Руска Црква дезинфикује кашичицу после сваког причесника

Свете Христове тајне делити тако што ће се после сваког причесника кашичица брисати убрусом који је натопљен у медицински алкохол, стоји у упутству патријарха Кирила

Извор: pravlife.org

Његова светост патријарх московски и све Русије Кирил донео је упутство за старешине парохијских цркава, подворја и манастира Московске епархије, у вези са претњом од ширења инфекције корона вируса.

Ради пастирске бриге о људима, као и на захтев санитарних власти, уз очување чврсте вере у деловање благог промисла Божијег и Божије свемогућство, доносимо следећа правила, у складу са канонском и богослужбеном традицијом Руске православне Цркве.

Док се епидемиолошка ситуација не промени набоље и до добијања одговарајућих упутстава о потпуном или делимичном прекиду важења овог упутства, у парохијским црквама, патријаршким, архијерејским и манастирским подворјима, као и у манастирима Московске епархије, неопходно је придржавати се следећег.

У погледу причешћивања светим Христовим тајнама:

  1. Имајући у виду да приношење бескрвне жртве ни у ком случају не може бити прекинуто, јер тамо где нема евхаристије нема ни црквеног живота, као и то да се свето тело и крв Христова дају на здравље како душе, тако и тела (видети, на пример, молитве светог Јована Златоустог – седму и девету молитву из правила пред свето причешће), те историјску праксу Православне Цркве у условима епидемије (конкретно, причешћивање оболелих од заразних болести после других причесника, или чак на посебном богослужењу, уз брисање кашичице после сваког причесника тканином која се затим спаљује; коришћење посебног сасуда и кашичице за оболеле; њихово омивање у сирћету које се затим просипа у пресахли бунар – видети С. В. Булгаков, Настолна књига за свештено-црквенослужитеље и Пидалион са тумачењима преподобног Никодима Светогорца, правило VI.28), свете Христове тајне делити тако што ће се после сваког причесника кашичица брисати убрусом који је натопљен у медицински алкохол (убрус редовно додатно натапати) и потапати у воду. Са водом поступити као што се поступа код редовног прања убруса. Препоручује се етил-алкохол 75% или изопропил-алкохол 70%.
  2. „Запивку“ делити искључиво индивидуално, сваком причаснику посебно, у једнократним чашама (примедба преводиоца: за нашу праксу ова тачка није актуелна, будући да је „запивка“ специфична карактеристика руске богослужбене праксе).
  3. Нафору делити у једнократним хигијенским рукавицама.
  4. Убрус током причешћивања верног народа користити само за спречавање случајног падања светих тајни на под и за брисање кашичице, а за брисање уста причесницима користити папирне салвете, које затим спалити. Убрусе кувати, са дужном побожношћу, после сваке богослужбене употребе.
  5. Причасници да не целивају путир после причешћа.

У погледу светих тајни крштења и миропомазања:

  1. Строго се придржавати праксе мењања и освећивања нове воде за свако ново крштење. С тим у вези, свету тајну крштења вршити искључиво индивидуално и после сваког крштења дезинфекционим средством брисати купељ (крстионицу). Препоручују се препарати на бази терцијарних амида или хидроген пероксид 3%.
  2. За миропомазање и помазивање уљем користити штапиће за уши и папирну салвету, које затим спалити.

У погледу свете тајне јелеосвећења:

  1. Код групног служења свете тајне јелеосвећења у црквама, за помазивање сваког верника појединачно користити једнократна средства (нпр. штапиће за уши) те искоришћене штапиће затим спалити.

Друга упутства у погледу богослужења, пастирске праксе и црквеног живота:

  1. Уместо изношења крста на целивање по завршетку божанствене литургије и других богослужења препоручује се стављање крста на главе верника.
  2. Враћајући се пракси прописаној типиком, која се последњих година променила (у Руској Цркви – примедба преводиоца), помазивање на свеноћном бдењу вршити само онда када се врши литија и освећење уља. У случајевима када се помазивање врши, за помазивање сваког верника појединачно користити једнократна средства (нпр. штапиће за уши) те искоришћене штапиће затим спалити. У другим случајевима, целивање јеванђеља, празничне иконе или крста после полијелеја организовати тако да се јеванђеље, икона и крст после сваког целива обришу дезинфекционим средством.
  3. Свештеницима се препоручује да не пружају руку верницима на целивање.
  4. За дељење нафоре и петохлебнице на бдењу користити једнократне хигијенске рукавице.
  5. Посвећивати додатну пажњу чистоћи утвари и богослужбених сасуда, брисати их после сваке богослужбене употребе и детаљно испирати врелом водом.
  6. До издавања посебног упутства, прекинути рад парохијских школа, секција и кружока.
  7. Социјалне службе при парохијским црквама, подворјима и манастирима по својим могућностима да пружају помоћ старијим грађанима који спадају у ризичну групу, у виду доставке на кућну адресу прехрамбених производа и најнеопходнијих средстава.

Упутства општег карактера:

  1. Старешине да наложе црквеним и манастирским радницима обавезно придржавање општих мера хигијене, укључујући дезинфекцију руку током дана на свака два сата или чешће).
  2. Обезбедити често проветравање цркава, као и парохијских и манастирских јавних просторија, саставити обавезујући распоред проветравања.
  3. Дезинфекционим средствима редовно обрађивати површину црквеног мобилијара који сви додирују (укључујући палионице), као и куке на вратима.
  4. Дезинфекционим средствима редовно обрађивати иконе у цркви које верници целивају.
  5. Свештенослужитељи, црквенослужитељи и радници цркава и манастира да се одговорно и са пажњом односе према томе како се осећају. У случају било каквих симптома обратити се старешини и затражити медицинску помоћ.
  6. Старешине да организују обавезно мерење температуре пред почетак радног дана (нпр. помоћу бесконтактног топломера) код свештенослужитеља, црквенослужитеља и радника цркава који долазе у контакт са већим бројем верника.
  7. Објаснити верницима да испуњавање ових прописа и ограничења треба схватити као послушност речима Светог писма: „Немој кушати Господа Бога својега“ (Мт 4, 7). Такође објашњавати верницима да у случају појаве симптома грипа или других заразних болести треба да се, из љубави према ближњима и бриге за њих, уздрже од одласка у цркву.
    За брисање подова препоручују се препарати на бази хлора.

Извор: https://mepar.ru/documents/misc/2020/03/17/121243/

За Поуке.орг са руског превели Иван С. Недић, Јелена Недић

Опрема: Стање ствари

Прочитајте још



Categories: Вести над вестима

Tags: , , , , ,

7 replies

  1. Ко се чува, и Бог га чува!

  2. Зашто, роде православни, зашто ?
    Млаки и бљутави у Страдалне дане да уђемо ? У којој радости да се радостимо ? Са страхопоштовањем и трепетном радости вирусу да прилазимо ?!?! Нашто псалтир, молитвеник, Благовестије ? Довољно је, онда, да се пре употребе ( То више није Причест, но употреба ) посаветујемо са изабраним лекаром, фармацеутом, ради мера опреза и контраиндикација…
    Верујем, Господе ! Учврсти ме у маловерју мојему !

  3. Уместо да током ове епидемије затворе цркве и забране присуство масе на богослужењима, ови „дезинфикују“ (???!!!???) кашичице. Обавезне ритуале богослужења могу да обављају свештеници у затвореној цркви уз ТВ пренос! Охрабривање окупљања масе у затвореној просторији каква је црква, када је размак међу људима једва пола метра – а често и мање, није ништа друго до покушај ширења епидемије, тј. тешко кривично дело.

  4. лекару.
    све што си написао бесмислено је, агресивно, и указује на секуларизовани поглед на ствари: који подмењује фобију од једне ствари, вируса, према другој, Цркви. Јер, 1) ”затворене” цркве не постоје, 2) у ”цркве” (мислиш храмове?) не иду ”масе”: постоји стручан термин за ”масе”, 3)”обавезни” ритуали не постоје у цркви, 4) у Цркви не постоје ”ритуали”, 5) тв пренос има итекакко смисла у другим неким црквама, 6) у Православлу ”пренос”значи нешто дурго и за то постоји друга реч која теби није позната: из нанаведеног се смемо надати да боље познајеш своју професију од верско-теолошке. Ми верни неће дозволити идиотизмима да 1) тривијализују материје верског
    живота поједностављеним представљањем – нетачним представљањем, из којег ће онда пари пасу да следи – дефаворизовање црквеног живота и његово ”затварање”.

  5. @богдан каже: „….лекару.све што си написао бесмислено је, агресивно, и указује на секуларизовани поглед на ствари:…“
    Шта на то одговорити? То што сам написао уопште није агресивно, а још мање бесмислено. То је само једно озбиљно упозорење. Питајте ког год желите добро школованог лекара микробиолога/вирусолога/инфектолога/епидемиолога и он(а), придржавајући се своје струке не може да каже ништа друго од онога што сам ја изнео. Наравно, Ваша ствар је да ли се то Вама допада, или не – али ја Вам ту не могу помоћи, јер у противепидемијским мерама не може бити компромиса. У том смислу, окупљање великог броја људи збијених у затвореном простору (што свака црква/храм јесте), представља велику опасност од ширења заразе, а власник тих просторија, који их не затвори сноси и моралну и законску одговорност уколико до тога дође – а неминовно ће доћи. Због тога је чак и Грчка (колевка православља) затворила цркве. Пошаљите им протест… јер, по Вашем мишљењу то „тривијализује материје верског живота поједностављеним представљањем – нетачним представљањем, из којег ће онда пари пасу да следи – дефаворизовање црквеног живота и његово `затварање` ”.

  6. Koji je ****** овај неки доктор! због таквих идиота српство и пропада…не могу да вјерујем да је руски патријарх донио овакву одлуку. Ко се још икада од Светог Причешћа заразио…ама човјече поред сваке кашике стоји анђео Господњи и ужареним мачем пржи све нечистоте…то што га ми не видимо, говори о нама, а не о реалности његовог стајања…нема, чим је кренуо екуменизам, изгубила се вјера…нажалост!!!

  7. Бог помого!

    Можда овај потез РПЦ и није намијењен вјерницима (којих је у РФ као и код нас мање од 10% од укупног становништва). Данас смо били свједоци згражавања јер су свештеници у Новом Саду причешћивали људе истом кашичицом. Ми који знамо да је у Чаши сам Господ (а не обични хљеб и вино) треба да се замислимо да ли наши поступци саблажњавају друге. И дали наши поступци наносе штету Цркви. Ако тако размотримо ситуацију видимо да овај потез РПЦ има смисла.

Оставите коментар