Расподела богатства мора да се изврши. Код нас су разлике мале, али у свету су огромне и то што предлажу светски милионери има смисла, каже Зоран Дракулић
Фото: Соња Ракочевић
Све чешће се чује да терет здравствене кризе мора да се подједнако распореди на све у друштву па светски милионери позивају своје државе да им повећају порезе, а Социјално-економски савет Србије предложиће смањење плате најплаћенијим менаџерима у циљу умањења трошкова пословања које је отежано због пандемије.
„Криза приморава да смањујемо трошкове пословања и пробаћемо да у те мере штедње укључимо и плате и да смањење почнемо од зарада најскупљих менаџера“, рекао је агенцији Бета Слободан Ђиновић, члан Председништва СЕС-а, тела које окупља представнике владе, удружења послодаваца и синдиката.
Ђиновић, који је директор компаније „Орион телеком”, сматра да ће фирме које немају никаквих прихода, сада када је истекла државна помоћ од три минималца за раднике, бити принуђене да отпуштају вишак запослених.
Друга могућност за фирме којима су приходи драстично смањени јесте да оду у стечај уколико држава буде стриктно примењивала клаузулу да морају да врате помоћ ако пре краја октобра отпусте вишак запослених изнад десет одсто.
Ђиновић је рекао да ће СЕС као другу меру за ублажавање последица кризе у економији тражити да се порез на додату вредност (ПДВ) плаћа по реализацији продаје, а не да привреда кредитира државу, плаћајући га унапред.
Небојша Атанацковић из Уније послодаваца, који је такође члан СЕС-а, каже да је намера савета да сви делови друштва сносе терет кризе и да је њихов апел за смањење менаџерских плата упућен првенствено јавним предузећима која, према његовим речима, нису осетила терет кризе.
Топлица Спасојевић, председник ИТМ система, каже да ако криза потраје, биће неопходно прилагођавање и државе и приватног сектора.
„Мислим да је боље прилагођавати укупан ниво плата, него да неко добије отказ. СЕС може да даје савете и упутстава јавним и државним предузећима, али не може приватним фирмама. Мој савет колегама у приватном сектору јесте да сачувају што више радних места, јер људи су једино богатство у свему овоме“, каже Спасојевић.
Он је присталица пропорционалног умањена зарада свима, тако што би најмањи процент умањења имали радници с најнижим примањима, а највиши најплаћенији.
„Не мислим да наши менаџери у јавним предузећима и уопште у привреди имају екстремно високе плате и да би се умањењем њихових зарада нешто значајно постигло. Предлог о умањењу највиших менаџерских плата има смисла на Западу, где они годишње зараде између 30 и 50 милиона евра или у Русији, где поједини менаџери годишње зараде 20 милиона долара“, каже Спасојевић.
Према његовим речима, плаћање ПДВ-а по реализацији јесте добра мера и неке земље су тако поступиле. Мада би, каже, то опет био удар на државу с једне стране, али је за привреду јако важно.
На питање да ли би српски привредници дали свој допринос друштву тако што би предложили да им порез буде увећан, као што су то недавно урадила 83 светска милионера, он каже да је питање колику ће добит остварите фирме у Србији после свега овога.
„Лако је Џефу Безосу, коме је богатство скочило за 50 одсто за време пандемије, или Билу Гејтсу, који имају такве глобалне бизнисе без чијег изума ниједно домаћинство и ниједна канцеларија не функционишу, да траже веће порезе. У Србији је велико питање ко ће бити богат до краја године. Сви ћемо морати да прилагодимо и навике и трошења имајући у виду да приходи не могу да буду као што су некада били“, каже Спасојевић.
Џефа Безос (Фото: David Ryder/Getty Images)
Зоран Дракулић, председник Клуба привредника, каже да позив СЕС-а да се смање менаџерске плате у приватном сектору нема смисла јер сваки послодавац зна колико ко вреди и колико треба да га плаћа.
„Мада и ако мисле на јавни сектор, плате њихових менаџера нису спектакуларне. Имало би смисла да су предложили да дођу прави менаџери и да се добро плате да би те фирме функционисале на прави начин“, каже Дракулић.
Он такође сматра да има смисла да се ПДВ плаћа по реализацији, али с друге стране ризик пословања се преноси на државу, што је тешко и неизводљиво. На питање да ли би наши привредници предложили да плаћају већи порез и тако помогли друштву, он каже да ми треба да размишљамо о смањењу пореза, а не о повећању.
„Та расподела богатства мора да се изврши. Код нас су разлике мале, али у свету су огромне и то што предлажу светски милионери има смисла“, каже Дракулић.
Зоран Петровић, председник Управног одбора Америчке привредне коморе, каже да је питање смањења менаџерских плата искључиво у „рукама” власника компанија и не види зашто би се неко други са стране тиме бавио.
„Различито је учешће цене људског капитала у различитим бизнисима. Пре него што дођете на питање резања плата, па и оних менаџерских, гледате на којим све то позицијама можете уштедети. У лошим временима, нема бонуса за менаџере, а често су та места и највише у ризику од губитка посла, јер највише и коштају. Крајња и најтежа мера је отпуштање људи. И у приватним компанијама важно је вођење властитим примером, али то је нешто што радите увек, а не само када су времена лоша“, каже Петровић.
Драгољуб Дамљановић, председник Српске асоцијације менаџера, каже да је ова криза показала колико су неке фирме биле спремне на све оно што их је снашло, неке су прилагодиле пословање, док су неке морале да се суоче с обуставом рада.
„Управо из свега тога видимо да им полазна основа за даље планирање није иста и у складу с тим би требало да свака компанија унутар свог система прилагоди бизнис план, направи план уштеде, види на којим све нивоима могу умањити трошкови. Када у том процесу дође и до питања смањења плата, потребно је бити фер и рационалан. Важно је да се заштите људи, као и да компанија настави да ради. Зато уређени системи прво редукују трошкове и плате топ менаџменту, менаџерима. Имамо и примере неких компанија које су то већ урадиле и на тај начин послале поруку да нема заштићених, али да би свима у систему требало да буде исти циљ, да се одржи пословање“, каже Дамљановић.
Маријана Авакумовић
Опрема: Стање ствари
Categories: Преносимо
Оставите коментар