Хари Стивенс: Зашто се корона вирус шири експоненцијално и како „развући криву“

Попут лопти које се ударају на екрану понашање сваке особе може да узрокује таласање које ће погодити удаљене особе

(Washington Post, 14. 3. 2020)

Након што је први случај ковида-19, болести коју изазива нови сој корона вируса, обзнањен у САД, извештаји о наредним инфекцијама су споро притицали. После два месеца, тај ток се претворио у беспрекидно струјање.

Графикон: Вашингтон пост

Ово је такозвана експоненцијална крива. Ако се број случајева буде удвостручавао свака наредна три дана, до маја ће бити око сто милиона случајева у Сједињеним Државама.

То је математика, не пророчанство. Ширење може бити успорено, кажу стручњаци за јавно здравље, уколико људи буду примењивали „друштвено удаљавање“ (social distancing) тако што ће избегавати јавне просторе и уопште уколико буду ограничавали своје кретање.

Ипак, ако не буде било никаквих мера којим би се успоравао, ковид-19 ће се ширити експоненцијално током наредних месеци. Како би се разумело зашто, поучно је погледати симулацију ширења измишљене болести на популацију (анимације погледајте на сајту Вашингтон поста).

Назваћемо ову болест симулитис. Она се шири још лакше него ковид-19: када год здрава особа дође у контакт са зараженом особом, здрава особа такође постаје болесна.

У популацији од само пет људи, није потребно много времена пре него што сви добију симулитис.

У стварном животу, наравно, људи се на крају крајева опорављају. Опорављена особа не може ни да пренесе симулитис здравој особи нити да поново постане болесна након што дође у контакт са болесном особом.

Погледајмо шта се дешава када се симулитис прошири на град од 200 људи. Свако у граду кренуће са насумичне позиције, кретаће се под насумичним углом и у групи ће једна особа на почетку симулације бити болесна.

Приметите како се нагиб криве, која представља број болесних људи, брзо уздиже а затим пада како се људи опорављају.


Наш град у симулацији је мали – величине отприлике Витијера на Аљасци (Wittier), тако да симулитис може да се прошири брзо по читавој популацији. У земљи као што су Сједињене Државе, са 330 милиона људи, крива ће се уздизати током дуго времена пре него што почне да пада.

Када је посреди стварни ковид-19 требало би да настојимо да успоримо ширење вируса пре него што зарази велики део америчке популације. Да бисмо успорили симулитис, покушали смо да створимо присилни карантин, попут оног који су кинеске власти увеле у провинцији Хубеј, нултој тачки ширења ковид-19.

Упс! Као што би стручњаци за јавно здравље очекивали, показало се немогућим да се потпуно запечати болесна популација и тако изолује од здраве.

Леана Вен, некадашњи комесар за здравље у Балтимору, објаснила је непрактичности присилног карантина за Вашингтон пост у јануару.

„Многи људи раде у граду а живе у оближњим местима, и обратно“, казала је Вен, „Да ли би требало да људи буду одвојени од својих породица? Како би сваки пут требало да буде блокиран? Како ће потрепштине стизати до становника?“

Као што је Лоренс О. Гостин, професор глобалног здравственог права на Универзитету Џорџтаун истакао: „Истина је да је оваква врста блокирања веома ретка и да никада није ефикасна“.

Срећом, постоје други начини да се успори ширење заразе. Пре и изнад свега, здравствени службеници подстичу људе да избегавају јавна окупљања, да чешће остају код куће и да држе размак у односу на друге људе. Ако су људи мање покретљиви и ако ређе долазе у контакт са другима, вирус има мање прилике да се прошири.

Неки људи ће и даље ићи напоље. Можда они не могу да остану код куће због свог посла или других обавеза, или можда просто одбијају да се владају у складу са здравственим упозорењима. Ови људи не само да имају већу шансу да оболе, већ имају и већу шансу да прошире симулитис.

Тестирање на корона вирус и Денверу, Колорадо (Фото: Њујорк тајмс)

Погледајмо шта се дешава када четвртина наше популације настави да се креће унаоколо док друге три четвртине прихвате стратегију коју здравствени експерти називају „друштвено удаљавање“.

Код више друштвеног удаљавања још више је људи здраво, а људи се могу одвратити од јавних места тако што нестаје њихова привлачност.

„Ми смањујемо жељу да се буде на јавном месту тако што затварамо јавна места. Италија је затворила све своје ресторане. Кина је затворима све, а и ми сада затварамо, такође“, рекао је Дру Харис, истраживач здравља популације и асистент на Колеџу за јавно здравље Универзитета Томас Џеферсон. „Смањење прилика за састајање помаже људима да се друштвено раздвоје“.

Како бисмо симулирали распрострањеније друштвено удаљавање, уместо што смо дозволили једној четвртини популације да се креће, видећемо шта се дешава када допустимо кретање једног од осам људи.

Четири симулације које сте управо погледали – слободно за све, покушај карантина, умерено друштвено удаљавање и распрострањено друштвено удаљавање – изведене су насумично. То значи да је резултат сваке од њих јединствен током вашег прегледа тих симулација; ако скролујете до краја и поново покренете симулације, или ако касније прегледате чланак, резултати ће се променити.

Без обзира на различите резултате, умерено друштвено удаљавање ће углавном дати боље резултате од покушаја карантина, а широко прихваћено друштвено удаљавање углавном ради боље од свих приступа. Испод можете видети поређење ваших резултата.

Кривуље настале као резултат симилације на сајту Вашингтон поста, 16. 3. 2020, 20:50

Симулитис није ковид-19, и ове симулације знатно упрошћавају сложености стварног живота. Но, као што се симулитис шири кроз мрежу лоптица које се међусобно додирују, ковид-19 се шири кроз наше људске друштвене мреже – кроз наше земље, градове, радна места, наше породице, И, попут лопти које се ударају на екрану понашање сваке особе може да узрокује таласање које ће погодити удаљене особе.

У једном кључном аспекту, ове симулације нису ни налик стварности: за разлику од симулитиса, ковид-19 може да убије. Иако стопа смртности није тачно позната, јасно је да су старији припадници наше заједнице најподложнији умирању од ковида-19.

„Ако желите да ово буде реалистичније“, рекао је Харис након што је погледао нацрт ове приче, „неке тачке би требало да нестану“.

Са енглеског посрбио: Милош Милојевић



Категорије:Посрбљено

Ознаке:, , , , ,

3 replies

  1. Драги пријатељи,
    ако нисте приметили – сва 4 прва чланка на вашем сајту се баве тзв. „корона-вирусом“. Иза њих и први следећи чланци (нисам их бројао, можда их је и десетак). Слично је и на другим сајтовима, којег год профила они били.
    Зар одједном не постоји ниједна друга тема? Колико људима помажете да схвате један очито произведен проблем, а колико, макар и несвесно, учествујете у општем сејању панике?
    Непотребно је да овај коментар објављујете – поштујем ваш рад. Зато је и написан. Свако добро.

    Свиђа ми се

  2. Узгред, занимљиве су ове сметње на везама. Што телефонским, што интернетским. Надам се да је то само ствар слабије умрежености наше дубоке провинције.

    Свиђа ми се

  3. Типичан пример како се из неутемељених претпоставки извлаче законитости. То је апсурд до апсурда. Вирус се не шири експоненцијално и то је просто чињеница. Имамо два месеца епидемије и мање од 200.000 зарежених на целој земаљској кугли. О чему ови људи причају, какве су то теорије завере и паничност. Лепо је рекао један епидемиолог – „Не бринем због корона вируса, али бринем због разума!“

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s