Истраживање: Око 200.000 људи у Србији изгубило посао током ванредног стања

Истраживање SeConS групе и Фридрих Еберт фондације спроведено на репрезентативном узорку од 1.600 особа које су биле запослене у фебруару 2020.

Илустрација: Pixabay

У Србији је током пандемије и ванредног стања посао изгубило око 200.000 људи или осам одсто радника, ако се укључе и неформално запослени и самозапослени, наводи се у анализи SeConS групе за развојну иницијативу и Фридрих Еберт фондације.

Истраживање је спроведено на репрезентативном узорку од 1.600 особа које су биле запослене у фебруару 2020. године.

Код готово половине оних који су остали без посла разлог је био отказ због обустављања рада фирме, док нешто више од петини испитаника није понуђен нови уговор након што је претходни истекао.

У већини осталих случајева запослени су били принуђени да дају отказ јер у условима ванредног стања, укидања јавног превоза, затварања обданишта и школа и обуставе социјалних услуга подршке за старије, нису могли да се организују да одлазе на посао и преузму повећане обавезе бриге о члановима породице.

На најјачем удару губитка посла били су запослени у приватним предузећима, у секторима угоститељства, трговине, грађевинарства, самозапослени, неформално запослени као и они који су радили са уговорима на одређено време.

Готово једнако су погођени запослени сва четири региона у Србији, а губитак посла су нешто чешће искусили становници руралнијих подручја у односу на градове.

На удару су чешће били млади, а што се тиче родне разлике, у градовима су под већим ризиком били мушкарци, а у сеоским срединама жене.

Годишњи одмор било је приморано да користи 5,4 одсто запослених, а још 4,1 одсто учинило је то у договору са послодавцем. Четвртина запослених радила је скраћено радно време или мањи број смена, а 5,6% запослених се суочило са смањењем плате.

„Највећи терет али и највећи ризик током КОВИД-19 кризе су понеле жене: оне су чиниле чак 86 одсто запослених на првој линији заразе. Повећан обим послова у домаћинству и брига о члановима породице такође је остала на женама (у 70% домаћинстава), које су те послове доминантно обављале и пре кризе“, наводи се у истраживању.

Са друге стране, запослени у Србији добро су се уклопили у рад од куће: око четвртине њих прешло је да ради од куће, 90 одсто каже да је имало адекватна средства за рад док је свега 15 одсто при раду од куће било мање ефикасно него иначе.

„Додатно, две трећине испитаника бринуло је због здравствених ризика током ванредног стања, 35,6 одсто било је забринуто због непосредне економске кризе у Србији, а 16,2 одсто је изразило забринутост због потенцијалног погоршања стања слобода, јачања репресије и ауторитарне владавине“, додаје се у анализи.

Процене државе о губитку радних места током корона кризе су званично знатно ниже, а министар финансија Синиша Мали је током прошлонедељне конференције за штампу навео да је од почетка ванредног стања 7.317 људи пријавило за новчану помоћ Националној служби за запошљавање, односно да ће толико људи остало без посла.

Опрема: Стање ствари

(Нова економија, 13. 5. 2020)



Категорије:Вести над вестима

Ознаке:, , ,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s