Драган Поповић: Ревизионизам Срђе Трифковића или O броју страдалих Срба у Јасеновцу

Јасеновачки великомученици, нажалост, препуштени су забораву, а за разарање културе сећања највећу могућу одговорност сносе српске интелектуалне елите

Јасеновачки логораши

Реаговање поводом публиковања “научне“ полемике Срђе Трифковића у часопису Историја 20. века.

Oд почетка текуће године српски, медијски простор, преплављен је ревизионистичким текстовима којима се на ненаучан и тенденциозан начин прекраја историја двадесетог века и разара култура сећања. Реч је превасходно о српским ревизионистима који својим текстовима у историографији и публицистици сизифовски покушавају да „демистификују“ и „расветле“ скоро заборављени Геноцид који је извршен над Србима током Другог светског рата, на простору дезинтегрисане Краљевине Југославије, а посебно на територији марионетске Независне Државе Хрватске.

После критичког приказа минијатурне студије, “дежурног патриоте“ С. Трифковића објавићемо сукцесивно, у наредном периоду, осврте на погубне, сепаратне текстове и „стручне“ радове водећих српских ревизиониста.

С. Трифковић и Јасеновац

Годинама политиколог и историчар С. Трифковић објављује стручне и публицистичке радове из сфере друштвених наука, а од 2019. године интензивно трага за „енигматским“ бројем страдалих Срба у Јасеновцу. На промоцији књиге Д. Никодијевића “Јасеновац између броја и жртве“ (МЖГ, 2019) одржаној у Народној библиотеци Србије (21.10.2019), Трифковић је у свом коментару нагласио да су „усташе побиле око 300 хиљада српских цивила. Нешто преко трећине тог броја је испрва убијено у логорима за уништење Госпић – Јадовно -Паг, а касније у Јасеновцу – Стара Градишка“.

Дакле, наставио је Трифковић „једна шестина Срба који су живели на територији НДХ, у време њеног проглашења, побијена је само због свог идентитета и вере“. Нажалост, ова нетачна и ненаучна елаборација није му била довољна. Ненадано, наставак излагања усмерио је према српским националистима малициозним освртом да ће „наведени подаци бити повод за гнев великих Срба којима је то мало“. Уосталом, зар српско страдање у НДХ „није већ довољно страшан злочин и без нумеролошке грандоманије, која руши кредибилитет српске стране“ упитао је “брижно“ зачуђени Трифковић?!

Трифковић се није зауставио на горе изнетим опсервацијама. У часопису Историја 20. века (ИСИ, Бг. 2020), у коме је забрањено штампање ћириличних текстова, покушао је критичким освртом на познате случајеве страдања током двадесетог века да нас, на посредан начин, приближи нумеролошкој проблематици Јасеновца.

После десетак уводних страна с правом смо очекивали да Трифковић изнесе нека нова сазнања и чињенице о страдању Срба у НДХ. Уместо својих понудио је резултате истраживања: Д. Никодијевића, Б. Кочовића, В. Жерјавића, Д. Цветковића, С. Голдштајна… Тако је на крају сизифовског, “истраживачког“ посртања настала једна крајње дискутабилна и лоша компилација!

Срђа Трифковић (Фото: Медија центар Београд)

Трифковић је у својој елаборацији пошао од процене југословенског, Савезног завода за статистику да је апроксимативно, од 1941 -1945. године, “1.100.000 југословенских грађана погинуло током рата“ (ч.с.211), а од укупног броја усташки режим је усмртио око 300.000 српских цивила“ (ч.с.211). Без нужне истраживачке аргументације Трифковић је пронашао да је у Јасеновцу „страдало око 130.000 заточеника, од којих су две трећине били Срби“ (ч.с.222). На крају је гневно закључио да тврдње квази историчара „да је у Јасеновцу убијено 700-800 хиљада лица и преко  милион у НДХ морају бити дискредитоване“ (ч.с.222). Сем тога, те, “преувеличане бројеве не бисмо смели да претварамо у митове“, јер у „крајњој инстанци, они увек највише штете онима који су их измислили“ (с.222)!

Број страдалих Срба у НДХ

Расправе о ратним губицима током Другог светског рата трају преко седам деценија. Када процењујемо ратне жртве, већина историчара и аналитичара сматра да Независној Држави Хрватској припада страдални и геноцидни примат!

Приликом прекрајања података о броју страдалих у НДХ, а посебно у Јасеновцу, српски и хрватски ревизионисти, по правилу, увек умањују број присутних Срба у НДХ(1941), као и укупан број становника који су живели у држави хрватских усташа. Трећа одлика историографског ревизионизма односи се на безочно манипулисање статистичким стопама раста становништва. То се посебно односи на факторе природног прираштаја од 1941, до првог послератног пописа становништва Југославије одржаног 1948.године.

У претходном тексту назначили смо да је Трифковић навео само податак о 1.900.000 Срба који су живели у НДХ. За разлику од њега истраживачи из МЖГ, а посебно историчар Д. Цветковић годинама се ослањају на непоуздане процене Немаца из маја 1941. године да је у НДХ живело 6.285.000 становника и урачунат број од 1.925.000 (30,63%) Срба. Б. Кочовић је у својој књизи „Жртве другог светског рата у Југославији“ штампаној, претходно, у Лондону 1985. године, а затим у Сарајеву (Светлост, 1990,201) објавио статистичке показатеље демографских истраживања.

Изнео је податак да је у НДХ живело 6.610.000 лица, а 1.966.000 Срба. С друге стране, В. Жерјавић, Хрват, Кочовићев епигон, у студији: „Губици становништва Југославије у Другом светском рату“ (Загреб, 1989,192) упознаје јавност да је у НДХ живело 6.605.000 (с.80) лица, а Срба 1.934.000 (с.38). И на крају дужни смо да укажемо и на процене СПЦ садржане у Извештају Св. Синода из 1947.године. У њему се наводи да је у НДХ живело укупно око 7.000.000 становника, а у осам епархија егзистирало је и 2.403.988 Срба.

Видимо да између појединих статистичких показатеља постоји велика диспропорција. Посебно је видљива разлика између најниже Трифковићеве и процене СПЦ о броју Срба који су живели у НДХ (око 500.000). Поједини истраживачи сматрају да су статистички показатељи СПЦ предимензионирани. Наравно да нису у праву зато што се подаци садржани у Извештају односе на укупан број становника НДХ укључујући и Срем. Источни Срем је од 10.октобра 1941. године ушао у састав Павелићеве државе и зато се популација Срема и број Срба који су живели у њему морају узети у обзир приликом статистичких прорачуна страдалих у НДХ. Према резултатима пописа из 1931. године у Срему је живело 316.144 лица и 187.161 Срба. Ако се примене, ниске, десетогодишње стопе раста од 8-10% онда би укупан број становника Срема, на почетку 1941 .године варирао у распону од 340-350.000, а Срба од 200-210.000.

Ако на Кочовићеве и Жерјавићеве резултате применимо статистичке податке за Срем онда би укупан број становника у НДХ износио 6.950.000 по Кочовићу и 6.945.000 по Жерјавићу, на почетку 1941. Број Срба, у складу са Кочовићевим прорачунима износио би минимално 2.171.000, а по Жерјавићевим 2.139.000. Сигурни смо да би применом оваквог методолошког поступка укупан број становника НДХ по Кочовићевим прорачунима био скоро идентичан са подацима СПЦ. Разлике, као што запажамо, око броја Срба биле би нешто веће од 200.000.

Сматрамо да приликом истраживања Геноцида у НДХ могу бити релевантни само они подаци који узимају у обзир бројно стање Срба у распону од 2.200.000 до 2.400.000, а укупан број становника око 7.000.000. Немачке процене, такође, не узимају у обзир популацију Срема и зато не могу бити релевантне, у озбиљнијим истраживачким подухватима.

Фото: United States Holocaust Memorial Museum

Зашто су сви наведени статистички показатељи битни? Они имају суштински значај зато што се, рецимо, од претпостављеног броја Срба који су живели у НДХ, увећаног за прихваћену стопу раста до 1948. одузимају бројчани подаци  пописа из 1948.године. Израчунате разлике постају показатељи увећања или умањења становника и основа за израчунавање броја страдалих током рата.

Стварне жртве

У истраживањима, где се утврђују стварни губици, увек се полази од демографских губитака. Пошто Трифковић није наводио параметре демографских губитака систематизоваћемо само оне статистичке параметре о стварним жртвама рата у НДХ (1941-45).

Дуго времена после рата, као резултат статистичког прорачуна В. Вучковића, фигурирала је цифра од 1.706.000 страдалих у Другом светском рату, на простору дезинтегрисане Краљевине Југославије. После штампања Кочовићеве студије 1985, у Лондону, исте године, математичар, В. Вучковић је објавио у Нашој речи (368/1985) критички осврт на Кочовићев истраживачки рад. У контрадикторној елаборацији, без образложења методолошког приступа, подсетио је јавност да је „у многоме одговоран“ за „порекло званичног броја“, који, у суштини, представља „демографски губитак од 1.700.000 душа“.

После назначеног, официјелног броја страдалих из 1947, утврђеног за Репарациону комисију, државне институције нису истраживале и евидентирале ратне жртве у Југославији. Тек од педесетих година прошлог века познати демографи и статистичари износе своје процене о стварним жртвама у границама Друге Југославије: Д. Тасић (1.400.000), Д. Вогелник (од 1.814.000 до 2.139.000), И. Лах (1.000.000), Р. Петровић (1.450.000), Б. Кочовић (1.014.000), В. Жерјавић (1.027.000), Ж. Ђорђевић (1.838.000)…

Прва истраживања страдалих жртава у НДХ вршена су непосредно, после завршетка Другог светског рата. Наиме, Земаљска комисија Хрватске за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача 1946. године дошла је до сазнања да је у Јасеновцу страдало 500-600.000 заточеника, уз примедбу, да се, „никада неће моћи утврдити тачан број жртава“. Касније, у Енциклопедији Југославије проналазимо податак да „број јасеновачких жртава премашује 700.000 (Загреб, 1960.596). Скоро идентични подаци налазе се у Општој енциклопедији и у Лексикону НОР-а и револуције Југославије 1941-1945.

Данашње, официјелне институције, наводе различите показатеље страдалих у јасеновачком комплексу. Спомен – подручје Јасеновац износи резултате досадашњег, поименичног пописа од 83.145 жртава, а Музеј жртава геноцида апроксимативан број од око 90.000 страдалих. Спомен-подручје Доња Градина наводи да је у Градини убијено преко 360.000 лица, а А. Милетић у својој петој књизи : “Концентрациони логор Јасеновац V. Убијени у концентрационом логору Јасеновац  1941-1945 (Гамбит, Јагодина. 2011) прецизира да укупан број страдалих износи, минимум 146.248 лица.

Једна  велика група историчара и истраживача Геноцида над Србима у НДХ попут: В. Дедијера, С. Живановића, М. Булајића, Г. Грајфа, П. Драгића – Кијука, С. Кризмана… сматра да је у НДХ страдало преко милион лица, а у Јасеновцу, минимум 700.000 заточеника. Међутим, постоји и једна велика скупина ревизиониста који знатно умањују број страдалих. Међу њима се налазе и Трифковићеви узори са агенде приказаних референци. Један од водећих, историчар МЖГ Д. Цветковић у сепарату: “Геостатистичка анализа људских губитака у концентрационом логору Јасеновац“ (Историја 20. века ,1/2019), на основу базе података – “Жртве рата 1941-1945“ сумира прорачуне и наводи да је међу страдалим цивилима у НДХ (између 499.000 и 530.000) било 66,48% Срба (331.735 до 352.344), 10,20% Хрвата (50.898 до 54.060), 7,74% Муслимана (38.772 до 41.181), 5,83% Јевреја (29.092 до 30.8499, 4,86% Рома (24.251 до 25.758), 1,26% осталих националности (6.287 до  6.678) и 3,6о% неутврђених националности (17.964 до 19.080, с.99).

Према његовим истраживањима у Јасеновцу је страдало од 122.279 до 130.120 заточеника, а на другим местима 376.721 – 399.880 лица (с.73). Кочовић је прорачунао да је у НДХ број страдалих био 613.000, а Жерјавић 587.000. Он је прецизирао да је број страдалих Срба износио 334.000, а Жерјавић 295.000. Они се нису бавили анализом страдалих у Јасеновцу, али се слажу да је тај број далеко мањи од 700.000.

Спровођење људи у логор Јасеновац (Фото: Википедија)

Из приказаних података видимо да су Трифковићеве процене о броју страдалих Срба (300.000) у НДХ најприближније Жерјавићевим, а када су у питању убијени у Јасеновцу онда су његове тврдње, да је страдало 130.000 заточеника, скоро идентичне са Цветковићевим прорачунима.

Ревизија пописа страдалих из 1964 – жртве рата 1941-1945

После Другог светског рата, 1964. године држава је спровела попис ратних жртава на територији Друге Југославије. Делимичним пописом -“Жртве рата 1941-1945“ је „ утврђено  да је на територији Југославије страдало 597.323 особе од којих је 134.464 страдало у интернацији (22,51%). После првобитне ревизије у Савезном заводу за статистику, од 2003, ревизија именика страдалих спроводи се у Музеју жртава геноцида.

Музеј је објавио други, ревизиони број од 657.101 страдалих у Југославији од који је било Срба и Црногораца (411.118), Хрвата (80.980), Јевреја(52.511), Словенаца(41.3539), Муслимана (34.698), Maђaрa  (2.304), Рома (10.924), Македонаца (6718), Албанаца (3.257), Словака (1.082), Турака (685), осталих (11.471). Ако се узме у обзир „прихваћена“ процена СЗС од 1.100.000 страдалих, у току четворогодишњег рата, онда се може констатовати да је ревизијом МЖГ обухваћено 60% страдалих.

На крају, навешћемо важне, рашчлањене статистичке показатеље по Кочовићевим и Жерјавићевим прорачунима за стварне жртве Срба, Муслимана и Хрвата у НДХ. Кочовић износи табеларне податке (с.172) да је у Хрватској страдало Срба (125.000), Хрвата(124.000), а у БиХ Срба (209.000), Хрвата(79.000) и Муслимана (75.000). Жерјавићеве процене су следеће; у Хрватској је страдало Срба (131.000), Хрвата (106.000), Муслимана (2,000), а у БиХ Срба (164.000), Хрвата (64.000) и Муслимана (75.000).

Из приказаног пописа МЖГ можемо утврдити да је  међу 660.000 (апроксимативна цифра) пописаних жртава било 415.000 Срба и Црногораца (укључен је и број од око 4.000 страдалих из категорије „остали“). У попису проналазимо и да је око 300.000 Срба страдало у НДХ. Поређењем, горе изнетих података, примећујемо да је број страдалих Срба нешто већи од Жерјавићеве (295.000), а незнатно мањи од Кочовићеве процене (334.000). Нема сумње да између ових показатеља постоји битна разлика. Кочовићеве и Жерјавићеве процене о губицима Срба у НДХ утврђене су у односу на укупан број од преко милион страдалих у току рата.

Међутим, број српских губитака, из пописа, установљен је на основу анализе узорка од 60% пописаних жртава рата. Те разлике су још уочљивије када се ради о Хрватима и Муслиманима. У попису из 1964. евидентирано је 80.980 страдалих Хрвата и 34.698 Муслимана. Кочовић процењује да је укупан број страдалих Хрвата, у границама Друге Југославије био 207.000, а Муслимана 86000 (с.82.). Жерјавић, са своје стране, тврди да је на истом простору страдало 192.000 Хрвата и 103.000 Муслимана (с.73). Сабирањем наведених цифара укупан број страдалих Хрвата и Муслимана по Кочовићевим прорачунима износи 293.000, а по Жерјавићевим 295.000.

Видимо да су њихове, скоро, идентичне, преувеличане процене о приближно 300.000 страдалих Хрвата и Муслимана у Југославији, у директној супротности са резултатима пописа из 1964. Узимајући у обзир статистичке законитости раста и под условом да се попише 1.100.000 ратних жртава број страдалих Хрвата не би премашио цифру од 90 – 100.000, а Муслимана од 40 -50.000 страдалих.

Из приказане, кратке анализе, можемо да закључимо да су Кочовић и Жерјавић злонамерно увећали број страдалих Хрвата и Муслимана за 100%, а истовремено су умањили број српских жртава. Ова констатација се може лако потврдити на основу, претходно, наведених цивилних губитака у НДХ (499 – 530.000), где се број страдалих хрватских цивила креће у распону од 51.000 до 53.000 (10,28%).

Разлика између стварних и цивилних жртава износи 30.000 и она може бити увећана, као што је већ истакнуто, за још 10 – 20.000 жртава. Уосталом, да ли је логично, да поред Јасеновца и Јадовна број страдалих Срба и Хрвата у Хрватској, као што тврди Кочовић, буде скоро идентичан?!

Показали смо на драстичним примерима како су Кочовић и Жерјавић увећавали стварне жртве Хрвата и Муслимана. У недавној расправи о страдалим лицима у Другом светском рату, Н. Милованчев је на експлицитан начин указао на манипулације са бројем страдалих Словенаца. То исто важи и за Роме.

Пописом из 1964. утврђен је број од 10.924 страдалих Рома. У табеларном приказу цивилних жртава у НДХ, као што је већ истакнуто, Цветковић наводи измишљени број страдалих Рома (24.251 – 25.758). Број цивилних жртава рата је увек мањи од стварних жртава. У конкретном случају видимо да је неоправдано увећан број цивилних жртава Рома за преко 100%.

Не тврдимо да број страдалих Рома није био већи, већ сматрамо да Цветковићев прорачун није могућ на основу пописа стварних жртава из 1964.године.

Главни задатак истраживача је да сумира и објави добијене резултате. У Кочовићевој номенклатури, табеларно сажетој, приказано је 18 стварно страдалих народа и припадника етничких групација, 7 више него у попису из 1964. Међутим, ако упоредимо добијене резултате видећемо да је Кочовић пронашао да је на територији Југославије страдало, чак 5.ооо Руса, 4.000 Чеха, 2.000 Пољака…, који се, у попису, уопште не појављују (с.172, п.33).

Сличне примере, уз низ других, Кочовићевих и Жерјавићевих измишљотина приказаћемо у неком од наредних осврта.

Трифковићев ревизионизам

Тешко је са ове историјске дистанце говорити о извршеном Геноциду над Србима у НДХ зато што је неистражен и делимично заборављен. Следеће, 2021.године се обележава 80. годишњица оснивања Јасеновца, а Србија још увек није подигла националне Меморијале у Београду и Д .Градини.

Такође, протеклих деценија, није постојала политичка воља да се формира Институт геноцида као научна база за реализацију озбиљних истраживачких пројеката. Зачуђујуће звучи да официјелне институције, укључујући и САНУ, нису успеле да објаве Енциклопедију геноцида, Атлас геноцида, или репрезентативну, илустровану монографију која би се делила научним и културним установама широм света.

Јасеновачки великомученици, нажалост, препуштени су забораву, а за разарање културе сећања поред, дугогодишње, неодговорне националне политике, највећу могућу одговорност сносе српске интелектуалне елите!

Показали смо, на бројним примерима, како су статистички прорачуни појединих истраживача непоуздани и често погрешни. Уосталом, тешко је вршити процене о размерама страдања у „Аушвицу Балкана“ када се зна да је јасеновачки комплекс од преко 200 квадратних километара, до данас, остао неистражен, без сачуване логорске архиве и свеобухватног Именика страдалих заточеника.

Када су Јевреји, 1953. године основали Јад Вашем на Брду сећања (Хар Ха-зикорон), изнад Јерусалима, основна идеја, поред истраживања страдања сопственог народа и очувања сећања била је да се дехуманизоване жртве које су стигматизоване логорским бројевима поново „оживе“ исписивањем њихових имена на националној Вертикали страдања, у вечној Дворани сећања.

После неколико деценија сазревања и кристалисања научно-истраживачки рад, међународна едукација младих  и комплексна афирмација културе сећања заузимају ексклузивно место међу бројним приоритетима меморијалног центра.

Aутор: Сестра Марија, монахиња манастира Јасеновац

За разлику од јеврејских историчара који имају свеобухватан историографски приступ, српски ревизионисти симплификују феномен Геноцида сводећи га на пуко пребројавање страдалих. Јеврејски нобеловац, Е. Визел који није био наклоњен Србима, у време грађанских ратова, деведесетих година прошлог века прецизирао је, а и ми се можемо сложити са њим, да „погађање о броју жртава геноцида представља злочин“!

Не може се „заокругљивањем“ цифара и преписивањем застарелих и нетачних статистичких показатеља утврдити истина о страдању Срба у НДХ, а посебно у Јасеновцу.

Трифковићев научни допринос је веома скроман, а један од разлога је и коришћена литература (преко 30 референци). Он је покушао да истражује страдање Срба у НДХ без стручног ослонца на дела: В. Новака, А. Милетића (к.5), Н. Николића, В. Дедијера, С. Аврамов, Е. Бергера, Б. Данона, М. Булајића, Ђ. Милише, Ј. Алмулија (к.5)… Међутим, заборавио је ове великане, али не и цитираног, немачког ревизионисту А. Корба који упорно негира почињени Геноцид над Србима у НДХ.

Засметала му је монументална монографија Г. Грајфа у којој је написана изванредна компарација између „индустријског“ и „ритуалног“, садистичког злочина, али прећуткује хрватске ревизионисте који перманентно тврде да је Јасеновац био сабирни, односно радни логор.

Поменуо је и публицистички рад Д. Никодијевића који је први пут, у српској историографији, покушао да коришћењем секундарних извора утврди број страдалих заточеника у Јасеновцу.

Када све наведене пропусте и грешке имамо у виду не смемо бити изненађени што „научна“ критика С. Трифковића представља неоригиналну, памфлетску компилацију!

Прилог је објављен на енглеском језику, а под насловом: “Усташки злочини, српске жртве, бројеви и политика: ка рационалној расправи“(Ustaša crimes, Serbian victims, numbers and politics; toward rational debate, br.1.2020, 203-222).

Опрема: Стање ствари

(Јадовно, 8. 7. 2020)



Categories: Преносимо

Tags: , , , , , ,

3 replies

  1. ОРГАНИЗОВАНИ ЗЛОЧИНАЧКИ ПОДУХВАТ СМАЊЕЊА И НИПОДАШТАВАЊА СРПСКИХ ЖРТАВА У ЕНДЕХАЗИЈИ. ВИНОВНИКА – МНОГО! ПРЕВИШЕ!

  2. Ако Срби желе да свет сазна за геноцид над Србима у НДХ, чланак Срђе Трифковића је права ствар : писан на енглеском, релативно кратак (20 стр), ослоњен на научне радове, штампан у престижном часопису “ИСТОРИЈА 20. ВЕКА” :
    https://istorija20veka.rs

    Часопис издаје Институт за савремену историју
     https://isi.co.rs

    За посетиоце сајта ево и чланка Срђе Трифковића :
    https://istorija20veka.rs/wp-content/uploads/2020/02/2020_1_11_tri_203-222.pdf

  3. У херодотовој историји има интересантан податак о разговору који је вођен између Солона и краља Креса:

    „Кад неко од људи поживи у сваком обиљу и задовољству и умре лепом смрћу, тај је достојан, о краљу, да носи назив срећна човека. Треба безусловно видети каква ће му бити смрт, јер многима прво бог даде срећу, па их онда изненада потпуно упропасти…“ (Види: Херодотова историја, Нови Сад, 1959, стр. 18).

    Исторска је чињеница, да је Адолф Хитлер на митингу у Оберсалцбергу 22. aвгуста 1939 године цинично подсетио своје специјалне једнице СС-а на геноцид над Јерменима, који и њима треба да служи као модел. Хитлер је дословно рекао:

    “Убијајте без сажаљења, мушкарце, жене и децу… На крају крајева, ко данас више говори о истребљењу Јермена…” – “Adolf Hitler cynically recalled the genocide of the Armenians, wich was to serve as a model for those to come. At a rally with his special units of the S.S. at Obersalzberg on August 22, 1939, Hitler instructed them “to kill without pity, men, women and children… After all, he observed, who speaks any more today of the extermination of the Armenian…” – (Види: Transcript of The Nuremberg Trials as reported in the New York Times, November 24, 1945, – Транскрипти Нирнбешког Суда према извештају “New York
    Times” od 24. новембра 1945).

    Такође, у Лондонском издању Тошићеве издавачке куће „Наше дело“ и његовог билтена „Наше речи“ око којих су се окупљали извесни екуменисти, интернационалисти, ђиласовци, филокомунисти, фашисти, масони и шпијуни енглеског интелиџенс сервиса и америчке ЦИА, штампана је књига др Богољуба Кочовића „ Жртве Другог светског рата у Југославији“, London, England, 1985. Кочовић је у књизи свесно извртао историске чињенице када су у питању наше српске жртве. Његова гебелсовско-ревизионистичка књига се ни по чему не разликује од извесних гебелсовских –ревизионистичких и расистичких књига, које су публиковане на енглеском, француском и немачком језику у Европи и Америци, у којима су извесни гебелсовци оспоравали геноцид над Јеврејима у Другом светском рату, јер кобајаги јеврејске жртве нису биле веће од 200.000 до 300.000 хиљада! (Види: Austin J. App, The six million swindle, Baton Rouge, Louisianana, USA, 1977; Professor A. R. Butz, Hoax of the twentieth century – Total documented , proof the “extermination” of European Jews never took place, Torrance, California, USA, 1984; Richard Harwood, Did six million really die, Baton Rouge, Louisiana, USA, 1978; Dr Paul Rassinger, Drama of the European Jews, Baton Rouge, Louisiana, USA, 1977; David Irving, Hitler’s war, Metairie, LA, USA, 1982; Conrad Grieb, American manifest destiny and the holocaust, Metairie, LA, USA, 1980; Ernest Zundel, The west, war and Islam and did six million really die, Toronto, 1981).

    У овом контексту вредно је указати на извесне негаторе геноцида над Јеврејима у Другом светском рату, међу којима је било и оних који су протерани из Сједињених Америчких Држава и Канаде или допали затвора због негирања геноцида. Зато бисмо још једном потсетили читаоце Вашег цењеног портала на извесне негаторе геноцида по националној припадности како су представљени на Википедији:

    Category: Holocaust deniers by nationality
    From Wikipedia, the free encyclopedia
    Jump to navigation Jump to search
    Subcategories
    This category has the following 11 subcategories, out of 11 total.
    A • American Holocaust deniers‎ (52 P) • Australian Holocaust deniers‎ (7 P)
    B • Belgian Holocaust deniers‎ (5 P) • British Holocaust deniers‎ (21 P)
    C
    • Canadian Holocaust deniers‎ (7 P)
    F
    • French Holocaust deniers‎ (15 P)
    G
    • German Holocaust deniers‎ (1 C, 11 P)
    • Greek Holocaust deniers‎ (3 P)
    I
    • Iranian Holocaust deniers‎ (7 P)
    S
    • Swedish Holocaust deniers‎ (3 P) • Swiss Holocaust deniers‎ (5 P)
    Category: American Holocaust deniers
    From Wikipedia, the free encyclopedia
    Jump to navigation Jump to search
    Pages in category „American Holocaust deniers“
    The following 50 pages are in this category, out of 50 total. This list may not reflect recent changes (learn more).
    A
    • Steven L. Anderson
    • Andrew Anglin
    • Austin App
    B
    • B.o.B.
    • Harry Elmer Barnes
    • Owen Benjamin
    • Don Black (white supremacist)
    • Arthur Butz
    C
    • Willis Carto
    • Craig Cobb
    • David Cole (journalist)
    D
    • Larry Darby
    • Lorraine Day
    • David Duke
    F
    • James H. Fetzer
    • Edward Reed Fields
    • Bobby Fischer
    • Benjamin H. Freedman
    G
    • Hutton Gibson
    • Philip Giraldi
    • Kenneth Goff
    H
    • Matthew F. Hale
    • Michael A. Hoffman II
    • David L. Hoggan
    I
    • Augustus Sol Invictus
    J
    • Charles C. Johnson
    • Arthur J. Jones
    L
    • Fred A. Leuchter
    • Alex Linder
    • Lana Lokteff
    M
    • James J. Martin
    • Daniel A. McGowan
    • Gerard Menuhin
    • Tom Metzger
    • Eustace Mullins
    P
    • William Luther Pierce
    • Michael Collins Piper
    R
    • Ingrid Rimland
    • Thomas Robb (activist)
    • George Lincoln Rockwell
    • R. J. Rushdoony
    S
    • Hans Schmidt (Waffen-SS)
    • Gerald L. K. Smith
    • Joseph Sobran
    • Kevin Alfred Strom
    • Robert Sungenis
    T
    • Hal Turner
    U
    • Ron Unz
    V
    • James von Brunn
    W
    • Bill White (neo-Nazi)
    Category: Australian Holocaust deniers
    From Wikipedia, the free encyclopedia
    Jump to navigation Jump to search
    Pages in category „Australian Holocaust deniers“
    The following 7 pages are in this category, out of 7 total. This list may not reflect recent changes (learn more).
    B
    • John Tuson Bennett
    • Eric Butler
    H
    • Peter Hartung
    • Taj El-Din Hilaly
    M
    • Geoff Muirden
    R
    • Michèle Renouf
    T
    • Gerald Fredrick Töben
    Category: Belgian Holocaust deniers
    From Wikipedia, the free encyclopedia
    Jump to navigation Jump to search
    • Belgium portal
    Pages in category „Belgian Holocaust deniers“
    The following 5 pages are in this category, out of 5 total. This list may not reflect recent changes (learn more).
    D
    • Léon Degrelle
    L
    • Laurent Louis
    P
    • Robert Poulet
    R
    • Roeland Raes
    V
    • Siegfried Verbeke
    Category: British Holocaust deniers
    From Wikipedia, the free encyclopedia
    Jump to navigation Jump to search
    Pages in category „British Holocaust deniers“
    The following 21 pages are in this category, out of 21 total. This list may not reflect recent changes (learn more).
    B
    • Hastings Russell, 12th Duke of Bedford
    • Jane Birdwood, Baroness Birdwood
    • Joshua Bonehill-Paine
    C
    • Doug Collins (journalist)
    E
    • Richard Edmonds
    G
    • Nick Griffin
    H
    • Anthony Hancock (publisher)
    I
    • David Icke
    • David Irving
    J
    • Colin Jordan
    K
    • Nicholas Kollerstrom
    M
    • David McCalden
    • Gerard Menuhin
    • David Myatt
    R
    • John Kingsley Read
    • Michèle Renouf
    • Jack Renshaw (activist)
    S
    • Simon Sheppard (activist)
    T
    • John Tyndall (politician)
    V
    • Richard Verrall
    W
    • Richard Williamson (bishop)
    Category: Canadian Holocaust deniers
    From Wikipedia, the free encyclopedia
    Jump to navigation Jump to search
    Pages in category „Canadian Holocaust deniers“
    The following 7 pages are in this category, out of 7 total. This list may not reflect recent changes (learn more).
    B
    • Jane Birdwood, Baroness Birdwood
    C
    • Craig Cobb
    • Doug Collins (journalist)
    F
    • Paul Fromm (white supremacist)
    K
    • James Keegstra
    R
    • Ingrid Rimland
    • Malcolm Ross (school teacher)
    Category: French Holocaust deniers
    From Wikipedia, the free encyclopedia
    Jump to navigation Jump to search
    Pages in category „French Holocaust deniers“
    The following 15 pages are in this category, out of 15 total. This list may not reflect recent changes (learn more).
    A
    • Claude Autant-Lara
    B
    • Maurice Bardèche
    C
    • Louis-Ferdinand Céline
    D
    • Louis Darquier de Pellepoix
    • Dieudonné M’bala M’bala
    • François Duprat
    F
    • Robert Faurisson
    G
    • Roger Garaudy
    • Alain Guionnet
    J
    • Jean-François Jalkh
    L
    • Henry de Lesquen
    R
    • Paul Rassinier
    • Vincent Reynouard
    T
    • Georges Theil
    • Serge Thion
    Category: German Holocaust deniers
    From Wikipedia, the free encyclopedia
    Jump to navigation Jump to search
    Subcategories
    This category has only the following subcategory.
    C

    • German people convicted of Holocaust denial‎ (11 P)
    Pages in category „German Holocaust deniers“
    The following 11 pages are in this category, out of 11 total. This list may not reflect recent changes (learn more).
    F
    • Georg Franz-Willing
    G
    • Hermann Gauch
    • Hans F. K. Günther
    M
    • Princess Marie Adelheid of Lippe
    R
    • Otto Ernst Remer
    • Jürgen Rieger
    S
    • Hans Schmidt (Waffen-SS)
    • Wilhelm Stäglich
    T
    • Gerald Fredrick Töben
    W
    • Christian Worch
    Z
    • Ernst Zündel
    Category: Greek Holocaust deniers
    From Wikipedia, the free encyclopedia
    Jump to navigation Jump to search
    Pages in category „Greek Holocaust deniers“
    The following 3 pages are in this category, out of 3 total. This list may not reflect recent changes (learn more).
    K
    • Ilias Kasidiaris
    M
    • Nikolaos Michaloliakos
    P
    • Konstantinos Plevris
    Category: Iranian Holocaust deniers
    From Wikipedia, the free encyclopedia
    Jump to navigation Jump to search
    Pages in category „Iranian Holocaust deniers“
    The following 7 pages are in this category, out of 7 total. This list may not reflect recent changes (learn more).
    A
    • Hassan Abbasi
    • Mahmoud Ahmadinejad
    E
    • Saeed Emami
    K
    • Ali Khamenei
    M
    • Naser Makarem Shirazi
    R
    • Mohammad-Ali Ramin
    T
    • Mohammed Taheri
    Category: Swedish Holocaust deniers
    From Wikipedia, the free encyclopedia
    Jump to navigation Jump to search
    Pages in category „Swedish Holocaust deniers“
    The following 3 pages are in this category, out of 3 total. This list may not reflect recent changes (learn more).
    C
    • Ingrid Carlqvist
    N
    • Carl O. Nordling
    R
    • Ahmed Rami (writer)
    Category: Swiss Holocaust deniers
    From Wikipedia, the free encyclopedia
    Jump to navigation Jump to search
    Pages in category „Swiss Holocaust deniers“
    The following 5 pages are in this category, out of 5 total. This list may not reflect recent changes (learn more).
    A
    • Gaston-Armand Amaudruz
    G
    • François Genoud
    • Jürgen Graf
    H
    • Ahmed Huber
    S
    • Bernhard Schaub
    Categories:
    • Holocaust deniers by nationality
    (Види: https://en.wikipedia.org/wiki/Category:Holocaust_deniers_by_nationality…).

    Ревизионизам је ознака дубоке културне и политичке кризе у животу нашег обезглављеног, обесправљеног, окупираног, несрећног и пониженог србског народа. Било би ми жао када би се госп. Трифковић нашао увређен због мога коментара. Према саопштењу Светог Синода Српске Православне Цркве, које је публиковано у „ГЛАСНИКУ“, дословно стоји:

    „Од 21 епископа петорица су убијена, двојица интернирана и у интернацији умрла, двојица премлаћена и пребачена у Србију где су ускоро умрла, један држан у затвору заједно са Његовом светости Патријархом, а затим послат у логор у Немачку, а један у Италију, а двојица протерана са својих епархија у Србију. Само су њих десеторица остали на својим местима. Једна четвртина свештеника је поубијана (око 700), око 300 помрло природном смрћу, једна трећина протерана у Србију, око 400 било је у логорима у земљи и у заробљеништву, а само једна четвртина свештеника остала је на својим местима. Једна четвртина манастира и цркава је порушена а скоро половина од укупнога броја мање или више оштећена. Само у Горњокарловачкој епархији од 189 цркава порушено је и попаљено 175, а 14 остало. Од 8,500.000 верника 1,200.000 је погинуло или убијено. Ратна штета цркве износи 7 милијарди предратних златних динара…“ ( Види: Гласник СПЦ, Београд, број 1 – 3, март 1951, страна 10).

Оставите коментар