Илија Пјешчић: Дигитална деменција, лондонски таксиста и образовни систем Србије

Mожемо да закључимо да термин „заглупљивати“, који произилази из колективне свести народа, уистину има научно утемељене основе. Мозак се понаша као и мишић. Ако се тренира, он јача. Ако не, атрофира

Књига „Дигитална деменција – како заглупљивати нашу децу“ Манфреда Шпицера

Делови текста су интерпретација књиге Digitale Demenz by Manfred Spitzer. Садржај књиге је много шири и садржи низ тема које нису поменуте у тексту, а тичу се дигиталних медија и човека. Овим текстом не желим да се одрекнем технологије нити употребе исте, чији сам свакодневни директни или индиректни корисник. Овим текстом желим да вам приближим актуелну тему, која се већ народски дефинисала у виду појма „заглупљивати“. Све са циљем да укажем на интерактивну природу технологије и нашег мозга, и да њена употреба оставља трајан траг на нас и нашу психу.

Лондонски таксисти и хипокампус

За разлику од „дигиталних таксиста“ којима навигација у свега неколико секунди да, не само циљну локацију, већ исцрта и најбржу руту, таксисти Лондона морају да знају где и куда иду без дигиталних помагала. Град Лондон очекује да сви таксисти, ако желе лиценцу, познају свој град до у најмањи детаљ. Процес траје 2 године и завршава се полагањем практичног испита: вожња градом у присуству инспектора без употребе навигације и помоћних средстава. За успешно полагање неопходно је научити напамет око 25 хиљада улица и тргова са великим бројем знаменитих локација.

И зашто би вас била брига шта лондонски таксиста мора да зна? Зато што је овај лондонски таксиста отелотворење просечног студента из Србије! На основу горе наведене специфичности, израђен је и изведен експеримент. Основна хипотеза теорије јесте да мозак реагује на употребу слично мишићном ткиву и да ће употребом да „ојача“, тј. доћи ће до промене. Укратко, ако је мозак таксисте изложен релативно екстремном напору учења и оријентације, у хипокампусу би морало да дође до мерљиве и видне промене.

У експерименту је учествовало 78 возача. Свим возачима је мерена сива маса у хипокампусу (центар за оријентацију) пре и после двогодишњег циклуса. Осим возача таксија, у експеримент је укључена контролна група. Контролна група су били возачи аутобуса у истом граду, са устаљеним рутама без претеране потребе за оријентацијом.

Манфред Шпицер (Извор: Снимак екрана)

Након двогодишњег периода вожње и практичног теста, извршено је мерење. Резултати практичног теста и уложеног рада јасно указују на постојање две групе возача: прва група која је положила са просечним уложеним радом од 34,5 сати по недељи, и друга група која није положила са просечним уложеним радом од 16,7 сати по недељи. На први поглед се може рећи да је група са већим уложеним радом логично и положила. Али, осим што можемо закључити да се радом долази до резултата, дошло је до још једне интересантне промене. Таксисти који су положили тест су имали увећање сиве масе хипокампуса од 50% у односу на период од пре две године. На истом мерењу код возача аутобуса, тј. контролне групе, није било промена на хипокампусу.

Сада можемо да закључимо да термин „заглупљивати“, који произилази из колективне свести народа, уистину има научно утемељене основе. Мозак се понаша као и мишић. Ако се тренира, он јача. Ако не, атрофира.

Лондонски таксиста је просечни студент у Србији

Образовни систем, на основу горе наведеног експеримента, даје одличан пресек просечног студента нашег образовног система. Студент је оспособљен да савлада теоријски разноврсне, обимне и тешке задатке, велику количину информација сврстане у логичке целине, као и типске задатке за које постоје тачна решења. Ове вештине су наметнуте алгоритмом који се понављао од основне школе па до завршетка мастер студија, у мање-више истом шаблону. Једино се временом интензитет појачавао.

А како доживљава студент овај систем? Па он на крају излази из система без много практичног знања, и сусреће се са новим и разноврсним изазовима. Због недостатка практичног знања, са презиром (не увек) гледајући на тај „глупи факултет и систем“, не схвата да је та иста установа њега припремила, не само за следећи посао, него за све послове. Зашто то смем да кажем? Видео сам наше студенте и инжењере по белом свету. Видео сам шта све могу и умеју. Кључна реч јесте: „Потенцијал!“ Савладавањем обимног и разноликог градива током година учења, створен је снажан ум. Ум способан да изађе на крај са најкомплекснијим проблемима, креативним решењима и холистичким схватањем проблема. И зато, баш зато, због тог годинама грађеног потенцијала су ти олимпијски истренирани умови вредни и цењени по читавом свету.

А остали? Једна велика мана система, током мојих студија, била је непрактична настава без примера, без визуализације, без пројеката, без књига, без воље и „увек кривом државом“ која није дала довољно пара. Све је било сувопарно и тешко сварљиво. И као последица, многи којима не одговара такав метод стицања знања су потонули, или једва препливали. Потпуно непотребно. У речима Милана Кашанина налазимо део истине о нашем образовном систему:

„Код писца, уметника, као и код сваког човека, не треба тражити оно што нема, него оно што има, не што није створио и дао, него што јесте.“

Систем који је постојао је био намењен неколицини изузетних, а нама данас у Србији требају сви. И ту се поставља питање на које немам одговор: “Како?“

Др Илија Пјешчић



Категорије:Дневник читаоца/гледаоца

Ознаке:, , , ,

3 replies

  1. Немам одговор на „Како?“ али тачна дијагноза је први корак ка исправној терапији.

    У наслову текста барем сам нашао своју дијагнозу.

    Још више ме брину дигитални Алцхајмер а и Паркинсон нарочито за генерације које са „информатиком“ треба да крену од првог дана школе.

    Свиђа ми се

  2. Тек сад приметих да и овај текст и текст објављен на Стању ствари одмах поред (Милан Рогановић: Изолација, стрес и имунитет) цитирају истог немачког професора и стручњака – Манфреда Шприцера. Изгледа да су у смутним временима потребни људи са знањем, који су спремни да кажу како ствари стоје.

    Свиђа ми се

  3. Овде (разматрање текста) је базираност на ефикасности. Појам вишег реда је ефективност. 

    Као еквивалент, код физичког тренинга ефикасности, на сувом се примењује, например, медицинка-лопта. У води отежан појас. 

    Постојање змије отровнице утиче на формирање перцепције и карактера људи краја. Компаративно, крајеви (карактери) без отровница. То иде у фактор средине. Па редом.

    (Имамо и CorONЕ, свукуд)

    Реклама, стара, за MasterCard говорила је да најважније (у животу) нема цену, «за све остало MC», 

    један текст, на руском, размишљања једног социјалног педагога, Руса

    …“До тех пор, пока в былые времена правители понимали, что сила и могущество их страны и народа зависят от должного и строгого воспитания мальчиков, которые в будущем способны поддерживать мораль, нравственность, традиции, культуру и духовность общества, их государства процветали, находились в должной гармонии и не знали потерь. Но, со временем, эти понятия утратились, и сейчас демографическая динамика современного общества потребителей указывает на его вымирание уже через несколько поколений. Теперь за рождение второго ребёнка уже платят деньги. Обществу потребителей не нужна семья и дети, ведь это требует средств, времени, личностного внимания, ответственности и служения. Зачем потребителям служение? Такое общество порождает моральное разложение со всеми его симптомами: наркоманией, развратом, терроризмом и пр.
    Но если наше общество будет основываться на духовных ценностях, то оно будет побуждать каждого человека быть личностью, оно будет вдохновлять людей согласовывать свою жизнь с замыслом Бога, оно будет создавать мирную атмосферу служения другим, а не эксплуатацию и насилие над другими. Женщины в таком обществе не будут бояться давать жизнь детям, а мужчины – брать ответственность за семью. Поэтому «страна счастья» или «страна души» – это не сказка. Нужно только увидеть причину болезни, а затем излечить этот общественный организм. Мы способны на это?…“

    http://shivadance777.livejournal.com/67904.html

    „Воспитывая мальчика, воспитываешь мужчину. Воспитывая девочку, воспитываешь нацию.“ 

    https://www.mariamihaelastan.ro/wp-content/uploads/2017/04/Fecioare-escortând-o-pe-MD-la-Intrarea-în-biserică-sec-.-XIV-Hilandaru-muzeu-1-e1493187914534.jpg 

    Ефективност је «шта, које» и даје одговор «куда». То је правац (и) цивилизације. Ако је добар (правац), курс је на 777. 
    Ефикасност одговара на «како, колико» и прати је мерење, квантификација, број. Крајњи је, знамо, 666.  

    А све нам није дато да знамо, и не треба, 

    „Rain Man“ – Toothpick Scene HD

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s