља, а у Београду кажу да их је далеко мање.

Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.

Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.

Део наслова и опрема: Стање ствари

(BBC на српском, 23. 9. 2020)



Categories: Преносимо

Tags: , , , , ,

1 reply

  1. А шта смо добили ми ?

    Ми узимамо кредит од Амера да њихова фирма направи пут и пругу Албанцима којима ће их повезати са Европом преко наше територије, а за узврат ми селимо амбасаду у Јерусалим да би Израел признао Косово.

Оставите коментар