Зоран Чворовић: Слобода је српска највећа вредност

Професор Чворовић истакао да као народ морамо бити кадри да дамо одговор у будућим догађајима који нам се приближавају а који су по много чему пресудни за српски народ

Зоран Чворовић (Извор: Лична архива)

Проф др Зоран Чворовић, члан Покрета за одбрану косова и Метохије био је гост емисије „Агора“, на јутјуб-каналу Народне телевизије „Снага народа“.

На самом почетку емисије Чворовић је истакао да „као народ морамо бити кадри да дамо одговор у будућим догађајима који нам се приближавају а који су по много чему пресудни за српски народ“; у супротном „неће нас бити.“

Увек смо пред собом имали једноставну алтернативу. Без много избора. Постојала су два избора: или ћемо се исписати из дугог националног тока који је зачет са Светим Симеоном и Светим Савом, а крваво потврђен са Лазаревим опредељењем на Косову, и остати у том народу; или ћемо се нажалост, као многи из нашег народа, исписати из тог светог тока и постати трајни конвертити и оснивачи некаквих нових псеудополитичких нација.

Ни данас немамо избора као што га нисмо имали ни 1389. ни 1914. ни 1941.

Гаврило Принцип и Косовски завет

Гаврило Принцип је пуцао у Франца Фердинанда дубоко, као и остали Младобосанци, укорењен у Косовском, Видовданском завету. Младобосанци су се напајали на Видовданском завету.

Слобода је српска највећа вредност. Управо свестан вредности слободе Гаврило је пуцао на тиранина, који се налазио на српској земљи.

О Југославији

Југославија није била ништа друго него прилика да непостојећи и постојећи, али недржавотворни народи, на основу српске територијалне и правне баштине сачине своје државе. То се најбоље види на примеру Хрвата. Хрвати су обе Југославије користили како би формирали елементе за будућу независну државу.

О српској нацији

Српска национална идеја је формирана на светосавском и светолазаревском темељу и њена основа јесте Завет. Српска нација није формирана као политичка нација у деветнаестом веку. Она је формирана у оквиру аутокефалне Цркве, као и све нације у православним земљама. Нетачно је када се западни шаблон пребацује на православни исток. На Западу нације су формиране у XVIII и XIX веку, када је срушен папски религијски империјализам. На православном Истоку нације настају са аутокефалним Црквама. Тада настају национални светитељи, национална књижевност, национална правна дела као Законоправило. Српска нација је пре свега духовна категорија, као и руска, а не секуларна политичка нација.

Поцепано друштво није кадро да идентификује своје националне циљеве, а камоли да их оствари.

О Косову и Метохији

Званичну политику војне неутралности чува нерешено Косовско питање. Нерешено Косовско питање подиже „геополитичку цену“ српском народу. Оног тренутка када се буде затворило Косовско питање цена овог простора апсолутно пада, и не само овог простора и не само народа него и појединачне имовине сваког од нас.

После завршеног Косовског питања ствари мора да се врате на стање пре деведесетих и када је у питању и Босна и Херцеговина. Процес придруживања Европској унији и Србију оставља без Косова и Метохије, а укида Републику Српску.

Литије су као својеврсни народни референдум у Црној Гори допринеле да се пробуди национална свест код Срба и у другим српским земљама, а пре свега у Србији. Надахнут литијама формиран је, ја користим прилику да обавестим ваше гледаоце, Покрет за одбрану Косова и Метохије који ће у наредним данима бити опомена свима онима који буду, не дај Боже, покушали да изврше коначну ампутацију Косова и Метохије.

Покрет ће се потрудити да буде брана таквој одлуци. У Покрету су се окупили људи који су пре свега јасно Срби свесни и поносни на своје порекло, а уз то су доказани у својим струкама. Покрет је ових дана формирао свој Правни савет у коме су поред мене и декан Правног факултета Универзитета у Новом Саду Бранислав Ристивојевић, један уставни правник Слободан Орловић, са новосадског правног факултета, проф. Вуковић, кривичар са Правног факултета у Београду и проф. Челић, са Правног факултета у Приштини. Покрет је спреман да разобличи сваку противуставну радњу оних који се буду у будућности усудили да спроведу у дело оно што називају „разграничењем“. Покрет ће свим својим снагама покушати да позове народ да одбрани оно што јесте дужност сваког грађанина Србије, да одбрани своју државу.

О конвертитима, односима са Западом и Русијом, Босни и Херцеговини и Републици Српској, Европској унији и другим темама погледајте целу нову епизоду емисије „Агора“ овде.

Опрема: Стање ствари

(Покрет за одбрану Косова и Метохије, 28. 8. 2020)



Categories: Преносимо

Tags: , , , , ,

7 replies

  1. Страхоубиство

    Изврших страхоубиство
    Данас убих страх
    С предумишљајем
    И на мах

    Опрости враже
    Ја се не кајем
    Што да те лажем
    Себе Богу дајем

    Исциједих из себе
    Нешто као гној
    Да се не гребем
    Да будем свој

    Логику убих
    Срце нек води
    Живот пољубих
    На путу ка слободи

    За награду не питам
    На том путу
    Ни циљу не хитам
    Јер већ сам ту

    Момчило

  2. Овај чланак носи наслов “Слобода је српска највећа вредност”. Предпостављам да аутор зна да је СЛОБОДА највећа вредност свих људи и свих народа.

    У чланку аутор износи став да је српски народ увек морао да се жртвује : “Увек смо пред собом имали једноставну алтернативу. Без много избора . . . Ни данас немамо избора као што га нисмо имали ни 1389. ни 1914. ни 1941”.

    Не бих се сложио.
    Србија је увек имала избора.
    На пр, 1914 год, Србија је могла да избегне или одложи рат да је прихватила аустроугарски ултиматум. Србија га је одбила због тачке 6, којом је тражено да истрагу поводом атентата воде аустроугарски органи. Да је Србија прихватила тај услов, уместо свенародног страдања, било би окривљено и осуђено можда десетак официра припадника Црне руке који су организовали и помогли атентат у Сарајеву.

    3
    4
  3. И 1941 год Србија је имала избора.

    Мада је краљевина Југославија 25 марта 1941 потписала мировни уговор са Немачком (као и СССР – пакт Молотов Рибентроп), Србија је два дана касније, изабрала пут смрти (боље гроб него роб). Тај пут, тј државни удар српских официра, благословио је и српски патријарх Гаврило Дожић речима : “Ноћашњи акт спасао је част нашег народа и државе па због тога и ми можемо само благословити ово дело”.

    4
    2
  4. ……………Iz godišnjih izveštaja jasno se vidi da se u austrougarskom generalštabu stalno mislilo na rat sa Srbijom. Sačuvana akta u Ratnom arhivu u Beču potvrđuju da se 1906. godine, „u globalu“, razmatrao plan rata sa Srbijom, samo što se sada o napadu na Srbiju govorilo ne kao o ratu, već kao o „kaznenoj ekspediciji“.

    U februaru i početkom marta 1909. godine, Konrad fon Hecendorf naredio je da se hitno izradi operacioni plan i za slučaj rata sa Srbijom i Crnom Gorom. Ovaj plan sačinio je pukovnik Rudolf Pfefer. Zbog vrhunske tajnosti ovog zadatka, on je ovaj posao uradio sam. U proleće 1913. Poćorek je takođe lično izradio operacioni plan protiv Srbije – za Šestu armiju nad kojom je on imao vrhovnu komandu. Šesta armija trebalo je da pređe Drinu kod Uvca istočno od Višegrada i da, po mogućstvu, sa što jačim snagama izbije na liniju Užice-Čačak, da bi bočno osigurala napad Pete armije, čim ova armija stigne do Valjeva.

    SA KOLIKO ozbiljnosti je austrougarski vojni vrh pristupao izradi ovih planova, govore i dve „generalštabske igre“ održane 1910. u Zagrebu i Dubrovniku 1914. godine, na kojima su fingirane sve opcije ofanzivnih kretanja vojske.

    I na kraju, ključni dokazi da bi Srbija bila napadnuta i da Gavrilo Princip nije ispalio sudbonosne hice na austrijskog prestolonaslednika i njegovu suprugu.

    Načelnik Glavnog generalštaba Nemačke Helmut fon Moltke 12. juna 1914. godine, 16 dana pre atentata, šalje poverljivu poruku načelniku Generalštaba Austrougarske Francu Konradu, u kojoj ga upozorava da „ne treba gubiti vreme i odlagati napad na Srbiju“ jer će „izgledi na uspeh biti sve manji“. On napominje da bi cilj ovog eventualnog rata trebalo da bude „smanjenje, ali ne i potpuno uništenje Srbije“. Sve to nepobitno govori o tome da su Austrougarska i Nemačka bile uverene da treba napasti Srbiju.

    Ferdinand dolazi u Bosnu i Hercegovinu da bi prisustvovao manevaru koji je održan 25, 26. i 27. juna 1914. godine i koji je bio predigra i priprema za napad na Srbiju, koji je trebalo da usledi. Prestolonaslednik se na večeri na Ilidži, dan pre ubistva, poverio šefu svoje operativne kancelarije pukovniku Metcegeru da je u Konopištu odlučeno da se neposredno napadne Srbija odmah posle manevara.

    Postoji i izveštaj službenika srpskog poslanstva iz Budimpešte koji je javio da Ferdinand održava manevar u Bosni, da bi okupio veće vojne snage i sa njima pokušao da preko Novopazarskog sandžaka prodre do Albanije.

    Dve nedelje pre atentata u Sarajevu, sastali su se u Konopištu nemački car Vilhelm i prestolonaslednik Ferdinand. Tog 12. juna 1914. godine doneta je odluka da se napadne Srbija i počne iscrtavanje nove političke karte Evrope.

    Da li je potrebno još dokaza da su Austrougarska, posebno, i Nemačka bile spremne da nasrnu na Srbiju? I pored svega, onaj prst krivice uperen ka Srbiji još opstaje.

    FRIC Fišer, verovatno jedan od najvažnijih nemačkih istoričara, u knjizi „Ciljevi Nemačke u Prvom svetskom ratu“ na više od 900 strana, uz mnoštvo autentičnih dokumenata iz relevantnih arhiva, ubedljivo je dokazao nemačku odgovornost za rat.

    https://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:806117-SUSRET-SA-ISTORIJOM-Bec-se-spremao-za-Veliki-rat-i-pre-atentata

    Паметном доста !

    5
    1
  5. @Деда Ђоле
    “И 1941 год Србија је имала избора.“?!

    1941. Хитлер није објавио рат Србији, већ Краљевини Југословији!

    Иако је СССР имао потписан споразум са Немачком о ненападању, а
    Немачка је, ипак, напала СССР, без званичне објаве рата.
    Исто би се догодило и са Краљевином Југославијом – Хитлер би
    напао без објаве рата, или захтевао апсолутну лојалност и сарадњу
    у ратним дејствима против савезника.

    И Хрватска је имала избора и определила се за – Хитлера:
    /www.youtube.com/watch?v=fWY4BOIvaV0

    2
    4
  6. И 1999 год Србија је имала избора

    Као да два претходна пострадања (1914 и 1941) нису била довољна, Србија се по трећи пут у истом веку упустила у потпуно безизгледан, унапред изгубљен рат. Без иједног савезника, против највеће силе на свету, против војног савеза 25 земаља европског и америчког континента. А имала је избор, могла је да потпише споразум. Да га је на време потписала, можда би изгубила мање него што је изгубила ратом.

    2
    1
  7. @Деда Ђоле

    „И 1999 год Србија је имала избора“?!

    Србија је 1999., као и 1941. Краљевина Југославија, нападнута без објаве рата!
    Србији није остало ништа друго, него да се брани!
    Србија није ништа изгубила, јер да је изгубила, капитулирала, данас се не би са
    Србијом преговарало, а преговара се.
    Србија није туђе отимала, већ своје бранила!
    А, што се тиче жртава, то је у сваком рату, посебно одбрамбеном рату – неминовно!
    Уосталом, да се није бранила и одбранила, @Деда Ђоле не би био у прилици да
    сада о њој прича овако како прича – са омаловажавањем и ниподаштавањем.
    Нарочито – ако у њој живи и једе њен ЛЕБАЦ!

    1
    3

Оставите коментар