Бошко Јакшић: Зашто имућна СПЦ не би купила пластичне кашичице за једнократну употребу

СПЦ прихвата велике ризике и још већу одговорност. Прихвата је и држава која ћути. Не би да се меша док се вирус, коме ништа није свето, крије по олтарима и лако упадне у причесну кашичицу

Бошко Јакшић (Извор: N1)

У хаосу вируса коронa, уочи свете сезоне песаха, ускрса и рамазана, све подсећа на никад недовршену дебату између еволуциониста и креациониста, мада се не тиче порекла човека, већ чувања његовог здравља.

Световни и божији закони нису исто, али у неким тренуцима догматско придржавање религијских канона може да угрози колективно здравље. Ово је такав тренутак. Како остати здрав, а не изневерити веру и традицију?

У Светој земљи Јевреји су саветовани да избегавају молитве пред Западним зидом. Затворена су два најсветија хришћанска храма – Црква рођења Христовог и Црква Светог гроба. У Меки нема клањања у Великој џамији и обиласка Ћабе, кибле свих муслимана.

У Израелу је уочи Песаха (8. априла), једног од највећих празника, утврђено да је четвртина заражених у земљи вирус покупила по синагогама и јешивама, верским школама. Цивилне власти и главни рабини заједница ашкеназија и сефарда забранили су молитве, уз сасвим ретке изузетке.

Ватикан је уочи Ускрса (12. априла), и пре него што је вирус ушао у његове зидине, издао упутства бискупима да одложе све литургије које је могуће померити. Ускршње службе по диоцезама свештеници треба да држе без физичког присуства верника. Биће ТВ преноса. Папа своју молитву Анђелус шаље видео-линком.

Васељенска патријаршија затражила је да се уочи православног Васкрса (19. априла) обуставе све божије службе, догађаји и ритуали, са изузетком приватних молитви у црквама.

Највиши ауторитет сунитског ислама, каирски Ал Азхар, издао је уочи почетка рамазана (23. априла) фатву – верско мишљење – које препоручује суспендовање колективних молитви петком. Мујезини који су вернике позивали на молитву пет пута дневно сада их, први пут од настанка ислама у 7. веку, саветују да клањају код куће.

Државе широм света активирале су низ мера, али савети и препоруке експерата не наилазе свуда на разумевање верских лица, иако је утврђено да су пандемији допринеле конгрегација ортодоксних Јевреја у Њу Рошелу у држави Њујорк, окупљања припадника једне јужнокорејске хришћанске секте и скуп 16.000 верника у џамији у Малезији.

Израелски ултраортодоксни рабини сматрају да је затварање хасидских јешива и на један дан по јеврејски народ опасније од вируса корона. Тора штити и чува.

Архимандрит Филип, представник Руске цркве при европским институцијама у Стразбуру, верује да би „иако је страшно разболети се од овог озбиљног вируса који може да води и у смрт, било још озбиљније уколико због тога себи ускратимо свету причест или литургију”. Велики поклон од бога.

У Пакистану уважене улеме не одустају од колективних молитви. „Немогуће је ослободити се короне ако се од Алаха не затражи опроштај”, поручује угледни муфтија. „Алахова помоћ биће на нашој страни”, тврди председник Турске, која има више џамија него болница.

У Грчкој, јединој већинској православној земљи која је потпуно затворила храмове и где је било и хапшења свештенослужитеља због давања причешћа, атински архиепископ Јероним и Синод упутили су молбу властима тражећи да свештенство нормално обавља литургију и богослужења иза затворених врата.

Румунска православна црква увела је нови програм молитве и позвала вернике да се у подне сваког дана, свако из свог дома, удруже у заједничкој молитви. Бугарски патријарх Неофит затражио је од верника да се моле код куће. Црногорске власти забраниле су верницима свих конфесија присуство обредима, а словачки премијер запретио је санкцијама православној цркви, која је одбила да обустави службе.

А Српска православна црква?

Свети Синод и патријарх су одмах по увођењу ванредног стања – дотле се нису оглашавали – прихватили да се „сав богослужбени и парохијски живот” саобрази одлукама владе. Уз ограду: црква неће прекидати служење литургије, нити престати да причешћује вернике, „јер је то ствар око које се не може расправљати”.

СПЦ се поставила као врхунски ауторитет у једној секуларној земљи. Нема расправе.

Јавили су се ипак они који, на основу сазнања медицинске науке, сматрају да вирус корона показује да оно што је добро за душу не мора да буде добро и за тело. Покренута је дебата око тога да ли ритуал током причести може да допринесе ширењу пандемије или не.

Историчари кажу да је традиција употребе сакраменталне кашичице настала као обичај током 7. века у Византији, и да је, између осталог, допринела Великој шизми 1054. између римокатоличанства и источноправославног хришћанства.

Црквени високодостојанственици кажу да није могуће заразити се вирусом корона јер је кашика умочена у свето вино, да је „огањ” који уништава духовне и телесне слабости причасника „на здравље душе и тела”.

Постоје људи који верују у бога и постоје људи који верују у науку. Вера и наука најчешће се не подударају. Можда је кашичица чудо имунологије, али епидемиолози упозоравају на опасност.

Бранећи „интегрални или аутономни црквени поредак” Синод узвраћа оптужбом: у питању је „клеветничка хајка” коју предводе „незвани гости из познатих антицрквених и антисрпских кругова”. Владика бачки говори о порукама „несрећних и заблуделих људи”! Владика банатски говори да је „црква најбоља болница”, да је „света причест најбољи лек” и да је свако ко их другачије саветује „блудник и безбожник”!

Елементарна неспремност да се чују савети, па и упозорења која шаљу и верници, сврстава СПЦ у ред најконзервативнијих верских конгрегација. Зашто не би сваки верник на причест понео своју кашичицу, као што саветује румунска црква? Зашто она не би за сваког била дезинфикована, као што ради руска? Зашто имућна СПЦ не би купила пластичне кашичице за једнократну употребу?

СПЦ прихвата велике ризике и још већу одговорност. Прихвата је и држава која ћути. Не би да се меша док се вирус, коме ништа није свето, крије по олтарима и лако упадне у причесну кашичицу. Амен.

Аутор је био дугогодишњи дописник „Политике“ из иностранства, а у пензију је отишао 2014. са места уредника Спољнополитичке рубрике. Сада је коментатор који се бави домаћим и спољнополитичким темама, из пензије. Током извештавања из Рима, написао и чувени акростих. Отац му је био предратни париски ђак и послератни генерал ЈНА. Можда је ипак најпознатији по чињеници да је његов „фасцинантан текст о Косову“ био похваљен директно из Стејт департмента, из уста/пера Данијела Фрида, ондашњег заменика секретара САД за Европу и Евроазију. Занимљиво је да уредништво „Политике“ и даље објављује овог „пензионера“ и вредно поставља сваки његов прилог на (ограничено) Интернет издање. У фебруару 2015. године написао текст Зашто не понудити Косову столицу у УН?“. У Надзорном одбору је Ист-вест бриџа, члана Трилатерале

Наслов, опрема и белешка о аутору: Стање ствари

(Политика, 8. 4. 2020)



Categories: Преносимо

Tags: , , , , ,

8 replies

  1. Јакшићу, ти би евентуално могао да даш своје мишљење о рецимо ***** **** **** **** ****. Могао би да напишеш есеј о животу „новинара“ који раде за домаће информационе куће у страном власништву. Свашта сигурно знаш и о финансирању невладиних организација у Србији.
    Али о стварима које ниси у стању да појмиш, ћути и не показуј своју злу претенциозну намеру. Не ради се о томе да немаш права да нешто кажеш на било коју тему, ради се о томе да ниси достојан да јавно иступаш на теме које апсолутно не познајеш и које те се савршено не тичу. Јасно је да и овај пут излазиш у јавност по задатку и то је јако уочљиво.

  2. Za početak, molim Stanje stvari da druga Jakšića uvek i u svakoj prilici potpiše kao potpisnika Apela 88, kako bi čestiti čitaoci vašeg portala odmah znali s kim imaju posla. Za kraj, molim druga Jakšića da ne brine o srpskoj crkvi i srpskom vernom narodu, jer nas njegova briga vređa, i pozivam ga da se ne boji, jer se verni srpski narod nikada neće mešati s njim, pa se tako on ne može ni zaraziti.

  3. стара лукава удбина дуподерина.

  4. Nesto najgore u srpskom novinarstvu .Da li je uopste moguce da postoje ovakvi „intelektualci“?

  5. Г. Милане, овакви интелектуалци постоје, а овај је оличење западног плаћеника и аутошовинисте.

  6. Пријатељу јакшићију поручујемо да из ових стопа напусти ову ретроградну државу у којој се гнуша Цркве Христове, заједно са свим сличним поплашенима и нека оде у државу својих послодаваца и брижника од САД до Шведске где се толико брину о људима већ вековима, нарочито друге боје коже, а сада видимо тријажу која се зове-ију па немамо места у болници а и ви немате осигурање па санитарно цркавајте на улици и од 60-те па на горе, ионако ћемо да вас спалимо. Што се тиче појашњења дотичном чиме се причешћујемо, немојте му објашњавати.Не причешћујемо се кашичицом него Христом. Све више од овога су – бисери пред свињом.

  7. За овог новинара-комунатисту згодна би била пластична кеса на луду главу, са отворима за нос и очи.

Оставите коментар