Гардијан: СЗО и владе измениле политику лечења корона вируса на основу неисправних података

Новинари листа Гардијан утврдили су да иза утицајне студије о лечењу ковида-19 стоји фирма без научних квалификација

Свјетска здравствена организација (СЗО) и владе многих држава су политику сузбијања болести ковид-19 коју изазива нови коронавирус, и процедуру лијечења измијениле на основу неисправних података једне мале америчке компаније која се наводно бави аналитиком у здравству.

Тако је сада у питању чак и поузданост кључних студија о лијечењу те болести, објављених у неким од најпрестижнијих медицинских часописа свијета – ексклузивно данас пише лондонски лист „Гардијан“ који је то истражио.

Непозната америчка компанија „Surgisphere“, међу чијом неколицином запослених су „писац научне фантастике“ и „манекенка за одрасле“, дала је податке за неколико студија о ковиду 19, а коаутор тих студија и власник те фирме, који не успијева да објасни одакле му подаци и како су обрађени.

Подаци за које та фирма тврди да су легитимно добијени од више од хиљаду болница широм свијета, били су основа научних чланака који су потврђено довели до промјена у лијечењу ковида-19 у латиноамеричким земљама.

Та фирма је дала основу и за одлуке СЗО и истраживачких института широм свијета да обуставе испитивања контроверзног лијека хидроксихлорокина.

Два водећа свјетска медицинска часописа – британски Лансет и амерички „New England Journal of Medicine“, објавила су студије на основу података фирме „Surgisphere“.

Коаутор тих студија је директор те фирме, Сапан Десаи. У уторак, пошто му се Гардијан обратио, Лансет и „New England “ су „изразили забринутост“ што су објавили те студије, а остали аутори тих чланака који нису повезани с фирмом „Surgisphere“ су данас наручили хитну независну ревизију поријекла и валидности њених података и такође изразили забринутост. Гардијанова истрага је претрагом јавно доступних података утврдила да неколицина запослених фирме „Surgisphere“ има мало или нимало научних квалификација.

Један запослени, наведен као „научни уредник“, аутор је научне фантастике и „уметник фантазије“.

Једна жена запослена у тој фирми, која се наводи као „директорка маркетинга“ у ствари је „манекенка за одрасле и хостеса“.

Та компаније која на ЛинкедИну има мање од 100 пратилаца, прошле недјеље је имала само шест запослених, а данас их је свега троје.

Иако „Surgisphere“ тврди да води једну од највећих и најбржих база болничких података на свијету, те фирме скоро да нема интернету.

На „Твитеру“ има мање од 170 пратилаца, а тамо није имала објава од октобра 2017. до марта ове године.

До понедјељка, линк „Ступите у контакт“ на почетној страници сајта „Surgisphere“ усмјеравао је на оглас „крипто-валуте“.

Власник те фирме, Десаи, оптужен за три случаја несавјесног лијечења, 2008. године је сакупљао новац преко интернета за свој „уређај нове генерације за повећање способности који вам може помоћи да постигнете оно за што никада нисте мислили да је могуће“, али тај уређај никада није направљен, пише Гардијан.

Ипак, на основу података баш те фирме, „Лансет“ је 22. маја објавио студију према којој је антималаријски лијек хидроксихлорокин којег је промовисао амерички предсједник Доналд Трамп, повезан с већом стопом смртности код пацијената с ковидом-19 и с повећаним срчаним проблемима.

Студија објављена у Лансету, у којој је Десаи наведен као један од коаутора, тврди да је анализирала податке фирме „Surgisphere“, прикупљене од готово 15.000 пацијената са ковидом-19, у 1.200 болница широм свијета, који су примали хидроксихлорокин.

Негативни налази те студије су били свјетска вијест и подстакли СЗО да обустави свјетска испитивања хидроксихлорокина.

Али, само неколико дана касније Гардијан је у Аустралији открио грешке у подацима из те земље у тој студији.

Десаи, власник фирме „Surgisphere“ која је извор тих података, рекао је да је то била грешка у сабирању, а Лансет је из чланка на интернету повукао дио о Аустралији.

Гардијан је контактирао пет великих болница у Аустралији, чија би сарадња била од пресудне важности за добијање података из те земље, и све оне су негирале да су давале податке за било какву „базу“ и рекле да никада нису ни чуле за фирму „Surgisphere“.

Десаи није одговарао на захтјев да то коментарише. У другој студији на основу базе података фирме „Surgisphere“, чији коаутор је такође Десаи, тврди се да анти-паразитски лијек „ивермектин“ смањује стопу смртности међу болеснима од ковида-19, те је Влада Перуа уврстила тај лијек у своје смјернице за лијечење ковида-19.

„New England Journal of Medicine“ је објавио још једно истраживање Десаиа, такође на основу података његове фирме „Surgisphere“, о нешкодљивости неких љекова за срце за пацијенте са ковидом-19.

Данас су и тај часопис и „Лансет“ објавили да су забринути због студије о хидроксихлорокину и да су покренули истрагу података.

Једно од питања која највише збуњују научну заједницу је како је фирма “Surgisphere“коју је Десаи основао 2008. године да би издавала уџбенике, постала власница моћне међународне базе података о 96.000 пацијената у 1.200 болница широм свијета.

Кад га је Гардијан контактирао, Десаи је рекао да његова компанија има само 11 људи, али тај лист наводи да су запослени на ЛинкедИну регистровани прије само два мјесеца.

Изгледа да неколико њих нема никакву научну или статистичку стручност, већ пишу да су стручњаци за „стратегију“, „писање чланака“, „менаџмент“ и „набавку“.

Доктор Џејмс Тодаро који води веб страницу „Medicine Uncensored“ која објављује резултате испитивања хидроксихлоролина, рекао је за „Гардијан“ да је „фирма ‘Surgisphere’ дошла ниоткуда и за само неколико недјеља саставила можда најутицајнију свјетску студију током пандемије“.

„То једноставно нема смисла“, рекао је он. „Било би потребно много више истраживача него што та фирма тврди да има, да би уопште била могућа међународна студија у том року и у том обиму“.

Десаи је за Гардијан одговорио да његова фирма „користи много вјештачке интелигенције и машинског учења како би што више аутоматизовала процес, што је једини начин да такав задатак уопште буде могућ“.

Из студија на основу података фирме „Surgisphere“ и из њене веб-странице није јасно како је склопила споразуме о добијању података многих болница широм свијета, од којих неке чак и немају потребну компјутерску технологију, како је помирила различите машинске језике и разне системе кодирања који се користе у евиденцији, и како је све то та фирма извела да буде у складу с разнородним прописима о заштити података сваке од тих земаља појединачно. У изјавама Десаија има контрадикција чак и о томе ко заправо практично прикупља, обрађује и анализира податке, јер помиње још двије сличне фирме.

Зато Питер Елис, главни стручњак за податке међународне консултантске агенције „Нус Груп“ која ради сложене анализе за државе, сматра да је база података фирма „Surgisphere“ „готово сигурно превара“.

Он је објаснио да је чак и само прикупљање и сабирање података о лијечењу појединачних пацијената „толико велики и тежак процес, да то болнице не могу да обаве саме, већ на томе годинама раде читави тимови државних статистичких служби“.

Ниједна информација о Десаијевој бази података још није објављена, чак ни називи болница, упркос томе што је „Лансет“ био међу многим потписницима свечане декларације о размјени података за студије о ковиду-19.

Посљедица је да студију „Лансета“ сада директно оспорава 120 љекара.

Десаи је као васкуларни хирург оптужен у три случаја несавјесног лијечења у САД, те је напустио болницу у Илиноису, гдје је радио.

На сада избрисаној страници „Википедије“ о њему, писало је да има докторате права, анатомије и ћелијске биологије, као и квалификације да ради као љекар.

У биографији Десаија у брошури једне међународне конференције љекара пише да је имао „више водећих улога у клиничкој пракси“ и да је „дипломирани мајстор тимске пословне сарадње“ – с једног курса, преноси „Гардијан“.

Опрема: Стање ствари

(Вијести, 3. 6. 2020)



Категорије:Вести над вестима

Ознаке:, ,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s