САД нису најбоље место ни за живот, ни за вођење бизниса у области информационих технологија

Силицијумска долина (Фото: Shutterstock.com)

(Telegram, 7. 5. 2020)

Недавно се појавио филм Јурија Дуда о Силицијумској долини, у ком емигранти предузетници говоре о предностима одласка у САД.

Пошто лично знам многе учеснике из Јуријевог филма, приметио сам супротност између оног што говоре пред камером и оног што говоре у четири ока. Ни од једног од тих предузетника које познајем који су говорили у филму, нисам чуо ништа неповољно о животу у САД. Тренутно један од њих половину времена проводи у Русији, други се, има већ неколико месеци, вратио у Европу, трећи се разочарао у Американце и око себе прави „малу Русију“.

Све у свему, јунаци филма показују једну одвећ америчку црту – избегавају незгодне теме и усредсређују се на позитивне стране. Сматрам да сам дужан да говорим и о недостацима Америке, да би се предупредило да неко ново поколење понови грешку својих претходника. Наводим седам разлога који не иду у прилог Силицијумској долини.

Павел Дуров (Фото: vk.com/durov)

1. Полицијска држава

Без обзира на имиџ државе слободе, САД су тешка полицијска држава, прва у свету по броју људи у затворима. Проценат људи у затворима десет пута је већи него у Финској, Немачкој или Холандији. Ако мислите да вас се то не тиче, имајте на уму да је бар један од предузетника који у филму рекламирају Силицијумску долину, сам био жртва неправедних поступака безбедносних органа САД и организоване шпијунаже. Већ сам помињао да смо се и ми на Телеграму суочавали с притисцима Еф-Би-Аја (FBI) приликом посете Сан Франциску 2016. године.

2. Недоступност здравственог осигурања

Систем здравственог осигурања САД је неделотворан и скуп, услед чега многи емигранти авионима путују на лечење у Источну Европу, што се испоставља јефтинијим. У просеку, тамошњи житељи не спадају у најздравије – САД су по гојазности становништва на првом месту међу развијеним државама. Могући разлози су слаба законска регулатива прехрамбене индустрије, ниска култура исхране и стрес.

3. Ограниченост културних садржаја

Силицијумску долину чини неколико села с ограниченим културним животом. Најближи град, Сан Франциско, бележи висок степен криминала и велики број бескућника. Парадокс је да је Сан Франциско једино место од свих у која сам путовао где сам био нападнут у по бела дана у центру града.

4. Просечно средњошколско образовање

Квалитет средњошколског образовања у САД нижи је него у другим развијеним државама. Америка заузима тек 38. место по квалитету наставе математике у школама (од 79 држава које су учествовале у истраживању). Сви победници светских првенстава у програмирању који наступају као представници угледних америчких универзитета су етнички Кинези, који су стекли образовање у школама у Кини и потом отишли у САД. Без обзира на то, САД на тим такмичењима освајају прва места знатно ређе него Кина или Русија.

5. Високе дажбине

У САД су дажбине високе, и успешнији житељи Калифорније дају више од пола своје зараде држави. При том је САД једина држава на свету која наставља с опорезивањем својих грађана и кад се они одселе из земље. Пасош Сједињених Држава је економско „крепосно право“ које вас увек прати без обзира на којој тачки земљиног шара живите. Наравно, можете покушати и одрећи се америчког држављанства, али ни то не може увек, како је показао случај Олега Тинкова. У Источној Европи директне дажбине знатно су ниже него у САД, а у државама попут УАЕ чак и равни нули.

6. Трошкови покретања посла

У Силицијумској долини скупе су не само некретнине, него и високотехнолошки бизнис. И сами предузетници емигранти ретко ангажују софтвераше из Силицијумске долине. Локални програмери су скупи, размажени и често нису у стању да се усредсреде на рад услед обиља предлога и идеја са стране. На послетку, емигранти најрадије сарађују с програмерима и пројектантима  из Источне Европе, али то неретко отежава десеточасовна временска разлика. У том смислу, знатно је једноставније руководити послом из временске зоне блиске Источној Европи или Индији.

7. Слабе тржишне перспективе у XXI веку

Америчко тржиште као презасићени и бирократизовани део светске интернет мреже, представља свега 4% светског становништва. Још пре свега десет или двадесет година, говорило се да се било какав глобални пројекат може покренути једино из Силицијумске долине, и то је имало основа. Тада су САД представљале највеће јединствено интернет тржиште, и све нове пројекте, попут Јутјуба и Инстаграма, било је најлакше покренути  управо отуда.

Последњих година већ није тако: најуспешнији подухвати на друштвеним мрежама ничу управо изван Силицијумске долине. Примери су Тикток (TikTok) с 800 милиона корисника, или Телеграм (Telegram) с 400 милиона активних муштерија. Прошле недеље, индијски образовни стартап Бајџу (Byju) достигао је капитализацију од десет милијарди долара. И то је и закономерно: данас Индија, а не САД, представља највеће отворено интернет тржиште. Није случајно да удео индијских корисника Телеграма превазилази удео корисника из свих других држава. Драго нам је седиште нашег руководства близу те државе, а не на другом крају света.

Закључак

САД нису најбоље место ни за живот, ни за вођење бизниса у области информационих технологија. Уверен сам да би они који намеравају да иду из Источне Европе у сваком случају ваљало да размотре друге могућности.

Човекова права и слободе много су боље заштићени у државама Северне и Средње Европе, а економски раст у XXI веку одвијаће се у Азији. Америка још увек мами јефтиним новцем инвеститора, али данас, преселити се у САД, било би попут куповине по највишој цени.

Павел Дуров (1984), руски предузетник, милијардер, један од оснивача друштвене мреже ВКонтакте и платформе за размену брзих порука Телеграм. Иселио се из Русије 2014.

С руског посрбило: Стање ствари

Categories: Посрбљено

Tags: Павел Дуров, Рус, САД, Силицијумска долина, емигранти