Часлав Д. Копривица: Лаж о Косову је највећи непријатељ

Реч проф. др Часлава Копривице на оснивачком сабрању Покрета за одбрану Косова и Метохије

Поштовани саборци, уважени саоснивачи, драги пријатељи,

Часлав Д. Копривица на оснивачком сабрању Покрета (Извор: Снимак екрана/Хелмкаст)

Ми данас овдје не правимо један покрет, већ, као дио српског народа, желимо да учествујемо у његовом стављању у покрет, у националном самопокретању које треба да га спасе од пројектоване самоубилачке летаргије, која, уколико се не заустави, може водити његовом уништењу. Овај Покрет зато није један од међу могућим покретима у нашем друштву, који се оснивају због ових или оних посебних, мање или више важних циљева. Не, наш Покрет раван је покретању народа суоченог са ужасном пријетњом идентитетског уништења, које би наступило ако бисмо добровољно одустали од Косова и Метохије. А баш то је коначни циљ политике активног одустајања од Косова и Метохије, коју већ осам година, све снажније, све вјештије и све лицемјерније, воде актуалне српске власти. Задатак који смо ми, оснивачи, и они који су суштински с нама и који ће нам се тек прикључивати, препознали као нешто незаобилазно, неодољиво, подједнако је частан колико и голем. Наиме, на концу, када би овај свијет и ово друштво били ваљано устројени, када не би било препрека да се наш глас чује, не би смјело бити суштинске разлике између Народа и Покрета – тј. између онога што Покрет чини и онога што српски народ јесте. Покрет би требало да постане једна, тешким историјским тренутком изазвана пројава онога што српски народ јесте.

Ако је Косово оличење нашег бића, жива истина нас самих, тада пут одрицања од њега може водити само преко порицања истине, тј. преко лажи. Зато не треба да зачуди то што се никада толико лажи о Косову и Метохији, лажи свих степена и врста – од елементарне, фактографске, преко „тешких“ неистина, па до „метафизичке“ лажи – није износило с највишег мјеста српске власти; притом се непрекидно позивајући на „истину“, на то како баш и само они, први пут у историји, имају смјелости да нам кажу тобожњу „истину“ о нашој завјетној колијевци. То заиста јесте „смјелост“, али посебне врсте – смјелост оних људи који се не боје суда ни људскога, нити Божанскога, људи спремних да на себе, али и на све нас и наше потомке – уколико им се достојно не супротставимо, навуку проклетство издаје Светогā, издаје смислотворног залога нашега народнога трајања. Баш зато, демонски упорној вољи за велеиздају самог врха српских власти, велеиздају безмало равној свеиздаји, треба супротставити још одлучнију, изнова, по ко зна који пут у нашој повијести обновљену вољу за вјерност себи самопокренутога Народа.

Најпослије, наша трезвена побуна против рушилачке неистине којом смо годинама засипани, за сваког од нас је неизбјежна и из још једног личног, наиме моралног разлога. Растемељитељска велелаж српских власти о Косову и Метохији за нас Србе није погубна само политички, геополитички, историјски, колективноидентитетски. Пристати на то да нам се пропагандом отклони савјест, а лажима испуни свијест, допустити да нам унутрашњост, та истинска стварност унутрашњег човјека, буде преобликована по вољи наших локалних тиранā памћења, значи губљење самопоштовања и достојанства сваког од нас понаособ, као личности. Онај ко служи лажи, али и онај ко је прими за истину, постаје етички обездомљен, постаје духовни бескућник, обезљуђена љуштура која вријеђа поредак свијета  и смисла.

Јуче сам током разговора са једним од наших саоснивача са самога југа Косова и Метохије више пута једва разабирао шта ми говори – од заглушујуће дјечје граје с његове стране везе. Наизглед, дјеца су нам сметала да причамо, али, суштински, ми смо причали о тој дјеци, о нашој дјеци од којих властодршци Србије желе да нас „разграниче“. Баш та дјеца су, више од других људи, и више од наше дјеце са других мјеста, морална предстража суверености наше државе, Завјета нашег народа, те образа свакога од нас. Најмање што на сваки начин морамо настојати да урадимо јесте да не допустимо никакво „разграничење“, нити било какву другу, кукавичјом и кукавичком лажју обавијену верзију предаје Косова и Метохије.

Е, то је „За нашу децу“ – и зато не смијемо да не успијемо.

Прочитајте још



Категорије:Дневник читаоца/гледаоца

Ознаке:, , ,

2 replies

  1. “Лаж о Косову (и Метохији) је највећи непријатељ“. Апсолутно се слажем и пружам пуну подршку Покрету за одбрану КиМа.

    Прошло је већ неколико недеља од провокативне емисије албанске тв која говори да су Албанци староседеоци Балкана, градитељи хришћанске културе на КиМу коју су Срби силом присвојили. По ко зна који пут, скоро да није било реакције српских интелектуалаца осим изнуђене бирократске ноте Министарства са министром из сливника. Ако је Лаж о КиМу највећи непријатељ, зашто онда српски интелектуалци ћуте? Да ли ће потписници Покрета коначно заузети недвосмислен став и јавно рећи шта је истина? Раније сам рекао да је интегрална истина о пренемањићкој српској историји не само најбоља одбрана КиМа и опстанка српског народа на свим просторима већ би имала много веће значење за српски препород.

    Ево сада, када је бити ил’ не бити, кад смо доћерали цара до дувара, када је прошло време седења на огради, да видимо да ли ће неко коначно рећи – Албанци нису староседеоци Балкана већ су први пут дошли на тло Балкана и Србије 1043. године и добили дозволу да остану и баве се сточарством. На КиМ су дошли стотинама година касније и тамо немају никакво своје културно наслеђе.

    Овакав став ће бити најбоља и најефикаснија одбрана КиМа. Ћутање и игнорисање ће бити саучествовање у предаји КиМа и почетак коначног уништења српске државе и српског народа.

    Свиђа ми се

  2. Dragi Caslav, koliko volim njegove knjige, toliko su mu politicki tekstovi, nekada se cini tvrdoglavo, pogresni.Na sta asocira da su Pokret i Narod jedno isto, preskocicemo, posto nisam deo naroda, vec onaj drugi deo recenice iz Ustava – „ostali gradjani“, a kojoj bi Bokan Besednik, pridodao jos i lojalni, sto bi se brzo vratilo u sam Narod, pa bi i on poceo da se deli na lojalne i nelojalne, takva je dijalektika te lojalnosti (slicno je sa onom vec poslovicnim:“Nisam sovinista, ali jesam nacionalista“.Nacionalista je covek koji mrzi svoju naciju, samo mu je potrebno vreme da to pokaze.On ce reci:“Jeste on patriota, ali nije Srbin“, zatim „ljubav“ prema naciji, ne otadzini, kao patriota, prosiriti i na svoju naciju :“ Jeste on Srbin, ali nije vernik, vec gradjanista“, pa dalje :“Jeste on Srbin i vernik, ali nije patriota, on je…“ i na kraju se zavrsi onako kako se zavrsilo sa najvecim nacionalistom u istoriji Hitlerom, da nemacki narod treba da nestane, kada nije uspeo da pobedi ruske „divljake“.Nacionalizam je ljubav koju ni jedan narod ne moze da izdrzi, a neki dodju i do granice prezivljavanja).Elem, „gubljenje identiteta odricanjem od KiM“ zvuci kao da je naglasak na „KiM“, njegovim magijskim mocima izvorista identiteta, pa mozda i ne bi bilo tako dramaticno da se radi o Sremu ili celoj Vojvodini.Medjutim, zapravo, naglasak je na priznanju, jer priznanje je ono sto cini sustinu identiteta.A, priznanje nasilja nad sobom, to je odricanje od slobode koje, cini mi se, nekada se nasi borci za identitet plase vise od bilo cega, jer slobodan covek, nikada ne znas sta ce uciniti.Na Zapadu bi rekli da ce uciniti po zakonu koji je njegova sloboda sama sebi dala, ali sve nase muke i izviru iz toga sto smo bili i monarhija i republika i socijalisticka i kapitalisticka drzava, a nikada pravna, uvek autoritarna.Zato nam zakoni nisu dovoljni, trebaju nam jedinstva – Pokreta i Naroda.Zato smo umesto slobode birali samonegaciju u jugoslovenstvo, u socijalizam.Ne moze se sloboda beskonacno izbegavati, a da ne pervertira u samonegaciju u nesto drugo.To sto nam se jugoslovenstvo i socijalizam cine nametnutim, to je tacno, jer to i jeste nesloboda nametanja koja pervertira u samonegaciju. Cini se da kada bi KiM bilo oteto, pa svi tragovi izbrisani iz kulture,iz skola, fakulteta, identitet bi time stekao samo vecu snagu, jer bi se oslobodio ljudske slabosti, cekao i snazio u Nigdini da prizove da ga pronadju oni istinski vredni.Meni se kao gradjaninu niko nije ni obratio.Plasim se da bi mi pod nekim drugacijim istorijskim okolnostima tesko bilo da prodjem test lojalnosti prema jedinstvu Pokreta-i-Naroda.Sve ciljeve podrzavam i cinicu to u buduce na meni jedini moguci nacin – cutke.

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s