Борис Јашовић: 5Г и право на слободу избора

Током ере компјутера, интернета и мобилне телефоније, мултинационалне корпорације су постале следећи извор доминације потискујући у други план државу

Борис Јашовић (Извор: Политика)

Људи су се вазда технички усавршавали, али и стварали цивилизацијске тековине у виду писаних докумената којима су штитили своја права и слободе. Човек је на тај начин настојао да одбрани себе од лоших страна технолошких процеса и усклади их са моралним начелима. Наиме, развој технологије је неопходан и користан процес, али све дотле док се технолошки прогрес не преметне у морални регрес. Атомска бомба је далеко савршенији облик убијања људи у односу на испаљивање топовских ђулади, али се управо због тога не сме третирати као резултат технолошког напретка који треба славити! Парафразирајмо Алберта Ајнштајна – ,,Ако се Трећи светски рат буде водио атомским бомбама, Четврти ће се водити луком и стрелом.” Технологија се, дакле, може третирати као напредна а да у исти мах буде погубна по људски род. Због тога је борба човека за одбрану властитих права и слобода више него неопходна у ситуацијама када их деструктивна технологија угрожава.

Бродоградња је у античко време утицала на развој трговине, али је исто тако омогућила тиранима да ефикасније покоравају туђе територије, и још окрутније владају. Тиранија је, међутим, понукала мудре Грке да се изборе за устав чија је сврха и данас ограничење власти. Ђордано Бруно је дао живот тврдећи да се Земља окреће око Сунца будући да таква јерес није одговарала доминантном облику моћи који је у то време представљала црква. Ипак, храбри људи су се борили против њене доминације, али и против апсолутне моћи монарха, те су напослетку успоставили поредак у којем су црква и држава одвојене а обичан појединац заштићен декларацијама попут оне о ,,Правима човека и грађанина”. Било је то време кад се човек борио и изборио за лична и политичка права и слободе.

Уколико парна машина и мотор са унутрашњим сагоревањем нису директно утицали на стварање модерне државе као следећег облика доминације, онда свакако јесу на развој фабричке производње и првих мултинационалних компанија. Држава је јачала, као уосталом и њен суверенитет, али су се и људи изборили за радна и социјална права. Такозвана држава благостања је бринула о добробити својих грађана, док су државници полагали рачуне бирачима од чијих су гласова зависили. Ипак, током ере компјутера, интернета и мобилне телефоније, мултинационалне корпорације су постале следећи извор доминације потискујући у други план државу, а с њом и права и слободе грађана.

Илустрација: Research Leap

Корпорације данас несметано прелазе државне границе, трагају за јефтином радном снагом и уз помоћ локалних политичара и плаћених „стручњака” креирају бизнис планове у складу с геслом да је профит изнад људи. Десуверенизоване државе се за то време преображавају у нездраве зоне опасане невидљивим жицама нејонизујућег зрачења, за које поједини ,,стручњаци” веле да је чак и здраво, а грађани у послушне потрошаче који трпе доминацију корпоративног капитализма. Истина, еколошки покрети се боре да нам не буде горе него што јесте, али је то јалов покушај докле год изостаје борба за основна људска права и слободе. Пре свих, борба за слободу избора! Зато је крајње време да се постојећа декларација о људским правима допуни одредницом о човековом ,,неприкосновеном праву на слободу избора”. Разуме се да није у питању слобода бирања између ове или оне партије која ће након доласка на власт спроводити у дело бизнис планове мултинационалних компанија. У питању је право на истинску слободу избора – да ли нешто хоћемо или нећемо у свом животу.

Узмимо као пример контроверзну 5Г мрежу. Да ли пристајемо да нам телекомуникациона компанија инсталира базну станицу 5Г мреже непосредно испред места становања? Да ли ми као грађани Србије и као једини носиоци суверенитета према уставу, имамо право да бирамо хоћемо или нећемо 5Г технологију? Да ли имамо право да тражимо, попут Словенаца, да се таква технологија не уводи док се не испита утицај њеног зрачење на људе? Да ли имамо право да бирамо ригорознији закон о регулацији нових технологија попут, рецимо, оног који има град Брисел који не дозвољава увођење 5Г технологије на својој територији? Имамо ли право на сопствени устав који нам гарантује здраву животну средину?

Фото: Pixabay

Политичари немају право да нас без јавне расправе и народног референдума излажу утицајима недовољно испитаних технологија! Ако то ипак учине у интересу телекомуникационих компанија, а не у интересу грађана, онда то представља пример десуверенизације земље, огољено кршење људских права и слобода, и тотално деградирање устава. А то свакако није теорија завере.

Аутор је социолог

Опрема: Стање ствари

(Политика, 2. 6. 2020)



Категорије:Преносимо

Ознаке:, , ,

2 replies

  1. Na YT je bio prilog koji je pokazao da su proizvođači „zaštitnika od zračenja“ obični prevaranti.
    Prilog je skinut na nečiju intervenciju.
    Da li je moguće da je prevarantski lobi – koji širi i priču o 5G – toliko jak?

    Свиђа ми се

  2. @diplomiraniduduk Ti si bese onaj sto veruje „struci“, vakcinaskom lobiju, 5g mrezi itd? Svako ko izrazi sumnju ti ga castis imenom paradoktora i parastrucnjaka. Tebi da se dokazi i nacrtaju sa sve objasnjenjima, da padaju ljudi ulicom ko snoplje,ne bi poverovao jer ne zelis ni da cujes drugo misljenje sem „struke“.

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s