Борис Јовановић: Мило Први и Хенри Осми

Мило Први је као и Хенри VIII страствен чо’ек – да се коцка и то са највећим могућим улозима, коцка се

Мило Ђукановић (Фото: Танјуг)

Онај, тамо њихов, Хенри био је, како казују књиге староставне, веома висок, снажан, атлетски грађен човјек…

Мило Први је одиста висок као притка, што би се рекло као бандера или дирек, илити, речено модернијем језиком-далековод… сад да ли је атлетски грађен-спорно је. А има ли атлетске способности – наравски да има. И то оне маратонске. Његов маратон, лелек нама, траје тридесетак година без изгледних прилика да се ускоро заврши…

Још, веле књиге староставне, да је, тамо њихов, Хенри био риђобрад, да је, помислите, имао развијене листове, и да је, како и приличи монархистичком апетиту, одиста уживао у јелу и пићу. Волио, што би се рекло, да цугне и прије и послије јела, а поготову у току краљевске клопе…

Мило Први нема браду, мада је некада имао – истина ону невидљиву, али четничку, која је, може бити, била у четничкој – црној боји. Дакле, и брада их чини сличњацима. Хенријева-видљива и риђа и Милова- невидљива, некадашња, црна и четничка. Сад – има ли Мило Први развијене листове или нема, ефемерно је за ову малену монархистичку причу. Врло вјероватно је да – има као сваки скакач и прескакач и маратонац. Ужива ли Мило Први као и његов почивши колега Хенри Осми у јелу и пићу? Биће да ужива и да се одиста квалитетно храни и опија. Може бити да Мило Први не ждере као што је ждерао колега му Хенри Осми, али да прождире и више од колеге Хенрија-прождире…

Хенри Осми је, како даље веле тамо њихове књижурине староставне, био страсни коцкар, али и страствени спортиста…

Мило Први је такође страствен чо’ек. Да се коцка и то са највећим могућим улозима – коцка се. На његовом рулету врти се све што се под капом небеском може завртјети: и народ и држава и језик и црква и прошлост и садашњост и прошла будућност. Дакле, по коцкарској страсти Мило Први и колега му, почивши Хенри Осми, су као род најрођенији. Мило Први је такође у оним препотопским временима био узорити спортиста. О њему се и даље причају легендарне и митолошке приче на кошаркашким теренима уздуж и попријеко легендарне Катунске нахије и митолошких Растока. Хенри Осми је, веле још књиге староставне, био врсни мачевалац, а Мило Први је могао, само да је хтио, бити и врсни мачевалац, кад је већ био изврсни кошаркаш, вјероватно високи центар у дефициту виших и бољих играча…

Хенри VIII (Фото: Феномени.ме)

Хенри Осми, даље веле тамо њихове књиге староставне, бијаше веома напрасит човјек. Знао је да своје најближе сараднике и поданике сурово кажњава и назива разбојницима и лудацима. Јарост као јарост је битна особина свакога монарха, па и почившег Хенрија Осмог…

Мило Први је, такође, веома разјарен монарх који је, како преносе незванични извори, у јарости својој знао и да ишамара своје најближе и убеућене сараднике. А знао је, о љуте невоље, и да свој народ назива лудацима који су сврстани у лудачким покретима. Тих лудачких покрета је можебити било и у вријеме колеге му Хенрија Осмог, али није потврђено да ли је разјарени Хенри Осми икада користио ту типично миловску синтагму: лудачки покрет, па још и: лудо дијете, које ће, ваљда, да запали дворац Мила Првога… Елем, и ту је више сличности него разлика…

Хенри Осми је, како надаље казују тамо њихове књиге староставне, био љубитељ жена, па се онако незадовољен и жудњом проклет и женио шест пута. То је, опет, опште мјесто кад су у питању славни и острашћени монарси…

Мило Први је, вјероватно, љубитељ жена, али није потребно бити монарх као Мило Први и Хенри Осми да бисте били љубитељи жена. Знам пуно убогих поданика који су такође љубитељи жена, али залудни. Што би се рекло, и ова сличност је подразумјевајућа.

И на концу, оно због чега је све ово исприповједано:

Хенри Осми је остао запамћен во вјеки вјекова као иницијатор и оснивач Англиканске цркве из, надам се, општепознатих разлога. Основао је цркву, но није испунио неке своје снове.

Мило Први ће као и колега му Хенри Осми бити запамћен во вјеки вјекова као монарх и властодржац који се наканио да направи неку нову цркву у својој старој краљевини. Сличност је, о темпора о морес, више него очигледна…

Постоји само једна разлика, права правцата длака у јајету:

Хенри Осми је био владар Енглеске и Ирске и живио је у петнаестом и шеснаестом вијеку, да би на крају умро како и приличи смртним чељадима. Кажу и да се у тренуцима највећих искушења молио Господу Богу…

Мило Први живује у двадесетом и двадесет првом вијеку, не влада ни собом, а камоли својом краљевином. У тренуцима највећих искушења не моли се Господу Богу. Коме се моли, његова је ствар…

И није смртан…

Мала и небитна разлика је узрок свих наших танталских мука…

Мистерије организма

Зашто ради то што ради?

А зна се ко ради и шта нам ради…

Фото: Феномени.ме

Зашто траје толико колико траје, а кад се једном заврши, како ће се завршити…

Да ли ради то што нам ради својом вољом или је то ствар инстинкта.

Да ли је он који нам све ово ради, бивша личност, садашњи организам у стању самоодржања…

А кад би и хтио да нам не ради ово што нам ради, да ли би морао да ради ово што ради…

Кад ли ће коначно проћи овај неиздрж и да ли ће и овај јад бити помињан под именом-добра стара времена…

Можда може још јадније, још црње…

Можда то још јадније и још и црње јесте крајњи циљ његове такозване политике, његовог самоодржања…

Тај организам није рекао своју посљедњу ријеч, није одрадио свој посљедњи задатак…

Нешто је замислио, а шта је замислио, само Свезнајући зна…

И нема то везе са идеологијом јер то је инстинктивна самоодбрана која личи на расрђени напад…

Организам мора да се брани, ма и по цијену свеопште пропасти…

Заправо, једино је свеопшта пропаст гаранција његовог опстанка, његовог самоодржања…

Када се организму заљуља тло под ногама, организам ће уништити тло на коме стоји…

Када се овом организму заклопи небо над главом, организам ће уништити небо…

Када овом организму народ окрене леђа, организам ће уништити народ…

Када овом организму грађанство откаже послушност, организам ће уништити грађанство…

Када овом организму сарадници окрену репић, организам ће уништити сараднике…

Када овом организму држава у коју се заклиње постане сумњива, организам ће уништити државу…

Фото: РТЦГ

Па ће се заклињати самом себи, као што се  увијек и заклињао…

Заклињаће се самом себи, јер он је сам себи мјера свих ствари.

Организам добро зна да је организам једина вриједност…

Организам добро зна да је земља глибина, а да је небо бесмислица.

Организам је чврсто увјерен да је народ руља у лудачком покрету.

Организам је гарантовано сигуран да су грађани глупаво стадо које треба шишати…

Организам је одавно прокљувио да је држава машина за прање прљаве лове…

И да ништа нема вриједност сем голог организма.

И да не постоји устав, закони, идеологија, програми, демократија и теократија и остале трице и тараковине.

Постоји само самоодржање.

Постоји само опстанак првог организма на првој позицији, у инат свима и упркос свему…

Зато се организам понекад презнаја…

Зато му је понекад тешко…

Кад осјети свјетлост истине, организам се брани мрклином мрака…

Добро зна да ће свјетлост истине да прође, а да ће мрклина мрака опет да завлада…

Треба издржати само тренутак озрачења…

Треба одољети само трену расвјетљења…

И опет ће бити као што је било…

Јер мрак је природно станиште организма…

И ако неко принесе пламичак свјетлости, организам ће угасити свјетлост…

А ако се пламичак распламса, ако се претвори у буктињу, организам ће побјећи далеко…

Јер увијек негдје постоји тотални мрак у којем ће бити свој на своме…

Колумне су објављене и на сајту Феномени.ме



Категорије:Преносимо

Ознаке:, , ,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s