Оно што јесте спорно је начин на који ће се подаци са тих камера чувати и обрађивати, упозоравају из Шер фондације
Фото: А. Васиљевић
Србију ће уместо 1.000, надзирати 8.000 камера и према Правилнику о начину снимања на јавном месту и начину саопштавања намере о том снимању, Министарство унутрашњих послова мораће сваку камеру да обележи, пише портал Стартит.
Уколико се на јавном месту врши надзор, нужно је да постоји знак који указује да се на том месту трајно или повремено снима.
Локације камера за надзор ресорно министарство, према правилнику, мора да пружа на својој званичној интернет страници.
Из Шер фондације подсећају да је Повереник за заштиту података о личности још крајем маја утврдио како је читава процедура надзора и процена њеног утицаја у нескладу са законом.
Зато указују да је врло дискутабилно да ли је правилником предвиђен начин адекватног обавештавања грађана о обради њихових података и правима која имају у том погледу припадају.
„Званично обележавање полицијских камера јесте битан корак ка транспарентности, али се и даље примећују огромне разлике у локацијама камерних места и броју камера када се упореде ажурирани МУП-ов списак и грађанска мапа“, закључују у Шер фондацији.
Међутим, само обележавање камера није довољно, нити је највећи проблем. Оно што јесте спорно је начин на који ће се подаци са тих камера чувати и обрађивати, а посебно оних паметних камера.
Опрема: Стање ствари
Прочитајте још
Categories: Вести над вестима
Јасно је одавно, систем се, полако али сигурно, претвара у тоталитаран. Општи надзор и контрола, комесари политичке коректности, вербални деликт, бесомучна пропаганда и тотална контрола медија итд, итд. Не заборавимо две ствари. Тоталитарни систем мора да заврши у масовном злочину и тоталитарни систем се не може срушити демократски и гласањем.