Како је представљено бившем америчком генералу, Српска православна црква, српска јавност и Кремљ спутавају Вучића да призна Косово – мада не и да се договори

Бен Хоџис (Фото: Сергеј Долженко/ЕПА)

Приватни разговор између бившег америчког генерала и Александра Вучића открио је могући правац деловања Београда када су у питању сви најбитнији разговори са Косовом.

Пензионисани генерал-пуковник Бен Хоџис, бивши командант америчке војске у Европи (USAREUR), прошле године је добио занимљив захтев од српских власти – да се састане са председником Александром Вучићем.

Хоџис је био изненађен. Захтев је примио током обиласка Балкана, али не у било којем званичном или дипломатском својству – присуствовао је конференцији о односима између Србије и НАТО-а као председавајући Центра за анализу европске политике, ЦЕПА. Ипак, Хоџис је одлучио да прихвати позив и одговорио је са: „Наравно.“

Састанак одржан средином маја открио је нешто о ставовима председника Србије поводом српске економије, интеграције у ЕУ и Косову. Многа кључна питања о којима су разговарали од важности су за предстојећи дијалог између Србије и Косова који ће се 3. септембра одржати у Белој кући.

Иако је Хоџис био жељан да чује шта је председник Србије имао да каже, такође је био опрезан. На путу да се састане са њим, Хоџис се питао: „Зашто [Вучић] жели да разговара са мном?“, а то питање је и поставио једном свом српском саговорнику. Одговор је гласио: „Нема с ким више да разговара.“

Хоџис је очекивао прилику за сликање, након чега би уследио састанак, а затим и конференција за штампу, на којој би Вучић рекао Србима да је задржао чврст став према бившем америчком генералу, а самим тим и према САД. „Уместо тога, отишао сам тамо, сликали су нас, сви су отишли и само смо он и ја остали у његовој канцеларији око 45 минута“, присећа се Хоџис. Изненађујуће, али у соби није било записничара.

Дивљење према Трампу

Хоџис је у Београд стигао само неколико дана након што се амерички председник Доналд Трамп састао са премијером Мађарске Виктором Орбаном у Белој кући. Изгледа да је Вучић помно пратио састанак са мађарским савезником и рекао је бившем америчком генералу: „Без обзира на то шта мислите о председнику Трампу, ово је била велика ствар за све у региону, да мала земља попут Мађарске добије шансу да упозна америчког председника.“

Доналд Трамп на потписивању споразума са Србијом и Косовом (Фото: Твитер налог Џефа Мејсона)

Српски председник је такође рекао да је састанак америчке администрације са Орбаном „добар знак… да је САД стало до региона… и то не само повремено“.

Забринут због демографије

Једна од првих ствари које је Вучић споменуо Хоџису било је то да је велики број Срба и других људи са Балкана напустило регион. Хоџис је рекао да Вучић очигледно жели да се ухвати у коштац са демографским проблемом земље, указујући на нове економске и инвестиционе могућности за младе како би их спречио да напусте Србију.

Како Хоџис наводи, Вучић је створио утисак да западне интеграције играју велику улогу у његовим плановима за Србију. Међутим, нормализација односа између Србије и Косова директно је повезана са интеграцијом у ЕУ, што је чини компликованом. Ипак, Хоџис сматра да „Вучић зна да би Србија без ЕУ могла да постане Венецуела Европе, сателит који зависи од Кремља“.

Вучић под притиском да попусти у вези са Косовом

Један од кључних Хоџисових утисака након састанка са Вучићем био је да он српској јавности мора да покаже да може да извуче велику корист од преговора између Србије и Косова, јер би нормализација односа са Косовом захтевала „жртву“ од стране Србије.

„Нису то преговори уколико нешто не изгубите, тако да морате да имате шта да покажете у замену за оно чега сте се одрекли. Дакле, идеја интеграције са Западом је заиста важна“, коментарише Хоџис.

Једна ствар која је Хоџису била упадљива је та да је Вучић, што је и српски званичник сам сугерисао пре њиховог састанка – изолована фигура, јер је „на њему толико унутрашњег и спољњег притиска“ који га вуче у различитим правцима. Хоџису се чинило да је Вучићу „потребан простор како би могао да води тешке преговоре какви су они са његовим колегом из Приштине“.

Протест у Београду 7. јула 2020. (Фото: Владимир Живојиновић)

Вучић је Хоџису нагласио да се читав низ актера жестоко противи нормализацији односа између Србије и Косова. Хоџис се присећа: „Мој утисак након посете је да је он очигледно под великим притиском Кремља, [Српске православне] цркве, борачких организација и других, који имају пуно различитих интереса.“

Састанак Вучића и Хоџиса догодио се јутро након што се председник Србије састао са лидерима Српске православне цркве. Вучић је рекао Хоџису да су га верски лидери упозорили да ће га сматрати „издајником ако постигне било какав споразум о признању Косова“.

Према речима Хоџиса, Русија је још једна кључна препрека нормализацији односа са Косовом: „Било ми је јасно да Кремљ нема жељу да се питање Србије и Косова решава.“

Кључна сазнања релевантна за предстојеће разговоре о Белој кући?

Бела кућа ће бити домаћин разговора између Србије и Косова почев од 3. септембра 2020. године, док ће се у Бриселу 7. септембра одржати политички разговори између страна. Трамп би се могао сам појавити на разговорима у Белој кући.

Састанак Хоџис-Вучић сугерише да председник Србије више воли мале личне састанке него велике групне поставке. Ово је у складу са оним што ми је недавно рекао програмски директор Београдског фонда за политичку изузетност Марко Савковић. Савковић је рекао да је Вучић велики заговорник личних и билатералних контаката. Каже да је српски председник „скрајнуо“ своје министарство спољних послова и да је „од многих амбасадора чуо да они заправо немају улогу“ у српској дипломатији. Трамп, слично, не верује америчком Стејт департменту, па им је то заједничко.

Као што је Вучић предложио Хоџису, он се диви Трампу, са којим се руковао отприлике четири пута. Уз Трампа, Вучић може да остави по страни своје разлике са Сједињеним Државама јер Трамп није био умешан у политику 1990-их када је НАТО бомбардовао српске циљеве и када су САД 2008. признале бившу српску покрајину Косово. У поређењу са осталим америчким званичницима, Срби сматрају да је Трамп неутрални посредник.

Ако Трамп одлучи да учествује у преговорима Беле куће, требало би, међутим, да буде опрезан. Један западни дипломата са седиштем у Београду изјавио је да српски званичници мисле да америчким председником могу да манипулишу подилазећи „Трамповом егу“, када је мало страних влада спремно да то отворено учини.

Даље, како је представљено Хоџису, Српска православна црква, српска јавност и Кремљ спутавају Вучића да призна Косово – мада не и да се договори.

У Србији се не може потценити улога православне цркве. Током рата у Босни и Херцеговини, кључни тренутак за америчког амбасадора Ричарда Холбрука био је када му је тадашњи председник Србије Слободан Милошевић уручио такозвано Патријархово писмо, документ који је потписао поглавар Српске православне цркве, а који је Милошевићу дао моћ да воде мировне преговоре у име босанских Срба.

Српска јавност је такође у великој мери против признавања Косова. Једна анкета јавног мњења сугерише да је 71,7 одсто Срба против признања. Вучић пажљиво прати анкете и, с обзиром на његове амбиције, посредници би требало да схвате да у овом тренутку неће извршити политичко самоубиство признавањем независности Косова.

Ипак, Вучић има способност да помери језичак на ваги у дебати о признању. Током последњих неколико година, како постаје све ауторитарнији, врши јачу контролу над медијима. Црквени лидери који Вучићу кажу да је склапање споразума са Косовом „грех“ – према речима патријарха Иринеја – као и испитаници у анкетама, исти су људи који такође конзумирају Вучићеву пропаганду.

Сходно томе, уколико српски председник настави да представља признање Косова као велеиздајничку идеју и уколико српски медији наставе да демонизују Косоваре, Вучић не би требало да се понаша изненађено уколико га јавност обесхрабри да склопи свеобухватан договор са онима који се сматрају ђаволом. Специјални изасланик председника Трампа за дијалог Србије и Косова, Ричард Гренел, као и специјални представник ЕУ за дијалог, Мирослав Лајчак, требало би да га опомену због тога.

Економски договор вероватнији од признања

Делим Хоџисово запажање да је подстицање српске привреде кључно питање за Вучића, посебно у погледу сузбијања егзодуса младих. Вучић легитимитет изводи из економског раста и стабилности. Због тога је предузео кораке ка интеграцији у ЕУ. Ипак, откако је Вучић разговарао са Хоџисом, српски председник је такође појачао свој однос са Кином, критикујући ЕУ.

Гренел је примио к знању Вучићев апетит за економским, а не политичким, споразумом и вољан је да га прихвати. Лајчак се више залаже за договор који комбинује економска и политичка питања. Према специјалном саветнику америчког председника, предстојећи разговори у Белој кући углавном ће се фокусирати на „економској нормализацији“. Ипак, за Вучића ЕУ остаје важан економски партнер и била би грешка да Трампова администрација раздваја разговоре Беле куће и бриселски дијалог један од другог, јер би то умањило шансе за стварање свеобухватног пакетног споразума.

Што се тиче Русије, Кремљ остаје важан играч на Балкану, како је предложио Хоџис. НАТО Стратком центар недавно је објавио низ извештаја који показују да Русија наставља да пропагира анти-западне и анти-косовске наративе широм западног Балкана.

Један од руских стратешких циљева је задржавање Србије и других балканских земаља ван ЕУ и НАТО-а. То што се дебата о дијалогу Србије и Косова трује помаже да се спречи нормализација, што заузврат гарантује да Србија не може да се придружи ЕУ. Једини разлог зашто би Кремљ пустио Србију у ЕУ био би да буде руски тројански коњ.

Текст је првобитно објављен на енглеском језику на сајту БИРН-а

Леон Хартвел

Опрема: Стање ствари

(КоССев, 4. 9. 2020)

Categories: Преносимо

Tags: Александар Вучић, Бен Хоџис, Доналд Трамп, КиМ, Ричард Гренел, Србија и САД, признање Косова