Зоран Андрић: Куга, колера и корона – шта читати у карантину

Отуда би лектира Камијеве „Куге“ могла бити и дидактично, прагматично, трезвено и разумом дириговано држање у време пошасти короне

Доктор за кугу (Фото: Викимедија)

Контаминација је увек била тема књижевности и њене историје. Она је пак симболична инфекција за нешто сасвим друго.

Болест је одувек била битан феномен – било у Мановој „Смрти у Венецији“ или „Чаробном брегу“, Бокачовом „Декамерону“ или Маркесовом „Љубави у време колере“ – будући да увек задире у биолошку страну живог бића човека и тиме се дотиче његовог центра. Он ће напрасно постати свестан ризика и лимита своје егзистенције.

Он може да се и у том стању опасности заљуби (Ашенбах).

То је један важан аспект у „Смрти у Венецији“, у коме протагонист игра неку врсту „руског рулета“ са болешћу и све полаже на једну карту. Демонско, пандемонско овде корелира са колером qуа пандемијом.

Ми смо пак много рационалнији, трезвенији у опхођењу са феноменом контаминације.

У Камијевом роману „Куга“ (La Peste,1947), описује протагонист, лекар др Бернар Рије, како најпре само неколико пацова, а потом и хиљаде грађана умиру од куге у алжирском лучком граду Орану. Свако се бори са „црном смрћу“ другога – али ће на крају она стићи свакога: како недужну децу, тако и безобзирне људе.

Све почиње безазлено једног дана у месецу априлу четрдесетих година прошлог века.

Камијева “Куга“ (Фото: Викимедија)

Место бивања је алжирски лучки град Оран, ружан, монотон, досадан, са становништвом које живи својим уобичајеним животом. Али догодиће се да ће лекар, др Рије, на степеништу у улазу зграде наићи на цркнутог пацова. Овоме најпре није придавао посебан значај. Али у у тој четврти су све учесталије проналажени липсали пацови, који су излазили из клоака да крепају у сливницима.

Консијерж у згради у којој је живео лекар, добиће високу температуру, његови лимфни чворови ће отекнути и само неколико дана доцније он ће умрети у најтежим мукама.

Све више и учесталије људи показују симптоме смрти. Говори се о епидемији. Рије се саветује са својим колегама и они долазе до фаталне дијагнозе. Онда ће надлежни бити о томе обавештени.

Оран ће бити стављен под карантин.

„Куга“ је била Камијев први велики литерарни успех. Претпоставља се да је књига након објaвљивања продата у шест милиона примерака.

Овом темом се Ками још за време свог живота у Алжиру бавио. Искуство у Алжиру под француском опсадом је уткано у овај роман. Зараза, као и војна опсада, задире у све животне области, такође и у најприватније.

Она може свакога у свако време да погоди, као и гестапо или пандури маршала Петена. Човек је сведен на себе, уназађен и изолован, те не може да се овоме одупре, и он зна такође да не постоји никаква нада у помоћ.

Албер Ками (Фото: Викимедија)

Ками је одабрао за свој роман форму хронике са најпре анонимним приповедачем.

Куга ће на крају бити побеђена, врата града ће бити отворена, а грађани који су преживели играју на трговима и улицама.

На крају романа ће читаоци сазнати да је хронист био др Рије. Солидарност са другим грађанима га је, признаје он, нагнала да све записује. Ками овоме додаје да га је „заповест честитог срца“ навела да се стави на страну жртава и грађана којима је било заједничко – љубав, патња и егзил.

Камијева „Куга“ је компендијум рационалног и рационалистичког опхођења. Дакле никакав патетични продор у делиријум болести, већ је доктор Рије један узорни пример за контролисано, савесно и одговорно држање, лишен патоса, ношен принципијелним држањем.

Он је испуњење обавезе, одговорног рада и ризика, о коме он не говори. И „Смрт у Венцији“ и „Чаробни брег“ су унеколико приватни догађаји. Чак и Камијева „Куга“ се збива и концентрише у окружењу града Орана.

Оно што ми сада доживљавамо је нешто сасвим друго. Само за неколико недеља нашли смо се у пандемонској ситуацији. Ово је фактички, медијални и финансијски догађај неслућених размера.

Празан Трг Трокадеро у Паризу, 18. 3. 2020. (Фото: Тибо Ками/АП Фото)

Он задире у најдубље слојеве механизма наше сакросанктне привреде. Берзе су у тектонским померањима, акције у слободном паду, ми пак Follower у паничном конзуму (hamster buying – у сакупљању као хрчак).

Отуда би лектира Камијеве „Куге“ могла бити и дидактично, прагматично, трезвено и разумом дириговано држање у време пошасти короне и сећање на 60-годишњицу смрти, (4. јануара 1960) једног од најзначајнијих аутора 20. века, који је још за живота постао мит.

Он нам је показао шта је condition humane кроз фасцинирајуће параболе као дезилузији о трансценденцији и историјској утопији.

Део наслова и опрема: Стање ствар

(Данас, 18. 3. 2020)



Категорије:Преносимо

Ознаке:, , ,

5 replies

  1. Човек је сведен на себе, уназађен и изолован, те не може да се овоме одупре, и он зна такође да не постоји никаква нада у помоћ.
    ++++
    Постоји !
    За све оне који верују, у Оног ко је Пут, Истина и Живот.
    И са вером и надом му се обраћају.
    По благослову настојатеља манастира Кувеждин јеромонаха Варнаве са братијом, од вечерас сви који могу почињу са читањем Акатиста у 20 часова.
    Било који, а ја препоручујем Акатист свим Светим Србима.

    https://www.molitvenik.in.rs/akatisti/akatisti_svetima/akatist_svim_svetim_srbima.html

    Изабрани угодници Божји, најчеститији представници рода српског, миомирни цветови рајски, из крила Цркве србске узабрани и у рај небески узнесени, пошто сте стекли слободу пред Господом, молимо вас, богоносни оци, помозите нам молитвама вашим и ослободите нас свих невоља, да вам кличемо:

    Радујте се, сви свети угодници Божји, молитвеници србскога рода !

    Свиђа ми се

  2. Албер Ками – “ Побуњени човек „, препоручујем најтоплије…
    Чеховљеве приче, сваки дан по једна, ванредна утеха и окрепљење, такође препорука…
    За оне храбре, приповетке Момчила Настасијевића и Миладина Ћулафића, не умем рационално да објасним зашто, још једна препорука…

    Свиђа ми се

  3. Интересантно да ниједном од претходних коментатора није пао на памет „Декамерон“ Ђованија Бокача, који је класичан пример штива за – и о карантину током епидемије куге у Италији?

    Свиђа ми се

  4. Dusa i telo, kretanje i sloboda, bolest i smrt, sve sama politicka pitanja.Ko ili sta je bolesno, telo ili dusa, da li je telo zatvor duse i kome zatvor i karantin oduzimaju sloboda ogranicavanjem kretanja, dusi, telu ili nekom trecem.Zato citati treba od pocetka, a na pocetku je Platon.Za Platona, filozof je pandan lekaru, dok lekar leci telo, filozof leci dusu, a zdrava dusa je pravedna.I, dok lekar mora da vodi racuna o individualnoj prirodi (tela), jer ono sto je za jednog lek, za drugog moze biti otrov, a normalnost poznaje samo kao statistiku, filozof ima univerzalni lek – drzavu, a normalnost je najbolje – vrlina.Politika i etika su tu neodvojive, ali i medicina.Svaki drzavni oblik, prati psiho-patologija duse.Kosmicka dusa je pokretac kosmosa, a ono sto pokrece dusu vladara je pokretac drzave.Drzave su u opadajucem nizu, od najbolje do najgore, a sve to prati kvarenje duse koje Platon opisuje kroz odnos dece i oceva i onoga sto pokrece decu u njihovim zivotima.Resenje je karantin, zatvorena drzava, ogranicena po velicini i broju stanovnika, uredjena kako je uredjena dusa, tako da svako radi svoj posao i ostvaruje svoju vrlinu, razboritost, hrabrost i umerenost, a sve to cini pravicnost.Sta je sa smrcu? Platon sledi tradicionalno drustvu u kojem je smrt ne buducnost svakog od nas, vec nasa proslost, preko predaka izvor zajednice svih, ona je pre svakog i svake buducnosti.Platon vise ne moze da se pozove na tu prisutnost mrtvih, zato mu treba secanje, ali secanje koje ide ispred zivota, secanje na ideje ide ispred rodjenja, a ono sto nazivamo secanjem, samo potamnjuje ovo secanje od pre zivota.

    I dok tradicionalnu zajednicu smrt spaja, modernu ona razdvaja.Smrt, opet nije u buducnosti, vec u sada i potice od Drugog, zarazenog ili jaceg, zato je potebno ogranicenje, ugovor sa pravnim posledicama, zatvor ili karantin.Ni za jedno nije potrebna dusa.Smrt i bolest postaju sredstva oslobadjanja od duse.Da bi zatvor i karantin imali moc, neophodno je osloboditi se duse.Zatvor i karantin oduzimaju dusi pokretacku moc, dajuci je telu, time sto mu ogranicavaju kretanje.A, posto jedino kretanje ekonomije, roba i kapitala ne sme da stane, telo svoju slobodu pronalazi u nomadskom lutanju za dobrim poslom, vracajuci se drzavi samo kada ga bolest na nju natera.Zato su radno neproduktivni i penzioneri prava bolest za savremeno drustvo.

    P.S
    Slao je svoje vrsnjake u rat, u pogibiju, a sada mu nije jasno kako bracni par sa dijagnostikovanom koronom udje u avion pun ljudi i vrati se u Srbiju.Vise je tu problem povratak nego bolest i oni koji su se vratili iz ratova su za njega su neprijatno secanje.Svako secanje je za njega neprijatno.

    Свиђа ми се

  5. Да ли је обична типографска грешка приликом куцања/писања или има дубљу психолошку основу, не знам, али у тексту стоји: ”Само за неколико недеља нашли смо се у пандемонској ситуацији”.

    За претпоставити је да је аутор мислио на ”пандемијску” ситуацију, али ”пандемонијум” убедљивије одсликава позадину и стварност дешавања незабележених у историји у оваквом обиму и облику.

    Сама чињеница ефективне забране саборне молитве, практично широм планете, је довољна да дивља злурадост обузме црне силе поднебесја надахњујући њихове земаљске слуге да удвоструче своју злоумишљену работу против људског рода.

    Зато је важна контра-мера усиљена молитва код куће, то јест, места на које смо одређени карантином.

    Будимо без страха и нарочито без панике али и одговорно уважавајући мере ових који играју улогу грађанских власти, а зарад општег добра.

    Ево и овде текста молитве Румунског Патријарха Данила противе епидемије:

    Према тексту молитве, свештеник чита молитву окренут према истоку:

    “Господе, Боже наш, који си богат милосрђем и мудрим промисло управљаш нашим животом, услиши нашу молитву, прими наше покајање за наше грехе, заустави нову заразну болест (нову епидемију), као што си једном престао да кажњаваш народ у време цара Давида.

    Ти који си Лекар душа и тела наших, подари опоравак болеснима, подижући их хитро са одра патње како би могли да прослављају Тебе, нашег Милостивог Спаситеља, а заштити здраве од било које болести.

    Благослови, Господе, ојачај и заштити својом благодаћу све оне који се човекољубљем и жртвовањем старају о болеснима у њиховим домовима или у болницама.

    Уклони све болести и патње међу људима и научи нас да ценимо живот и здравље као Твоје дарове.

    Дај нам, Боже, свој мир и испуни наша срца чврстом вером у Твоју заштиту, надом у Твоју подршку и љубављу према Теби и према ближњему.

    Јер си Ти Бог који милује и спасава нас, и Теби славу узносимо: Оцу и Сину и Духу Светому, сада и увек и у векове векова.

    Амин.

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s