Јелена Тасић: Вирус територијалне размене

Пандемија вируса корона показала је на делу правне, политичке и егзистенцијалне последице Бриселских споразума, за које се Уставни суд Србије прогласио ненадлежним

Актуелна власт у Србији за нешто више од недељу дана ретроактивно је легализовала противуставно уведено ванредно стање у централној Србији и Војводини. Сад је питање да ли ће моћи да препегла то што је током борбе против пандемије вируса корона административне прелазе према Косову и Метохији дефинитивно претворила у међудржавне границе, са карантинима на обе стране и прећутала излазак КиМ из Електроенергетске мреже Србије.

Ковид 19 није зауставио косовски политички процес ни у међународним размерама, а недавни Загребачки самит ЕУ са партнерима са Западног Балкана потврдио је процене америчких балканолога да је, пред наставак дијалога Београда и Приштине, који мора да се заврши свеобухватним правно обавезујућим споразумом, председнику Србије Александру Вучићу најважније да добије миг из Брисела за територијалну трговину са властима самопроглашене косовске државе и опипљивије гаранције за улазак у ЕУ оног што после тога остане од Србије.

Пандемија вируса корона показала је на делу правне, политичке и егзистенцијалне последице Бриселских споразума, за које се Уставни суд Србије прогласио ненадлежним. Посебно оних аранжмана за које је шеф Канцеларије за КиМ Марко Ђурић тврдио у време потписивања да су победа Београда са пет према нула. На њих су током државне борбе против пандемије јавно реаговали само Српски национални форум и Отаџбина – удружења Срба са КиМ, који се не слажу са Вучићевом косовском политиком, док се у Београду чак и опозиција више интересовала за буку, пиштаљке и шерпе.

Европска мрежа оператора преносног система (ENTSO) 21. априла одлучила је да косовски оператор електропреносног система (KOSTT) може да функционише самостално. Вест је објавила косовска министарка економије Розета Хајдари, а одлуку ENTSO подржале су амбасаде САД, Немачке и Велике Британије у Приштини.

KOSTT, који је функционисао у оквиру регулаторног подручја Србије (EMS) у блоку Србија, Црна Гора и Северна Македонија, сад се припаја блоку са албанским оператором преносног система OST, на основу споразума потписаног прошлог децембра. Званични Београд, који се колико 2018. јавно противио осамостаљивању KOSTT, иако је реч о одредбама споразума из Брисела из 2013, сад је прећутао излазак КиМ из енергетског система Србије и његово спајање са Албанијом. Из агенцијских извештаја не види се да ли су српски званичници то помињали на недавној видео-седници СБ УН и на Загребачком самиту, после ког је Вучић хвалио бриселске грантове за пут који ће наводно препородити топлички крај, спајајући га са Приштином и Драчем.

На прозивке СНФ и Отаџбине – „шта је са Трепчом, Газиводама и Валачем, за које се Вучић раније клео да их неће дати“, реаговао је само Марко Ђурић изјавом да „политички лешинари прижељкују да Србија изгуби битку за Газиводе и Валач”. У дипломатским изворима спекулише се да их је Вучић већ пустио низ воду у договору са немачком канцеларком Ангелом Меркел, јер је косовски енергетски систем немачка интересна зона. Немачка је, према подацима из косовских медија, досад уложила скоро 100 милиона евра у проширење и модернизацију косовске преносне мреже, укључујући и далековод до Албаније.

Да се Србија одрекла енергетског суверенитета на КиМ, било је јасно још кад је у Бриселу 2013. потписан Споразум о енергетици, у коме, између осталог, пише да ће „KOSST бити признат као оператер преносног система за територију Косова, док ће му Електромрежа Србије пружати подршку да постане члан ENTSO“. Овим споразумом предвиђено је и да KOSST поново повеже далековод од 110 киловата на трафостаници Валач, која ће радити по инструкцијама косовског диспечерског центра“. То су неке од одредби Споразума о енергетици, за који је 2013. Марко Ђурић рекао да је „мајсторски, филигрански рад, у коме ни на један начин није прејудицирано питање имовине“, иако је Србија финансирала изградњу, а према Резолуцији 1244 СБ УН, и даље је власник хидро система Ибар – Лепенац.

Неколико дана после осамостаљења KOSTT, пала је влада Аљбина Куртија, која је у в. д. стању 1. априла, под притиском Запада, повукла 2018. уведене косовске таксе на српску робу. Дан касније, на дужност специјалног представника ЕУ за дијалог Београда и Приштине званично је ступио Мирослав Лајчак, словачки дипломата познат и као изасланик Брисела за референдум о независности Црне Горе, после ког се распала СЦГ.

Поједини европски политички аналитичари тврде да је Куртијева смена усред пандемије, упркос противљењу Француске и Немачке, била савршена олуја иза које стоји САД. Куртија није спасило ни писмо проверених албанских лобиста у америчком конгресу Елиота Ангела и Роберта Мендеза упућено америчком државном секретару Мајку Помпеу. Сам Курти отворио је карте тврдећи да је пао због спровођења споразума о територијалној размени, на чему ради Ричард Гренел, специјални изасланик Беле куће за преговоре између Србије и Косова.

Стејт департмент званично је негирао Куртијеве наводе, а поједине странке косовских Албанаца из ратног крила ОВК траже од њега да покаже документ. Уставни суд Косова делимично је амортизовао политичке тензије суспензијом Тачијевог именовања новог мандатара владе до коначне одлуке 29. маја. Иако Тачи очекује да ће у јуну остварити планове са новим мандатаром из ДСК Авдулахом Хотијем, ког је Курти сменио са места потпредседника владе пре него што је и сам смењен као премијер, многи мисле да не треба олако схватити инсистирање лидера Самоопредељења на новим изборима. Косовски медији извештавају да су и у Приштини шерпе у моди, као и пароле на балконима: Приштина са Албином, 51 одсто са Албином, Желимо изборе, Избори у јуну…

Почетак нових политичких нестабилности у Приштини обележила је и изјава америчког балканолога и бившег високог званичника Стејт департмента Џејмса Хупера, како је „Александру Вучићу лакше да се споразуме са Хашимом Тачијем око размене територија него да убеди Ангелу Меркел да прихвати њихов договор”. Хупер каже да је један од Гренелових приоритета да обради ЕУ да прихвати споразум који укључује територијалну компоненту, а да је главна препрека Немачка.

Уочи Загребачког самита и из саме ЕУ стизали су опречни ставови о могућем новом територијалном решењу. Високи представник ЕУ за спољну политику Жозеп Борељ најавио је да “ЕУ неће бити већи католик од папе, уколико би се Београд и Приштина сложили око тога”, што је изненадило известитељку Европског парламента за Косово, Виолу фон Крамон, која тврди да у ЕУ није било дебате и става о “променама граница између Косова и Србије“. У политичкој елити косовских Албанаца, територијална размена готово да нема јавних заговорника, против ње су се изјаснили и неки функционери ДПК. Идеја додуше није нова. Вучић и Тачи су 2018. радили на, како се тада у дипломатским изворима говорило, подели КиМ која је, наводно, требало да почне инцидентима на северу покрајине. Извори Данаса спекулишу да је Београд имао чак и разрађену шему прихватних центара за Србе који би морали да напусте КиМ после тог, у Вучићевој верзији, разграничења. Спекулације у јавности о овим плановима изазвале су тада медијски бес СНС и Српске листе, која је сад преко ноћи из изнуђене коалиције са Куртијем ушла у Тачијеву законски спорну мандатарску комбинаторику.

Наводни план који је сад процурио, подсећа на предлоге из 2018, али са више детаља, који се, како се прича, још дорађују. Укратко, план од 22 тачке подразумева наводно узајамно признавање Србије и Косова; косовско чланство у УН; нову границу на северу КиМ која дели општину Зубин Поток; Србија добија Лепосавић, Звечан и неколико села у замену за Прешево и села око Медвеђе, која ипак остаје у матичној држави. Косовска Митровица и Бујановац добијају статус слободне зоне у трајању од 35 до 99 година; српска војна база Цепотин код Бујановца постаје америчка… Посебан статус превиђен је наводно и за Трепчу, акумулација Газиводе постаје заједничко српско-албанско власништво, а екстериторијални статус имали би манастири Пећка патријаршија и Грачаница… Србија би, наводно, до 2022. требало да добије статус чланице ЕУ, а Косово до 2030. године.

Пробни балон или једна од могућих верзија плана? Тешко је рећи. Оно са чиме се већина аналитичара слаже јесте да даљи догађаји зависе понајвише од развоја политичке кризе у Приштини, новембарских председничких избора у САД и вируса корона. Једна од непознаница у косовској рачуници је и Русија, која је, наводно, заједно са САД и Француском, посредник у територијалној размени, мада многи верују да је званична Москва заправо највећа Вучићева мора због сигнала да би у Савету безбедности могла да стави вето на решења изван Резолуције 1244 СБ УН.

Опрема: Стање ствари

(Данас, 10. 5. 2020)

 



Categories: Преносимо

Tags: , , ,

Оставите коментар