Војислав М. Станојчић: Иста мета, исто одстојање или Нови преговори о Косову

Ових дана слушамо оно што одлично знамо још од 1999. –  Албанци са Косова толико су прирасли за срце највећим силама да је једино прихватљиво решење да се Србија одрекне дела своје територије

Александар Вучић у Паризу (Фото: Снимак екрана/ТВ Пинк)

Такозвани преговори Београда и Приштине, који се отежу већ седму годину без и најмањег знака да се у њима и њима нешто помера, могли би се поредити са позоришним представама путујућих глумачких дружина састављених од углавном лоших и неостварених глумаца (званих шмиранти) који су често играли текстове без веће књижевне вредности.

Ипак, постоји међу њима и једна знатна разлика. Путујуће су дружине, нарочито у ранијим вековима, биле веома омиљене међу становницима крајева у које су залазиле, док се за преговоре о нормализацији односа Београда и Приштине то никако не може рећи. Ови су преговори, пре свега, безгранично досадни.

За све ове године колико трају не види се да су се померили с места, нити је престало или се бар мало утишало запомагање Аце Србина због великих притисака које трпи од моћних сила а великих пријатеља Приштине. Сасвим је у праву када каже како није праведно (само: откуд правда и праведност међу разбојницима који не признају никаква правила?) да Србија не добије ништа а друга страна све!

Александар Вучић и Емануел Макрон (Фото: Танјуг/Будућност Србије)

Има четири године како су неки посланици опозиционих странака у Народној скупштини поставили питање ко је уопште овластио Ацу Србина да буде преговарач са Приштином, као и због чега он не полаже рачуне народним представницима о томе како ти разговори напредују.

И, као што се могло претпоставити, одговор нису добили, па је све остало исто, а преговарач наставио да одлази на састанке и да се нашој јавности жали на тешке услове који му се постављају.

После двадесетомесечног прекида, „преговори“ се настављају. А Вучић ће се састати са председником Владе у Приштини, Авдулахом Хотијем. Он ће заменити Хашима Тачија, који се налази под истрагом за ратне злочине.

И ови разговори показали су неслогу и смушеност заступника Европске уније, Немачке и Француске, с једне стране, и Сједињених Држава са друге…

Најпре је предвиђено да се преговори одрже у Америци, па су отказани. Затим је најављен термин у Паризу, али ни од њега није ништа било, јер је делегацији Приштине неко рекао како јој тај датум не одговара, те је напослетку одређен 16. јул.

Аца Србин је у међувремену већ боравио у Паризу, где је разговарао са Емаунелом Макроном (а и са Мути Меркел преко видео-везе) о предстојећем састанку са Хотијем, а можда га је – у исто време – и замолио да му за неку следећу параду обезбеди боље место од онога које му је одредио приликом прославе Стогодишњице завршетка Великог рата.

Ангела Меркел на видео-самиту

А ових дана наша јавност могла је да слуша оно што одлично зна још од 1999. године: да су српски Албанци са Косова толико прирасли за срце највећим силама ЕУ и Америке и да је за њих једино прихватљиво решење да се Србија одрекне дела своје територије.

Уз све остале недвосмислене поруке, Емануел Макрон, као и Мути Меркел, наговештава „свеобухватно и трајно решење за Косовско питање“.

Како Високи Дечани и Грачаница нису ни Нотр Дам ни Сакр Кер, то га је очигледно много брига што ће и српски манастири – као Аја Софија – бити претворени у џамије.



Категорије:Судбина као политика

Ознаке:, , ,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s