Руска Црква дезинфикује кашичицу после сваког причесника

Свете Христове тајне делити тако што ће се после сваког причесника кашичица брисати убрусом који је натопљен у медицински алкохол, стоји у упутству патријарха Кирила

Извор: pravlife.org

Његова светост патријарх московски и све Русије Кирил донео је упутство за старешине парохијских цркава, подворја и манастира Московске епархије, у вези са претњом од ширења инфекције корона вируса.

Ради пастирске бриге о људима, као и на захтев санитарних власти, уз очување чврсте вере у деловање благог промисла Божијег и Божије свемогућство, доносимо следећа правила, у складу са канонском и богослужбеном традицијом Руске православне Цркве.

Док се епидемиолошка ситуација не промени набоље и до добијања одговарајућих упутстава о потпуном или делимичном прекиду важења овог упутства, у парохијским црквама, патријаршким, архијерејским и манастирским подворјима, као и у манастирима Московске епархије, неопходно је придржавати се следећег.

У погледу причешћивања светим Христовим тајнама:

  1. Имајући у виду да приношење бескрвне жртве ни у ком случају не може бити прекинуто, јер тамо где нема евхаристије нема ни црквеног живота, као и то да се свето тело и крв Христова дају на здравље како душе, тако и тела (видети, на пример, молитве светог Јована Златоустог – седму и девету молитву из правила пред свето причешће), те историјску праксу Православне Цркве у условима епидемије (конкретно, причешћивање оболелих од заразних болести после других причесника, или чак на посебном богослужењу, уз брисање кашичице после сваког причесника тканином која се затим спаљује; коришћење посебног сасуда и кашичице за оболеле; њихово омивање у сирћету које се затим просипа у пресахли бунар – видети С. В. Булгаков, Настолна књига за свештено-црквенослужитеље и Пидалион са тумачењима преподобног Никодима Светогорца, правило VI.28), свете Христове тајне делити тако што ће се после сваког причесника кашичица брисати убрусом који је натопљен у медицински алкохол (убрус редовно додатно натапати) и потапати у воду. Са водом поступити као што се поступа код редовног прања убруса. Препоручује се етил-алкохол 75% или изопропил-алкохол 70%.
  2. „Запивку“ делити искључиво индивидуално, сваком причаснику посебно, у једнократним чашама (примедба преводиоца: за нашу праксу ова тачка није актуелна, будући да је „запивка“ специфична карактеристика руске богослужбене праксе).
  3. Нафору делити у једнократним хигијенским рукавицама.
  4. Убрус током причешћивања верног народа користити само за спречавање случајног падања светих тајни на под и за брисање кашичице, а за брисање уста причесницима користити папирне салвете, које затим спалити. Убрусе кувати, са дужном побожношћу, после сваке богослужбене употребе.
  5. Причасници да не целивају путир после причешћа.

У погледу светих тајни крштења и миропомазања:

  1. Строго се придржавати праксе мењања и освећивања нове воде за свако ново крштење. С тим у вези, свету тајну крштења вршити искључиво индивидуално и после сваког крштења дезинфекционим средством брисати купељ (крстионицу). Препоручују се препарати на бази терцијарних амида или хидроген пероксид 3%.
  2. За миропомазање и помазивање уљем користити штапиће за уши и папирну салвету, које затим спалити.

У погледу свете тајне јелеосвећења:

  1. Код групног служења свете тајне јелеосвећења у црквама, за помазивање сваког верника појединачно користити једнократна средства (нпр. штапиће за уши) те искоришћене штапиће затим спалити.

Друга упутства у погледу богослужења, пастирске праксе и црквеног живота:

  1. Уместо изношења крста на целивање по завршетку божанствене литургије и других богослужења препоручује се стављање крста на главе верника.
  2. Враћајући се пракси прописаној типиком, која се последњих година променила (у Руској Цркви – примедба преводиоца), помазивање на свеноћном бдењу вршити само онда када се врши литија и освећење уља. У случајевима када се помазивање врши, за помазивање сваког верника појединачно користити једнократна средства (нпр. штапиће за уши) те искоришћене штапиће затим спалити. У другим случајевима, целивање јеванђеља, празничне иконе или крста после полијелеја организовати тако да се јеванђеље, икона и крст после сваког целива обришу дезинфекционим средством.
  3. Свештеницима се препоручује да не пружају руку верницима на целивање.
  4. За дељење нафоре и петохлебнице на бдењу користити једнократне хигијенске рукавице.
  5. Посвећивати додатну пажњу чистоћи утвари и богослужбених сасуда, брисати их после сваке богослужбене употребе и детаљно испирати врелом водом.
  6. До издавања посебног упутства, прекинути рад парохијских школа, секција и кружока.
  7. Социјалне службе при парохијским црквама, подворјима и манастирима по својим могућностима да пружају помоћ старијим грађанима који спадају у ризичну групу, у виду доставке на кућну адресу прехрамбених производа и најнеопходнијих средстава.

Упутства општег карактера:

  1. Старешине да наложе црквеним и манастирским радницима обавезно придржавање општих мера хигијене, укључујући дезинфекцију руку током дана на свака два сата или чешће).
  2. Обезбедити често проветравање цркава, као и парохијских и манастирских јавних просторија, саставити обавезујући распоред проветравања.
  3. Дезинфекционим средствима редовно обрађивати површину црквеног мобилијара који сви додирују (укључујући палионице), као и куке на вратима.
  4. Дезинфекционим средствима редовно обрађивати иконе у цркви које верници целивају.
  5. Свештенослужитељи, црквенослужитељи и радници цркава и манастира да се одговорно и са пажњом односе према томе како се осећају. У случају било каквих симптома обратити се старешини и затражити медицинску помоћ.
  6. Старешине да организују обавезно мерење температуре пред почетак радног дана (нпр. помоћу бесконтактног топломера) код свештенослужитеља, црквенослужитеља и радника цркава који долазе у контакт са већим бројем верника.
  7. Објаснити верницима да испуњавање ових прописа и ограничења треба схватити као послушност речима Светог писма: „Немој кушати Господа Бога својега“ (Мт 4, 7). Такође објашњавати верницима да у случају појаве симптома грипа или других заразних болести треба да се, из љубави према ближњима и бриге за њих, уздрже од одласка у цркву.
    За брисање подова препоручују се препарати на бази хлора.

Извор: https://mepar.ru/documents/misc/2020/03/17/121243/

За Поуке.орг са руског превели Иван С. Недић, Јелена Недић

Опрема: Стање ствари

Прочитајте још



Категорије:Вести над вестима

Ознаке:, , , , ,

7 replies

  1. Ко се чува, и Бог га чува!

    Свиђа ми се

  2. Зашто, роде православни, зашто ?
    Млаки и бљутави у Страдалне дане да уђемо ? У којој радости да се радостимо ? Са страхопоштовањем и трепетном радости вирусу да прилазимо ?!?! Нашто псалтир, молитвеник, Благовестије ? Довољно је, онда, да се пре употребе ( То више није Причест, но употреба ) посаветујемо са изабраним лекаром, фармацеутом, ради мера опреза и контраиндикација…
    Верујем, Господе ! Учврсти ме у маловерју мојему !

    Свиђа ми се

  3. Уместо да током ове епидемије затворе цркве и забране присуство масе на богослужењима, ови „дезинфикују“ (???!!!???) кашичице. Обавезне ритуале богослужења могу да обављају свештеници у затвореној цркви уз ТВ пренос! Охрабривање окупљања масе у затвореној просторији каква је црква, када је размак међу људима једва пола метра – а често и мање, није ништа друго до покушај ширења епидемије, тј. тешко кривично дело.

    Свиђа ми се

  4. лекару.
    све што си написао бесмислено је, агресивно, и указује на секуларизовани поглед на ствари: који подмењује фобију од једне ствари, вируса, према другој, Цркви. Јер, 1) ”затворене” цркве не постоје, 2) у ”цркве” (мислиш храмове?) не иду ”масе”: постоји стручан термин за ”масе”, 3)”обавезни” ритуали не постоје у цркви, 4) у Цркви не постоје ”ритуали”, 5) тв пренос има итекакко смисла у другим неким црквама, 6) у Православлу ”пренос”значи нешто дурго и за то постоји друга реч која теби није позната: из нанаведеног се смемо надати да боље познајеш своју професију од верско-теолошке. Ми верни неће дозволити идиотизмима да 1) тривијализују материје верског
    живота поједностављеним представљањем – нетачним представљањем, из којег ће онда пари пасу да следи – дефаворизовање црквеног живота и његово ”затварање”.

    Свиђа ми се

  5. @богдан каже: „….лекару.све што си написао бесмислено је, агресивно, и указује на секуларизовани поглед на ствари:…“
    Шта на то одговорити? То што сам написао уопште није агресивно, а још мање бесмислено. То је само једно озбиљно упозорење. Питајте ког год желите добро школованог лекара микробиолога/вирусолога/инфектолога/епидемиолога и он(а), придржавајући се своје струке не може да каже ништа друго од онога што сам ја изнео. Наравно, Ваша ствар је да ли се то Вама допада, или не – али ја Вам ту не могу помоћи, јер у противепидемијским мерама не може бити компромиса. У том смислу, окупљање великог броја људи збијених у затвореном простору (што свака црква/храм јесте), представља велику опасност од ширења заразе, а власник тих просторија, који их не затвори сноси и моралну и законску одговорност уколико до тога дође – а неминовно ће доћи. Због тога је чак и Грчка (колевка православља) затворила цркве. Пошаљите им протест… јер, по Вашем мишљењу то „тривијализује материје верског живота поједностављеним представљањем – нетачним представљањем, из којег ће онда пари пасу да следи – дефаворизовање црквеног живота и његово `затварање` ”.

    Свиђа ми се

  6. Koji je ****** овај неки доктор! због таквих идиота српство и пропада…не могу да вјерујем да је руски патријарх донио овакву одлуку. Ко се још икада од Светог Причешћа заразио…ама човјече поред сваке кашике стоји анђео Господњи и ужареним мачем пржи све нечистоте…то што га ми не видимо, говори о нама, а не о реалности његовог стајања…нема, чим је кренуо екуменизам, изгубила се вјера…нажалост!!!

    Свиђа ми се

  7. Бог помого!

    Можда овај потез РПЦ и није намијењен вјерницима (којих је у РФ као и код нас мање од 10% од укупног становништва). Данас смо били свједоци згражавања јер су свештеници у Новом Саду причешћивали људе истом кашичицом. Ми који знамо да је у Чаши сам Господ (а не обични хљеб и вино) треба да се замислимо да ли наши поступци саблажњавају друге. И дали наши поступци наносе штету Цркви. Ако тако размотримо ситуацију видимо да овај потез РПЦ има смисла.

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s