Покрет за одбрану КиМ: Вучић у Вашингтону показао криминалну неодговорност и некомпетентност

Саопштење Председништва Покрета за одбрану Косова и Метохије поводом Вашингтонског споразума

Александар Вучић и Доналд Трамп у Овалном кабинету (Извор: Друштвене мреже)

Још једном кршећи уставне одредбе о надлежностима председника републике и осталих државних органа, Александар Вучић је обавио трговину између представника Сједињених Америчких Држава, „Косова“ и себе самог. Предмет трговине је, као и много пута до сада, јужна српска покрајина.

Српска јавност је, првог дана преговора, била изложена агресивној медијској кампањи Вучића, као тобожњег националног јунака, који је одбио „узајамно признање“ с „Косовом“, иако заправо није било речи о међусобном признању државе Србије и „државе“ Косово, већ о признавању „мањинског статуса“ – Албанаца у Србији, и Срба у „Косову“. Срби, наравно, не могу бити мањина у својој држави, али уговорна фикција тзв. „Заједнице српских општина“, коју Вучић годинама узалудно призива, управо представља заштиту „српске мањине“ у „Косову“. Ипак, пропагандно представљање Вучића као „хероја“ послужило је сврси – као „димна завеса“ за прикривање правог смисла онога што је јуче потписао. Тиме је ослободио простор за прихватање једног тематски шароликог, али политички опасног документа.

Нејасно је чак и ко је са ким у Вашингтону потписао споразум. Александар Вучић изјавио је да је Србија потписала споразум са САД, а не са „Косовом“, док Ричард Гренел, главни преговарач, тврди да САД нису потписале споразум ни са Србијом, нити са „Косовом“. На документу се налази само потпис Александра Вучића.

Иако је његов наслов „Економска нормализација“, документ садржи низ бесмислених тачака, набацаних без реда и смисла. Ако се председник Србије пред Белом кућом оправдано чудио „Шта ће ‘узајамно признање’ у економском споразуму?“, тада је још теже објаснити шта ће у „економском споразуму“ између Србије и њене покрајине одредбе које се тичу Холокауста, хомосексуалности, 5Г-мреже, Хезболаха, амбасаде у Јерусалиму. Утолико се потписани документ може сматрати спомеником америчке неоколонијалне бахатости и понижавајуће сервилности Александра Вучића који, нажалост, представља нашу земљу.

Метежом послова и обавеза, предвиђених у споразуму, скандалозном предајом Газивода у руке САД, прикрива се Вучићева најновија и најважнија капитулација – одустајање од активности у вези са поништавањем признања „Косова“. Албанци су, према овом споразуму, обавезни да одустану од захтева према међународним организацијама, али не и да одустану од захтева за признањем од стране појединачних држава. Тако ће лобирање Албанаца, САД и њихових пријатеља за признање „Косова“ моћи да се несметано настави, док се Србија овим споразумом обавезала да се томе не супротставља.

Србија се, у лику председника Александра Вучића, сагласила да Израел призна „Косово“, а да ми, као „противуслугу“ за то, заједно са свега неколико земаља на свету, пребацимо своју амбасаду у Јерусалим. Морални углед и утицај Израела у међународним односима подстаћи ће и друге земље да признају „Косово“, утолико пре јер се показало да сама Србија такве одлуке награђује. Штавише, тиме ћемо изазвати незадовољство муслиманског света, за који је то прворазредно и изузетно осетљиво питање и, нема сумње, подстаћи многе муслиманске државе, које то досад нису учиниле, да признају „Косово“. Александар Вучић, на овај начин, није само обесмислио досадашњу кампању повлачења признања тзв. „Косова“, него је и подстакао нова признања, темељно компромитујући позицију, интересе и углед Србије у међународним односима.

Најзад, вашингтонска несрећна епизода само је увертира за наставак у Бриселу, центру творевине (ЕУ) која је задужена за de iure признање „Косова“ од стране Србије. Ако се Вучић нада да је довољно анестезирао народ својим „успехом“ у Вашингтону, те да ће тиме лакше раскрчити пут до коначне издаје, грдно се вара, јер би дефинитивна предаја Косова и Метохије у Србији имала учинак сличан покушају Мила Ђукановића у Црној Гори да присвоји имовину Српске православне цркве.

Из свих ових разлога упозоравамо да је председник Вучић потписивањем споразума у Вашингтону показао криминалну неодговорност и капиталну некомпетентност. Због тога га позивамо да без одлагања прекине своје противуставне преговарачке активности, врати се у Београд и заједно с Владом под оставком, која му је противно Уставом одређеном мандату такве владе, делегирала „право“ на преговоре у Вашингтону, поднесе одговорност за своја дела.

У Београду, 5. септембра 2020.

Наслов и опрема: Стање ствари

(Покрет за одбрану КиМ, 5. 9. 2020)



Categories: Вести над вестима

Tags: , , , , , ,

6 replies

  1. Морални углед Израела је овим признањем драстично опао…

    13
  2. Чему служе овакве изјаве, уз сву њихову прецизност и луцидност? Верује ли ико од уважених чланова Покрета да ће се Вучић одазвати њиховом позиву „да без одлагања прекине своје противуставне преговарачке активности“? Можда ће овај позив дати резултата, за разлику од тужбе Марка Јакшића и других, коју је Покрет означио као погрешан корак?
    Већ виђено: циклус издаја-прецизна анализа. Сваким новим кругом остаје мање да се изда: где је црвена линија, када треба устати и усправити се? Хоће ли чланови Покрета опет апеловати на онога који са трона Св Саве дели ордење Св Саве издајницима и чува леђа „лаву“? Можда ће се и он и окупирана Београдска Патријаршија пробудити и показати своје право лице, као и „Аца Србин“?

    22
    4
  3. Апсолутно подржавам саопштење председништва Покрета за одбрану Косова и Метохије, али се са пар изнетих ставова не могу сложити. Наиме, нисам сигуран да у споразуму стоји да су Албанци обавезни да одустану од захтева за чланство у међународним организацијама. Ако заиста тако пише зашто већ у следећој реченици стоји да ће се заузврат Србија уздржати од формалног или неформалног захтева било којој држави или међународној организацији да не прихвати пријем „Косова“ као независне државе? Ако „Косово“ не подноси захтеве за чланство онда Србија и нема против чега да лобира. Не знам енглески језик али ми се чини да се случајно или намерно ради о лошем преводу. У буквалном преводу не пише да ће Албанци одустати од „захтева за чланство“ већ да ће одустати од „захтева за НОВО чланство“. Изостављена је кључна реч new, а по мени то Албанци и наши нови „пријатељи“ американци могу да тумаче на начин да Албанци не могу да подносе захтеве за чланство у међународним организацијама којима до сада нису подносили захтеве („ново чланство“), док то могу да чине у организацијама у којима су то већ чинили, а то је погромна већина најважнијих међународних организација. Такође, нисам сагласан са ставом да је Влада АВ противуставно делегирало право на преговоре у Вашингтону. Неспорно је да везано за преговоре о КиМ и Влада и АВ годинама брутално и криминално крше Устав и Законе Србије, али је чињеница да Влада никада није усвојила ни један једини званични документ којим овлашћује АВ да те преговоре води. Пре пар дана усвојена декларација о подршци активностима председника у преговорима нема никакву правну снагу нити по било ком основу може да буде законско покриће за, како стоји у саопштењу, криминалну неодговорност и капиталну некомпетентност АВ у Вашингтону.

    11
    3
  4. Само се ви надајте да ће да прође као Мило. А чак и ако прође, када се то деси биће касно, јер ће тада Косово већ бити признато. За разлику од Мила, он има подршку СПЦ и то се неће мењати, ма шта радио и ма како уништавао Србију. Коме то до сада није јасно, никада му неће бити јасно.
    Вучић ће моћи Србији да ради шта хоће, онолико колико му дозволе Западне газде, наравно, и то се неће променити, док се у Србији не формира политичка снага која ће бити у стању да му се супротстави. Крајње је време да, уместо бављења Вучићем, почнемо да се бавимо собом тј. формирањем такве политичке снаге.
    За мање од две године су председнички избори. Ако немамо никакву идеју о томе како се Вучићу супротставити одмах, ето прилике да бар на председничким изборима имамо једног српског кандидата. Да Србија која подржава суверенистичку, идентитетску и конзервативну политику стане иза једне особе која ће је представљати на тим изборима. Ако се већ играмо демократије, хајде да нешто научимо од оних од којих смо систем копирали. Видимо како бела конзервативна Америка стаје јединствено иза Трампа иако, за многе од оних који припадају тој Америци, Трамп не би био први избор. Можда ни други. Зато су они реална политичка снага, уместо да кукају и имају мали милион кандидата док демократе уништавају Америку. Сада је време да почнемо да размишљамо о нашем кандидату за председничке изборе, да се тиме бавимо, а не Вучићем о којем смо написали и рекли све што је имало да се напише и каже.
    И да ово не би била само начелна прича дајем и конкретан предлог. Предлажем да српски кандидат буде др. Јована Стојковић. Једно време сам био за Нога, али његово деловање се већ претворило у политички егзибиционизам. Бошко Обрадовић је сувише компромитован. Даље ми нико не пада на памет.
    Ако идемо на варијанту „нестраначког“, као у Црној Гори, рекао бих да су Владимир Димитријевић и Милош Ковић часни људи, али и довољно елоквентни да би могли да буду кандидати иако, искрено, њихова политичка позиција, што би рекли другови Енглези, није моја шоља чаја.
    Предлажем да Стање Стввари и други родољубиви сајтови отворе расправу на ову тему, понављам, да коначно почнемо да се бавимо собом, а не Вучићем и банди изађемо на црту за две године. Ништа се неће десити преко ноћи и две године је мало.

    ПС. Израел нема никакав морални углед. Има јеврејски лоби који има паре и везе и има америчку војску на својој страни.

    27
    2
  5. Изгледа да Вучић ипак није изневјерио шестогодишња очекивања и политичке процјене нестрпљивих вељесрба и вељепатриота (од врха до дна, духовног и цивилног) јер је можда конфузним “уговором” издао Косово и Метохију, насупрот оноликим патриотским “настојањима” Ђиласа, Обрадовића, Јеремића, Тадића, Коштунице, Ђинђића и Милошевића да се света српска земља одбрани. Чудно је да Вучић буде онако непримјерено и понижавајуће примљен у Бијелој кући, за разлику од Броза који је тамо онако дочекан, наравно послије великог погрома српских националиста 1944-1952. и издаје Стаљина, или кад је Ђинђић онда примљен код Буша, након што је издао Србију, Милошевића и друге.

    4
    6
  6. @ Владимир Челекетић
    Предлажем да Стање Стввари и други родољубиви сајтови отворе расправу на ову тему, понављам, да коначно почнемо да се бавимо собом, а не Вучићем и банди изађемо на црту за две године. Ништа се неће десити преко ноћи и две године је мало.
    ++++
    Да, две године пролете час посла.
    А тачно пре две године, на истом овом нашем СС сам изнео један предлог, како ослободити нашу милу отаџбину.

    https://stanjestvari.com/2018/09/03/tribina-o-kosovu-spc-ce-se-suprotstaviti/

    Све оно, што се у међувремено догодило, само ме је учврстило у уверењу, које су могућности ослобођења логора Србија.
    Уз Божију помоћ, до ослобођења !

    10
    1

Оставите коментар