Иво Голдштајн: Много се лажи нагомилало у вези с Блајбургом

Историчар Иво Голдштајн каже да се на тим комеморацијама на Блајбуршком пољу говорило да је реч о „страдалој хрватској војсци”, што није тачно 

(Фото ЕПА-ЕФЕ/Алекс Халада)

ЗАГРЕБ – Због пандемије корона вируса, ове године на Блајбуршком пољу у Аустрији неће бити одржана традиционална комеморација тзв. блајбуршким жртвама на крају Другог светског рата, али ће зато сутра практично истовремено бити одржане три мисе – у Блајбургу, Загребу и Сарајеву.

Организатор је, као и обично, тзв. Почасни блајбуршки вод, уз суорганизацију Католичке цркве, док је покровитељ Хрватски сабор. У Загребу ће се у име државе и у присуству председника Сабора, Гордана Јандроковића, венци полагати на Мирогоју.

Историчар Иво Голдштајн каже да се на тим комеморацијама на Блајбуршком пољу говорило да је реч о „страдалој хрватској војсци”, што, како каже, није тачно, већ је реч о оружаним снагама квислиншке усташке Независне Државе Хрватске (НДХ) у Другом светском рату.

Према хрватском Уставу, каже Голдштајн за портал недељника „Новости”, тада су хрватска војска могли бити само партизани, преноси Танјуг.

„И док је ранијих година пажња јавности била усмерена на декор – знакове, капе и поздраве – сам програм комеморације оцртава историјски фундаментално смушен и фактички погрешан, а морално и политички злоћудан однос Хрватске према догађајима из маја 1945. И то почевши од националног придева у синтагми ‘Хрватски крсни пут’, којим се војску геноцидне творевине изједначава с нацијом, док се појмом ‘крсни пут’ имплицира праведност њених припадника, од којих су многи били монструозни злочинци – попут јасеновачких кољача Ивице Матковића или Драгутина Пудића-Парализе – док се читавом страдању дају парарелигијске конотације”, објашњава Голдштајн.

Указује да је Почасни блајбуршки вод удружење посвећено рехабилитацији усташке НДХ и прикривању њених злочина.

„Њен председник, Вице Вукојевић, је тврдио да су (злогласним концентрационом логором) Јасеновцем управљали Јевреји, а за главног оперативца Божу Вукушића ‘окупација је трајала од ’45. до ’90.’ О каквој се каљужи ради, говори то да је Вукушић одседео 7,5 година у немачком затвору због наређивања убиства једног гастарбајтера: да све буде апсурдније, и њега и Вукојевића доводи се у контекст сарадње с југославенском обавештајном службом”, објашњава Голдштајн.

Према његовим речима, такву историјску травестију подржава и оверава највиша представничка институција хрватских грађана, Сабор, а благосиља Католичка црква.

„Дакле, манифестацију коју је председник Документацијског архива аустријског покрета отпора, Рудолф Едлингер, назвао ‘највећим фашистичким скупом у Европи’. Могло би се тврдити да комеморација у досадашњем облику и по својим организаторима није противна само историјским фактима, него и Уставу РХ, који државу дефинише као следбеницу ЗАВНОХ-а – док Почасни блајбуршки вод идентитет данашње Републике више види у континуитету са злочиначком НДХ”, истиче Голдштајн.

Још је горе, наводи, то што је такве ставове речима и симболичним гестима исказивао низ државних званичника.

Подсећа да је донедавна председница Колинда Грабар-Китаровић прошлогодишњу посету Блајбургу ставила у контекст „Дана спомена на хрватске жртве у борби за слободу и независност”.

Голдштајн упозорава да се веома велики корпус лажи нагомилао у вези са Блајбургом.

„Почнимо од чињенице да се на комеморацијама говорило да је реч о страдалој хрватској војсци. То није хрватска војска, него оружане снаге НДХ. Према Уставу, хрватска војска тада могу бити само партизани – ако је ЗАВНОХ темељ хрватске државности, онда је хрватска и оружана сила која га је омогућила”, истиче Голдштајн.

Ту је, додаје, низ других лажи, као на пример да су масовно убијани цивили или жене и деца.

„Смисао тих мистификација је релативизација злочиначког карактера НДХ и на неки начин амнестирање од њених злочина”, истиче Голдштјан.

Овај историчар истиче и да митологизација „Блајбуршке трагедије” фалсификује чак и географију.

„Док о трагедији у одређеном смислу јесте реч, појам је промашен земљописно јер поред самог Блајбурга убијања углавном није било. Ревизионисти ‘трагедијом’ вероватно сматрају капитулацију војске НДХ, на коју су 15. маја, суочени са одбијањем Британаца да прихвате масу квислинга и цивила – што није била ‘издаја’ него чин доследан договору савезника – у дворцу поред Блајбурга били присиљени представници војске НДХ”, истиче Голдштајн.

Подсећа да таква ситуација, што се званичног сећања на Блајбург тиче, влада још од деведесетих, када је тада и сада владајућа Хрватска демократска заједнице (ХДЗ) увела спомендан.

„О идеолошкој капитулацији опозиције довољно говори чињеница да је покровитељство Сабора уведено 2000. у време (социјалдемократске) Рачанове владе; с друге стране, Стипи Месићу никад није пало на памет да оде у Блајбург. Треба истаћи да је влада Зорана Милановића укинула саборски патронат у периоду од 2011. до 2016. када га је ХДЗ опет вратио”, навео је Голдштајн.

Он је подсетио да је Милановић као премијер венце полагао у Тезном, где, како каже, заиста јесу масовно и систематски убијани разоружане усташе и виши домобрански официри, док је за Блајбург говорио да тамо иду они који ‘жале Лубурића и Павелића’.

Иако је, подсећа, Милановић 2008. ипак био у Блајбургу, увек је говорио да је реч о ратном злочину који је окаљао праведну антифашистичку борбу.

Опрема: Стање ствари

(Политика, 15. 5. 2020)



Categories: Преносимо

Tags: , , ,

Оставите коментар