Ђорђе Ђукић: Моћ америчке централне банке и долара током пандемије

Фед ће штампати онолико долара колико буде потребно да би се америчка привреда што пре вратила на путању раста реалног БДП-а пре избијања пандемије вируса корона

ФЕД (Фото: ФЕД)

Од почетка марта 2020. Систем федералних резерви САД (Фед), осим смањивања кључне каматне стопе на ниво близу нуле (0–0,25 одсто), виђеног након избијања светске финансијске кризе 2008, примењује низ других мера које нису виђене у монетарној историји САД, а у циљу ограничавања штетних ефеката пандемије вируса корона. То укључује 2.300 милијарди долара датих кредита ради подршке сектора домаћинстава, запослених, финансијских тржишта, федералног буџета и буџета локалних влада, итд. Како је крајем априла истакао Џером Пауел, председник Феда: „Ми смо распоредили ове капацитете кредитирања у мери без преседана”. Притом је најавио да ће наставити да их користе „снажно, проактивно и агресивно док ми (Одбор гувернера Феда – Ђ. Ђ.) не будемо сигурни да смо чврсто на путу опоравка” (извор: Chair Powell’s Press Conference, 29. април).

Другим речима, Фед ће штампати онолико долара колико буде потребно да би се америчка привреда што пре вратила на путању раста реалног БДП-а пре избијања пандемије вируса корона. Ово уз паралелно спровођење пакета стимулативних фискалних мера, које је усвојио Конгрес, од 2.900 милијарди долара, што чини 14 одсто БДП-а.

Од марта 2020. муњевито се повећао износ укупне активе Феда због упумпавања ликвидности у финансијски систем. Са 4.240 на почетку марта 2020, aктива je повећана на 6.720 милијарди долара 5. маја 2020. До краја 2020. могла би да достигне девет хиљада милијарди долара, што ће бити више од 40 одсто америчког БДП-а (извор: Bank of America). Поређења ради, након избијања светске финансијске кризе 2008. обим интервенција Феда за спас америчког финансијског система био је много мањи. Билансна сума је повећана са 995 милијарди долара 15. септембра, на 2.250 милијарди 15. децембра те године.

У изборној години Трампова администрација ће учинити све да задовољи интересе Волстрита, те жиле куцавице америчког капитализма, без обзира на упозорења појединих економиста о пренадуваности цена акција и пре избијања садашње кризе.

Ђорђе Ђукић (Фото: Политика)

Док су на једној страни настали огромни губици за америчку привреду: пораст незапослености (више од 33 милиона грађана поднело је захтев за новчану надокнаду због губитка посла и стопа незапослености у априлу од 14,7 одсто); пад реалног БДП-а у првом кварталу, по годишњој стопи од 4,8 одсто; дефицит буџета који ће се у 2020. попети на 11 процената БДП-а (процена J. П. Moрган) и енормно задуживање државе ради ублажавања губитака изазваних пандемијом вируса корона, на другој страни садашња криза је појачала најзначајнију карику моћи САД у светској привреди. Реч је о надмоћности америчког долара у светском монетарном систему.

Долар је јачао у односу на евро од почетка 2018. У посматраном петогодишњем периоду курс долара је са најнижих 0,83 повећан на 0,92 евра на крају прве декаде маја 2020. У овој години Блумберг долар спот индекс jе повећан за више од шест одсто.

Долар се користи код 88 одсто од укупног обима трговања на девизним тржиштима у свету (извор: БИС) и чини 61 проценат светских девизних резерви (извор: ММФ). Осим тога, плаћања у доларима чине 44 одсто укупних плаћања преко Свифт глобалног система, што је далеко више од америчког учешћа у светском БДП-у – од око једне четвртине.

У прилог наставку јачање долара према евру, по значају другој валути у свету, у блиској будућности фигурирају три аргумената:

Прво, упркос шпекулацијама тржишних актера да би Фед могао да посегне за коришћењем политике негативних каматних стопа, то се неће десити, бар у наредних неколико година. Судећи према изјавама председника Одбора гувернера Феда Џ. Пауела и других његових званичника, Фед, за разлику од других централних банака, не жели да експериментише с таквом мером јер њени крајњи исходи нису јасни. Насупрот томе, Европска централна банка и Банка Јапана наставиће да примењују вишегодишњу политику негативних каматних стопа и после проглашења укидања пандемије вируса корона.

Друго, тражња инвеститора за доларима ће расти јер ће расти тражња за различитим облицима активе у САД, као земљи коју сматрају сигурном. Сада и Трамп потенцира значај страног капитала оцењујући да је јак долар „уопште врло добар”, иако штети извозницима. Пре пандемије вируса корона заговарао је политику слабог долара због подстицања америчког извоза. Не чуди такав заокрет у његовом ставу јер је схватио да је најважније да тржиште америчких државних хартија од вредности буде и даље атрактивно за домаће и стране инвеститоре.

Треће, многе земље с тржиштима у успону, пре свега азијске, приликом задуживања током садашње кризе све се више везују за долар, емитујући обвезнице номиноване у доларима, итд.

Што се тиче Србије, јачање долара према евру води знатном повећању терета сервисирања јавног дуга Србије, јер је у његовој валутној структури (дуга опште државе) долар на крају фебруара 2020. учествовао с 26,5 одсто.

Нема сумње да је Фед реагујући муњевито почетком марта, пре свих централних банака, спречио ломове на финансијским тржиштима у САД и свету, дајући могућност другим централним банкама да дођу до потребних долара путем своп-аранжамна, кад год им то затреба током кризе изазване пандемијом вируса корона. Фактички, Фед је својим деловањем преузео улогу светске централне банке, а надмоћ долара на дуги рок се не доводи у питање. Да ли ће капиталистички систем доживети темељне промене након ове кризе може бити тема мултидисциплинарног научног скупа.

Ђорђе Ђукић, Економски факултет Универзитета у Београду

Наслов и опрема: Стање ствари

(Политика, 26. 5. 2020)



Categories: Преносимо

Tags: , , , , ,

1 reply

  1. … (монетарни издавачко-графички заводи) раде пуном паром, све у циљу спаса „економија од рецесије проузроковане пандемијом“ (?!?).

    Влада Шинзо Абеа крчка $1.100 млрд. долара ( https://www.reuters.com/article/us-health-coronavirus-japan-stimulus/japan-approves-fresh-1-1-trillion-stimulus-to-combat-pandemic-pain-idUSKBN2323D3 ).

    А влада Урсуле фон дер Лејен са своје стране €750 млрд (https://www.zerohedge.com/markets/watershed-moment-european-commission-proposes-eu750-billion-virus-recovery-fund) за које ће се задужити на „финансијском“ тржишту.
    Отплаћивање се планира из пакета нових пореских обавеза (које сежу од технолошких гиганата па све до пластике за једнократну употребу) из којих треба да се напабирче десетине млрд. на годишњем нивоу.

    И ми смо дали свој скромни допринос васколиком задуживању, плаши ме да помислим како је планирано да се раздужимо.

    Кад се све одузме (а сабрати се не да) изађе му некако овако:
    https://www.visualcapitalist.com/all-of-the-worlds-money-and-markets-in-one-visualization-2020/
    (мада Руску Федерацију изгледа нису урачунали нигде).

Оставите коментар