Слободан Самарџија: Украјински изгубљени рат

Ако се све буде дешавало онако како је до сада најављивано, лако је могуће да се замрзнути сукоб две бивше совјетске републике у неком тренутку поново распламса

Украјински председник Володимир Зеленски са војницима (Фото: Председништво Украјине)

Прошлог понедељка, 6. јула, истекао је рок који је Москва поставила Кијеву за мирно, уставно регулисање статуса Донбаса, провинције на југоистоку Украјине, која је још 2014, ослањајући се на подршку Русије, кренула сепаратистичким стазама. Захтеви из Кремља су јасни: најмање што се тражи је већи степен аутономије за спорну област. Одговор Украјинаца такође је недвосмислен: Донбас је неодвојиви део њихове земље и на њима је да самостално одлуче о његовој судбини. У међувремену, војне снаге стоје укопане с обе стране границе.

Ако се све буде дешавало онако како је до сада најављивано, лако је могуће да се замрзнути сукоб две бивше совјетске републике у неком тренутку поново распламса. Какав би био коначни исход једне такве авантуре није тешко претпоставити. Какве би могле бити последице по будућност зараћених држава, ко би још себи дао право да се уплете у овај сукоб, тешко је и претпоставити. А интереси су бројни…

Након што је руски председник Владимир Путин недавним референдумом себи обезбедио могућност да на челу највеће државе на свету остане барем до 2036, питање будућности Донбаса добија додатно на актуелности. Његов украјински колега Володимир Зеленски о доживотном председниковању може само да сања, а тиме су му и адути у будућим преговорима смањени. Председничка позиција му није баш најстабилнија, све покренуте реформе су пале у воду, а управо на његова плећа свалило се бреме решавања проблема који би, уколико одигра неки неопрезан потез, лако могао прерасти у нови велики рат.

Фото: Кремлин.ру

Подсетимо, недавним референдумом о поправкама Устава Русије дотакнуто је и питање тзв. федералних територија. Тачније, права на њихову заштиту. Како се наводи у поменутом документу, Руска Федерација осигурава заштиту свог суверенитета и целовитости, а било какви покушаји усмерени на отуђење дела територије, као и позиви на таква дејства биће санкционисани.

Израз „федералне територије” подразумева 85 субјеката, међу којима је и Крим, који је након повратка под руски суверенитет 2014. специјалним законом унет и у највиши државни правни документ. Реч је о територијама с различитим статусима: крајевима, областима, аутономним областима, окрузима и градовима федералног значаја, као што су Москва, Санкт Петербург и Севастопољ, такође укључен у овај списак законом које се односи на Крим.

У овом списку Донбаса нема, што значи да су у Москви спремни да о његовом будућем статусу тек преговарају. Да ли је процена да би евентуална анексија још једног дела Украјине подигла превише прашине, или је све остављено за нека друга времена уз могућност додатног ценкања, показаће догађаји. Нажалост, све што је до сада на том плану урађено не улива превише наде ни Украјинцима ни житељима побуњене области.

Ма колико био спреман на конструктивне мировне преговоре, Зеленски је константно под притиском агресивније настројеног дела својих сарадника, па и припадника опозиције. Позиви на војно решавање неспоразума са Русијом све су учесталији. У том смислу недавно се изјаснио и адмирал Алексеј Неижпапа, главнокомандујући војнопоморских снага Украјине.

Владимир Зеленски у Донбасу (Фото: Председништво Украјине)

Мало ко од оних који заступају тврду линију размишља о томе да њихово деловање Украјину само додатно удаљава од Европе. Наиме, јасно је да би у случају било каквог оружаног сукоба онај део Европљана који би, евентуално, и могао нешто конкретно да учини за Украјинце, остао по страни. Од те преломне 2014. интереси великих умногоме су се променили.

Повезаност с Русијом, како на економском, тако и на политичком плану, више нико није спреман тек тако да нарушава. Посебно ако се има на уму да сепаратистички покрети, мањи или већи, вођени различитим идеологијама, тињају и на другим просторима Старог континента.

Јасно је и да громогласно најављивани Мински формат преговора између Русије и Украјине, уз учешће Немачке и Француске, нема перспективу. Посебно након већ поменутих измена руског Устава и новог статуса Путина.

Зеленски је јасан: Независност и целовитост земље нико не може да доводи у питање и било каква промена Устава Украјине под притисцима извана просто је – неприхватљива. У Москви то врло добро знају, али инсистирају на тврдњи да повлачење војске из Донбаса није нешто о чему треба да одлучују у Кремљу, већ је обавеза Кијева да створи услове (безбедност грађана, функционисање институција) који би то повлачење омогућили.

Опрема: Стање ствари

(Политика, 13. 7. 2020)



Categories: Преносимо

Tags: , , , , ,

Оставите коментар