Зелена учионица: Никад више контроле, никад више семинара, а никад гора ситуација у просвети

Спољашња контрола школа – реакција просветног радника

Фото: Canva

Докони попови и кучиће крсте!!! Што се они више баве евалуацијама и гњаве директоре, а директори наставнике то је ситуација у просвети све гора. Питам се има ли горе него сада? Има-увек има! Папиролошки све треба да штима, гомила и гомила папирштина и евиденција… Смрвљени и уморни наставници који после немају вољу за рад са децом ужасавају се овога јер им нимало не остаје времена за креативни рад што је њихова основна функција, а не писање портфолија, евиденција стандарда.

Министарство просвете годинама већ прави илузију да нешто важно ради по питању квалитета школа. Како које министарство дође тако свако открива нешто ново или прати светске трендове, а уз све то, покушава да се додворава родитељима.

Наставницима се намеће администрација, а они плашећи се за своја радна места до савршенства то нацифравају, а за рад са децом им остаје онолико колико им је снаге остало. Ко још пита где су ту деца -ученици? Па негде у бројкама и у фасциклама. Ту је и  оптерећивање наставника  ИОП-ом, стандардима, инклузијом, школом без насиља… Никад више контроле, никад више мобинга, никад више семинара, а никад гора ситуација. Деца која све мању знају! Исфрустрирани професори и родитељи! Насиље које цвета по школама…

Пустите професоре да раде свој посао и не измишљајте више глупости јер ћете и ово мало што је остало уништити.

Велика замерка просветарима што се понашају као уплашени мишеви и трпе све то и прилагођавају се променама како ветар дуне бојећи се за своја радна места. Част струке се тако не брани!!! Од кога деца да уче? Од оних који су уплашени и спремни на компромисе на штету свих?

Сада смо стигли до тога да је најважнија ствар папир, а не ученик и његово функционално знање!

С. Ц.

Опрема: Стање ствари

(Зелена учионица, 19. 8. 2014)



Категорије:Поново прочитати/погледати

Ознаке:, ,

1 reply

  1. … кад по „извесним просветним протоколима“ увек можемо да позовемо полицију и Центар за социјални рад „да би сазнали шта се десило“ и после тога све прочитамо у Блицу ?
    (види: https://stanjestvari.com/2020/02/11/djaci-u-zrenjaninu-na-velikom-odmoru-gadjali-sliku-svetog-save/)

    „Папиролошки све треба да штима, гомила и гомила папирштина и евиденција“ и то је најважније.

    А да ли сте скоро користили здравствене услуге ? Ако јесте онда сте вероватно уочили количину папира коју здравствени (и помоћни им) радници преносе тамо амо. Убише их папирима.

    Приде, то је смо део папирологије: добар део истих тих папира их чека да их прекуцају у неки од „јединствених информационих система“.
    По систему: „деца и болесници нек’ мало сачекају“, таман тол’ќо да од образовања, образа и здравља само „папири“ и не остану.

    И немојте се питате коме ти „папири“ требају – тако је ономе кога колонијална администрација транжира до нивоа бројке, да не кажем – дигитализује.

    Док ћутимо можемо да уживамо у Дигиталној будућности Србије (https://www.youtube.com/watch?v=Howc0FJwxtA) а оне што не ћуте оплетимо здруженом вежбом, без имало уважавања, док и они не заћуте. Баш као професора Антонића неки дан (https://stanjestvari.com/2020/02/25/slobodan-antonic-ne-moze-koca-biti-heroj-a-ratko-zlocinac/).

    (Већ чујем како одјекује: Чији Антонић ?)

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s