МУП планира надзор са 8100 камера, непознато да ли већ користи софтвер за препознавање лица

Документ МУП-а по први пут званично наводи да ће се у оквиру овог система за видео надзор користити 8100 камера

Фото: А. Васиљевић

МУП Србије није се изјаснио да ли у овом тренутку користи софтвер за препознавање лица, наводи Шер фондација позивајући се на мишљење повереника за информације од јавног значаја о употреби Хуавеј камера за видео надзор које је купио МУП Србије.

Повереник је у Мишљењу од 29.05.2020. године које је упутио МУП-у, констатовао да нема правног основа за обраду биометријских података у циљу јединствене идентификације лица употребом система за видео надзор.

Повереник је реаговао на МУП-ов документ „Процена утицаја обраде на заштиту података о личности употребом савремених технологија видео надзора у оквиру пројекта ‘Сигурно друштво’“ у Београду који је МУП направио у марту и априлу.

Повереник је указао да одредбама Закона о полицији и Закона о евиденцијама и обради података у области унутрашњих послова није одређено које биометријске податке МУП може обрађивати, те оне не могу бити правни основ за обраду биометријских података и неопходно је да се ова област уреди посебним законом.

Шер наводи и да се до сада с бројем камера углавном лицитирало у изјавама за медије челника полиције.

Међутим, документ МУП-а по први пут званично наводи да ће се у оквиру овог система за видео надзор користити 8100 камера.

Поред камера на стубовима (2500), полиција је купила и мобилне камере (eLTE терминале) – 3500 комада, камере за возила (600) те камере које су део униформе полицајаца (bodycam) – 1500 комада.

У документу који је сачинио МУП  експлицитно се наводи да ће до краја пројекта МУП проширити функционалност видео аналитике увођењем функционалности – аутоматско детектовање лица из континуалног видео материјала.

То значи да софтвер за детекцију аутоматски детектује лик свих који пролазе кроз зону надзора камера и издваја их у виду фотографије и кратког видео записа.

Са друге стране, МУП наводи да ће се идентификација, односно препознавање детектованих лица вршити само у одређеним ситуацијама и у складу са сврхама предвиђеним овим документом.

Позивајући се на Закон о заштити података о личности, МУП је обраду података у оквиру овог система раздвојио на две целине.

Прва целина је посебни режим који се односи на обраду података у вези са спречавањем и откривањем кривичних дела и прекршаја.

МУП планира да користи софтвер за препознавање лица како би се идентификовала лица у овим случајевима:

  • за која постоје основи сумње да су извршила кривично дело или прекршај;
  • за која постоји основана сумња да су извршила кривично дело или прекршај;
  • која су оштећена кривичним делом или прекршајем;
  • у вези са кривичним делом (као што су сведоци, лица која могу да обезбеде информације, повезана лица)

У оквиру посебног режима посебно је проблематично што он укључује и обраде које се тичу спречавања и откривања прекршаја, иако се у складу са Законом о заштити података о личности овај режим односи искључиво на  спречавање и откривање кривичних дела.

Други разлог за коришћење камера односи на све друге случајеве, те МУП планира  да користи софтвер за препознавање лица ради идентификовања лица чији је живот или здравље угрожено или је то неопходно ради заштите здравља других (нпр. спречавање ширења заразе) те да да овај систем користи за:

  • остваривање увида у стање саобраћаја;
  • информисање јавности о догађајима од значаја за живот у граду;
  • обезбеђивање материјала који се користи у едукацији полицијских службеника;
  • обезбеђивање материјала који се користи за даљег развоја и унапређивања система видео надзора и статистичке потребе;

Овако широко дефинисане сврхе за коришћење масовног биометријског надзора, Министарству дају могућност да овај систем користи арбитрарно у најразличитијим ситуацијама, наводи Шер фондација.

Посебно је занимљиво да се у циљу идентификације лица, подаци који су прикупљени овим путем, могу упоређивати са другим подацима које МУП поседује укључујући и биометријске податке који су садржани у евиденцији личних исправа физичких лица, што практично значи да се могу користити подаци свих грађана наше земље.

У Процени утицаја коју је МУП радио, наводи се да ће грађани бити информисани о камерама путем постављања одговарајућих знакова на камерном месту и преко интернет странице МУП-а на којој су истакнуте детаљне информације о овој обради података.

Ову обавезу МУП није испунио, те грађани и даље немају релевантне информације у вези са овим системом.

Посебно је забрињавајуће да као испуњење ове обавезе МУП наводи да су на њиховој страници ажуриране информације о камерним местима иако је грађанска иницијатива  #hiljadekamera мапирала готово троструко више камерних места у односу на број који је МУП објавио, истиче Шер фондација.

Повереник је указао и да министар унутрашњих послова није донео подзаконски акт којим се прописује начин снимања на јавном месту и начин саопштавања намере о том снимању, што је прописано Законом о Полицији.

Ни на захтев Повереника, МУП није доставио пројекте Сигурно друштво и Сигуран град који су закључени са компанијом Хуавеј.

Опрема: Стање ствари

(Нова економија, 1. 8. 2020)



Categories: Вести над вестима

Tags: , , ,

Оставите коментар