Данијел Сервер: Вучић и Тачи би могли до септембра да постигну споразум о размени територија и народа

Овакав споразум не би имао подршку јавности, а дестабилизовао би Босну и Херцеговину, Македонију, Украјину, Грузију, Молдавију, рекао Данијел Сервер

Страхујем да би Вучић и Тачи до септембра могли да постигну споразум који би подразумевао размену територија и народа, овакав споразум не би имао подршку јавности, а дестабилизовао би Босну и Херцеговину, Македонију, Украјину, Грузију, Молдавију, рекао је у интервјуу за КоССев Данијел Сервер. О себи амерички професор каже да је у кампањи против размене територија због принципа и веровања да демократска друштва могу правилно да се понашају према мањинама, што је како каже, очекивао и од послератне Србије у односу према Албанцима, а због ког очекивања је његова подршка косовској независности дошла касно. Са друге стране, Албанцима приписује „страшну грешку“ за исти временски период, због лошег опхођења према Србима који су остали.

Имајући на уму овај врло кратак временски рок, као и недостатак очигледних природних разлога за прави дијалог две стране, да ли би могло да се догоди да будемо сведоци могућности потписивања писма о намерама двојице председника, уместо стварног коначног споразума две стране? И уколико би се тако нешто догодило, да ли би то могло да задовољи администрацију председника Трампа?

Претпостављам да постоји таква могућност. Трампова администрација је експерт за пројектовање споразума у којима се не дешавају стварни споразуми. Рекламирао је много ствари за које се испоставило да нису истините. Претпостављам да постоји таква могућност, али заиста мислим да ће бити много притисака да се стварни споразум потпише до септембра и мислим да ће споразум који закључе, укључити неку врсту размене територија и народа, за шта мислим да је страшна грешка.

Званичници на све три стране су у бројним приликама јасно демантовали да постоје било какви разговори о подели, а камоли о размени територија, и то упркос изјавама двојице председника – Вучић је јасно рекао да се залаже за разграничење са Албанцима, док на другој страни Тачи врло гласно и врло често говори о „мањој корекцији границе“, а такође о захтеву да се три јужне српске општине припоје Косову. Али упркос таквим изјавама, сведоци смо и јасних демантија све три стране о томе. Да ли сматрате да је преслободно да и даље тврдите тако директно да ће споразум ускоро укључити размену територија, када то три стране поричу?

Ја не кажем да ће споразум да укључи размену територија. Неки кажу да се о томе разговара, да постоји притисак који то фаворизује. Иако не пратим све што каже господин Гренел, али колико се сећам, демантовао је и да зна за такав споразум и демантовао је да је учествовао у разговорима о томе. Међутим, други у Стејт департменту, нарочито Палмер, на пример, то није демантовао. Дипломатски демантији су дипломатски демантији. Има превише дима у овом случају да не буде барем мало ватре. Не мислим да ће бити лако постићи споразум.

Све што Американци желе је церемонија у Гарден Роузу

Мислим да ће његово постизање бити врло, врло тешко. Једноставно не верујем да је Тачи вољан да прихвати оно што ће Србија понудити јер она не нуди три општине у јужној Србији и знам да Вућић није спреман да прихвати оно што је Тачи спреман да понуди, а што не укључује и Северну Митровицу. Дакле, било да имамо споразум или не, мислим да Американцима, који су у ово укључени, нису битни детаљи. Све што желе јесте церемонија у Гарден Роузу (Врт ружа у Белој кући) – председник Трамп да може да тврди да је направио велику међународну сензационалну вест јер је администрација постигла неуспехе у свим великим дипломатским мисијама  – Северна Кореја, Иран, све се распада а корона вирус чини да у Америци сада изгледа будаласто, тако да Трампова администрација стварно жели изнад свега да има сензационалну вест.

Зар не мислите да је онда реалније да двојица председника пре потпишу писмо о намерама које би потом могло да задовољи Трампа јер ће коначно бити потписа две стране, док ће са друге стране сви проблеми бити остављени Европи да их решава у наредним месецима, чак и годинама? И да ли би тако нешто ипак могло да се такође представи америчкој јавности као велико достигнуће – тако што би двојица председника можда ипак могла да потпишу нешто и даље без јасне посвећености да ће споразум и бити постигнут?

Да, мислим да постоји стварна могућност за тако нешто. Ово је манипулативна администрација и она је способна за такве преваре. Противим се снажно било каквом споразуму који укључује поделу, заговарам споразум, само не видим велики споразум као нешто оствариво у овом тренутку. Заиста мислим да су споразуми о царинама и трговини добра идеја и Гренелу, који каже да форсира економске споразуме, могу да дам подршку за кораке у том правцу. Постоји много ствари које треба да се ураде, споразум о енергетици. Мислим да начелници војних генералштабова треба да се састају, треба да постоји више полицијске сарадње на обе стране, у пограничном делу, много тога треба да се уради. Ја се не противим споразуму, ја се противим споразуму који ће дестабилизовати Балкан, Грузију, можда и Молдавију и дати Владимиру Путину могућност да се хвали и то на рачун људи, као што је размена територија, јер треба имати на уму да се не ради о размени територија, већ о размени становништва. Таква врста споразума дестабилизоваће ствари на Косову и у Србији такође. Мислим да је могуће да се прелије на српско становништво јужно од Ибра и на албанско становништво које не живи у Прешеву, али живи у Србији. Много је споразума могуће постићи али се треба трагати за њима.

Јесам ли Вас добро разумела – Мислите да чак и уколико би две стране дошле до потписивања писма о намерама о томе да ће једном постићи неки фер и коначни споразум, тај потписани папир би садржао размену територија као конкретан термин?

Ја сам забринут да би то могао да буде случај. Да ли сам сигуран да ће бити тако? Не, и противим се да то буде такав случај. Постоји толико много споразума који се могу закључити, а који неће укључивати размену територија и то је моја нада и молба да ће се на Косову, у Србији и у Америци трагати за споразумима који не укључују размену територија. Не противим се споразумима већ се противим размени територија. Један од проблема размене територија, осим што се принципијелно противим пресељењу становништва, је то да постоји јасна посвећеност и у Приштини и Београду да се према свим људима понаша подједнако у оквиру посебних политичких ентитета и они треба да испуне ту обавезу. Али један од разлога због којег се противим није само ствар принципа, или ефекат на Босну, Украјину, Грузију, Македонију, већ зато што не мислим да то људи желе и то може да се потврди на референдуму на Косову. У Србији је то мало теже јер Вучић има контролу над целим политичким животом у Србији али мислим да ни у Србији не може да добије двоструку већину каква је за референдум потребна. Сазнање да идете тим путем и да имате све те негативне последице а да споразум не потврде две стране, чини овакав споразум страшном идејом.

Да Вас подсетим још једном да је Вучић то више пута демантовао. Да ли остављате ипак резервни простор да можда нисте у праву?

Да, било би ми много драго када би се показало да грешим. Моја кампања тренутно је да избегнемо размену територија. Уколико не буде дошло до споразума о размени територија, био бих срећан, био бих спреман лако да их нахвалим и само до пре пар минута хвалио сам Гренела због тога што форсира економске споразуме. Мислим да нема никакве сумње да је то плодоносни путоказ. А ако он искрено каже да жели да иде у том правцу, ја то у потпуности подржавам, али нема сумње да оно што форсирају јесте подела. Недавни руски покушаји да се укључе у дијалог и америчка добродошлица томе је очигледан индикатор.

Рекли сте да сте у кампањи против размене територија. Који је Ваш стварни разлог да будете тако гласни против тога? Да ли је то што само заговарате независност Косова, или је то ствар принципа, или постоје геостратешки разлози у светлу америчко-руских односа?

Искуство на Балкану стекао сам током деведесетих, а САД су тада имале јасну и несумњиву посвећеност да помогну балканским земљама које су желеле да постану либералне демократије да могу да се прикључе ЕУ, а либералне демократије третирају сваког подједнако; да свако има подједнака права. А то је неконзистентно са оним што представља размена територија која служи томе да Срби треба да управљају само Србима, Албанци само Албанцима. Зато је то за мене ствар принципа више него било шта друго, али и ствар заштите људи. Мислим да ова идеја има потенцијал да угрози не само десетине хиљада већ стотине хиљада људи који као мањина живе широм балканских земаља, Украјини, Молдавији, Грузији и не видим било какав разлог зашто би ти људи изгубили своје домове, покућство. То је комбинација принципа и прагматизма. А што се тиче моје подршке независном Косову које подржавам, морам ипак да признам да сам касно дао подршку томе, и људи са Косова то знају. Много година након рата сам изашао са подршком томе. Зашто? Због истих принципа. Требало је да буде могуће у демократској Србији да се према Албанцима са Косова понашају исправно али оно што се десило је било управо супротно – то да у послератној Србији није учињен напор, говорим о 2001, али и о Србији после Милошевића – дакле, није начињен корак да се среди оно што је уништио Милошевић, да се према Албанцима опходи у оквиру српског политичког контекста, па је независност Косова постала неопходност.

Шта је онда спречавало косовске власти после рата да према Србима са Косова поступају равноправно, да штите њихова права, посебно зато што је послератно Косово виђено као међународни пројекат, и још посебно као амерички пројекат у којем је требало да се примене принципи једнакости међу људима?

Мислим да су Албанци начинили страшну грешку у периоду непосредно након рата тиме што се према Србима који су остали, нису опходили исправно. Они који су остали били су екстремно храбри. Са некима сам лично радио, посебно у Гњилану. Помогао сам да се поново успостави веза између српске и албанске заједнице у Гњилану одмах након рата, под покровитељством америчких трупа које су тамо биле. Мислимо да је било изнимно важно у послератном периоду за Албанце да схвате да је њихова одговорност да према Србима поступају исправно. То нису учинили непосредно након рата, нема сумње око тога, било је протеривања суштинског броја Срба јужно од Ибра. Такође, било је заједница према којима се дуго времена нису опходили исправно. Увек сам покретао питање које је било у корист тога да се према њима поступа исправно. И још увек је тако. Не мислим да су сви проблеми нестали са Косова, али су се ствари и сасвим сигурно побољшале суштински…

…Мислите у томе да у физичком смислу нема истребљивања или тога да се физички не протерују?

Мислим да људи путују слободно са српским таблицама, има пуно позитивног развоја. И мислим да у албанској заједници са којом имам добре контакте расте препознавање тога да су Срби, нарочито Срби јужно од Ибра, једна од гаранција косовске државности. То је један од разлога зашто је Косово посебна земља уместо да буде део Албаније. Уколико би се ускоро десила размена територија, уколико би број српског народа јужно од Ибра брже или спорије опао, зашто онда Косово не би постало источна покрајина Албаније?! А то би за мене био пораз а не победа. Била би срамота. Јединственост Косова које га чини различитим од Албаније је у томе да иако постоји много разлика у њиховој историји, култури, језичке разлике, неке породичне, али његова јединственост јесте присуство Срба. То је једна од разлика и то је важна разлика.

Уредница КоССев-а Татјана Лазаревић и Данијел Сервер (Извор: Снимак екрана)

Кад говорите о тој јединствености Косова у односу на Албанију, даћу вам контрааргумент. На пример, када је у питању толеранција према религијама: Коегзистенција религија је врло видљивија у Албанији, штавише, у разговору са више људи одатле изгледа да постоји много већа толеранција религија тамо него овде на Косову. Овде имамо коегзистенцију пре него толеранцију?

Слажем се са тим. Али морате да запамтите да су православци у Албанији – Албанци а овде су Срби.

Да, и то управо може да потврди тежак положај Срба овде на Косову. Споменули сте да је Албанцима јасно да је присуство Срба на Косову гаранција њихове, како сте казали, државности.

Требало је да кажем карактеристичности, што се рефлектује у државности…

…Али онда, када упитате Србе са Косова, посебно оне на југу, о томе која је перцепција већине на Косову о њима самима, рећи ће вам, ми знамо да смо за њих нужно зло. Је ли њихов утисак исправан?

Они могу да буду у праву када је у питању утисак код одређених званичника у Приштини. Они су у бољој позицији да то процене него ја. Чињеница да међу Србима и Албанцима на Косову постоји много зле крви и насиља, много, код људи који су изгубили чланове породица, много чланова породица у неким случајевима и ужасних догађаја на обе стране. Рећи да све треба да потече сада као мед и млеко између Срба и Албанаца на Косову није изјава коју ћу уопште заговарати. Мислим да треба да признају то да треба да схвате да коегзистенција између њих није само потребна, већ је на обострану корист. Једна од ствари која ме охрабрује на Косову последњих година јесте то да људи налазе практичне разлоге да заједно раде. И срећан сам да то видим.

Често спомињете тај принцип једнакости, и управо томе сте посветили знатну пажњу и током говора на универзитету Колумбија, о томе шта би Косово могло да уради да се супротстави размени територија. Посаветовали сте да шта год Србија буде затражила у трагању за косовским решењем, то треба да учине и Албанци у Србији. Па сте тако и навели да би Албанци требало да затраже Асоцијацију албанских општина у јужној Србији уколико Србија буде инсистирала на ЗСО.  Да Вас подсетим да смо имали званични споразум о овоме потврђен кроз Први споразум у Бриселу, а потом три године касније и кроз технички договор о успостављању ЗСО. Ипак, пет година касније није реализован. Са друге стране, постоји асоцијација албанских општина која функционише у јужној Србији. На какав реципроцитет мислите када то говорите?

Питање српске заједнице унутар Косова за мене не представља никакав посебан проблем уколико не крши косовски устав. А уставни суд Косова је био врло јасан. Таква заједница општина би кршила устав и мислим да је то прилично иста ситуација као са заједницом албанских општина у јужној Србији. Проблем који видим јесте у томе што Србија тражи знатно више. Моји албански пријатељи у Приштини су ми рекли да Србија суштински тражи ентитет типа Републике Српске на Косову који би имао чак и моћ вета на одлуке Приштине. То је неприхватљиво за уставни суд и требало би и за Србију да буде неприхватљиво, јер уколико би заједница албанских општина имала такву моћ, ништа се не би могло урадити у Београду.

Имам више поверења у уставни суд него што га имам у неке друге косовске институције, подржавам одлуку о примени повраћаја 24 ха земље Високим Дечанима

Постоје критике годинама на рачун овог суда, постоје мишљења према којима је суд виђен барем као политички једностран, Курти га често критикује.

Али шта је Курти урадио од када је на власти? Прва ствар је да се суду обрати да ли нова влада може да се формира без избора. То ми каже да уставни суд има стварни ауторитет, јер чак и када је неко врло критичан према њему, спреман је да преда случај са барем неким поверењем у фер решење.

Уставни суд је још 2016. године донео одлуку о повратку 24 ха земље манастиру Високи Дечани, али четири године касније одлука је мртво слово. Пре два дана смо имали амбасадоре овде на Косову који су подсетили на ту одлуку и то да она није спроведена?

Ја такође покрећем ову тему стално код косовских власти. Екстремно је важна. Мислим да одлука треба да се примени и нема изговора за то што се она није применила, осим што постоје општинске власти, а могуће и оне на националном нивоу, којима се оваква одлука није свидела.

Како онда можемо да говоримо о ауторитету суда ако је он подређен локалним структурама?!

Ја бих био критичан према локалним структурама, не нужно према уставном суду. Он је донео одлуку, коректну колико ми је познато, а локалне власти су те које треба да примене одлуку уставног суда. Ауторитет уставног суда није неограничен али је врло јасан. Нове земље иначе имају стварне тешкоће да успоставе ауторитет суда, али он је донео одлуку. Она треба да се примени. Критике треба упутити локалном руководству о оном на националном који блокирају спровођење ове одлуке. У потпуности подржавам њено спровођење.

Јесте ли прочитали технички споразум о Заједници српских општина?

Читао сам га, не сећам се свега, знате сама идеја српске заједнице општина није оно што ми смета већ неконзистентност са уставом.

Постоје истовремено гласови у српској јавности, у стручној јавности који су виђени као опозициони гласови СНС-у и Вучићу, који критикују исти тај технички споразум и који кажу да он не обезбеђује ишта од онога што сте Ви рекли, заправо оно на шта се Албанци са Косова често жале, да он не даје ништа од извршних елемената Србима са Косова већ је пре виђен као једна невладина организација, прилично симболична него што има суштину.

Па мислим да би то и требало да буде управо улога заједница. Учествовао сам у оснивању асоцијација општина на Косову после рата за коју мислим да још увек постоји, и сигурно је укључивала и српске општине када смо је прво основали. Сврха ових асоцијација је вероватно у лобирању у престоници за више ресурса, јаснију регулативу, лакшу операционализацију. Ми имамо такве асоцијације на државном, или општинском нивоу. Овде у САД, то је природна ствар за доњи ниво власти да лобирају за свој општи циљ и своје интересе у престоницама.

Хвала Вам што сте говорили за КоССев. 

Разговарала: Татјана Лазаревић

Наслов и опрема: Стање ствари

(КоССев, 22. 5. 2020)



Categories: Преносимо

Tags: , , , , , ,

Оставите коментар