Вук Јеремић: Вучић и Ђукановић Законом руше митрополита Амфилохија

Вучић се тренутно удвара Амфилохију, шаље му поруке да га подржава, да на његову подршку може да рачуна, а у истом тренутку у коме му то говори ради му о глави

Вук Јеремић (Фото: Милица Вучковић)

Председник Народне странке Вук Јеремић био је гост Интервјуа Директно. Са Јеремићем смо причали о актуелној друштвено-политичкој ситуацији у земљи, бојкоту предстојећих избора, могућем изласку појединих чланова Савеза за Србију на изборе, утицају Европе на промену система у Србији, слободи медија, корупцији, правосуђу, аферама које потресају српску јавност у последње време.

Јеремић је у интервјуу за Директно.рс рекао да генерални секретар председништва Србије Никола Селаковић управља синодом Српске православне цркве у име председника Србије Александра Вучића, али се осврнуо и на протесте у Црној Гори против Закона о слободи вероисповести и рекао да су Закон заједно договорили Вучић и Ђукановић, како би, како је навео, „елиминисали митрополита Амфилохија, заједничког непријатеља…“

Савез за Србију неће учествовати на локалним, покрајинским и републичким изборима, то је дефинитивна одлука. Шта ће бојкот тачно донети?

Убрзање промене система у Србији. Дакле, једини разлог којег се ево ја лично бавим овим послом, бавим се политиком, је да дође до промене у Србији. Не може доћи до промене у Србији, промене живота, док не дође до промене система. А, не може доћи до промене система док не оборимо режим Александра Вучића. Најбржи могући пут ка промени режима води преко бојкота лажних избора, који ће бити расписани по информацијама које тренутно имамо, за 26. април ове године.

Посланица Демократске странке Гордана Чомић се у четвртак појавила након више месеци у скупштинској сали, и тиме прекинула бојкот. Демократска странка је после таквог поступка донела препоруку да она буде искључена из странке, онда се са друге стране Чомић огласила да ће радо сносити последице. О чему се овде тачно ради?

Ситуација је врло јасна. Сви који су против актуелног стања у Србији, сви који би волели да виде Вучићу леђа, сви без изузетка су у истом кампу. Односно, у кампу оних који неће изаћи на лажне изборе 26. априла. Нема никога ко је против Вучића а ко ће изаћи на изборе 26. априла. И, пошто је то заиста проблем за режим, режим је одлучио да направи лажну, да кажем, дилему пред грађанима – за кога гласати. Па ту сада имате лажну леву или либералну, грађанску ако хоћете, опозицију, и лажну десну опозицију. Па онда имате, не знам да ли сте имали прилике да гледате, ако нисте можда би требало из културолошких разлога да погледате, заиста је интересантан онај разговор на Пинку између Чанка и Шешеља. Дакле, два лажна опозиционара су наводно супротстављени.

Дакле, имате Чанка против Шешеља. Имате Звоно против Метле. Имате Европа 21 против, не знам, Мише Вацића, Шапића и не знам кога још. Дакле, то су све лажне дилеме. Ако сте против режима Александра Вучића постоји само један једини избор за 26. април, а то је да останете код куће. Да не гласате ни на локалним, ни на покрајинским, ни на републичким изборима. Сваки глас који дате, на жалост ситуација је данас таква, даје ветар у леђа режиму Александра Вучића.

Такође се у јавности помиње могући излазак председника општине Шабац и председника општине Параћин. Шта се са тим дешава?

То је информација која је постала доступна и јавности, а и мени лично, Народној странци тек у претходних недељу до десетак дана. Народна странка је била прва која је одлуку о бојкоту донела, после тога, након одлуке Председништва смо имали заседање Главног одбора, после тога и Скупштину странке. За Народну странку нема назад, ми смо били под утиском да су и сви други из Савеза за Србију исто онолико чврсти колико и ми.

Али, дошло је до те вести, обавестио нас је господин Зеленовић, такође и Душан Петровић који је доста утицајан у Шапцу и у Заједно за Србију. Били су на састанку, обавестили су нас о томе да они размишљају о изласку на изборе. Ја сам пренео став Народне странке, да је то за нас неприхватљиво, да се не могу бојкотовати избори до пола. Дакле, ако сте у бојкоту, тада не излазите на лажне изборе, ако не излазите на изборе зато што нема услова за слободне и поштене изборе, тада се не можете претварати да негде услови за то постоје. У Шапцу нема услова за слободне и поштене изборе, јер, тамо је исти РТС и тамо је исти Пинк. Чули смо од господина Зеленовића да се тамо спрема неки окорели криминалац да преузме власт, неки Сандокан, но ако је тачно то што је Зеленовић говорио, не може бити услова за слободне изборе ни у Шапцу.

Не могу бити слободни избори тамо где имате Сандокана, јер ако је то тачно што Зеленовић говори, а по мојим информацијама јесте, такви криминалци не иду од врата до врата да деле летке и бомбоне, већ се они ангажују на неки други начин са људима. Дакле, ако нема слободних избора, а нема их у Србији, тада морате бојкотовати све изборе. Моје дубоко уверење да председник Србије Александар Вучић одлучује и да је само до њега да ли ће Српска напредна странка победити на изборима у Шапцу. Шта ће Вучић одлучити да му је корисније, да победи или да изгуби, то је до њега, а не ни до кога од нас, док постоје овакве околности.

Небојша Зеленовић (Фото: Н1)

Зашто би то било интересантно Вучићу? Па, рецимо Заједно за Србију или било ко други победи на изборима у Шапцу, то је онда директан доказ да су они који су бојкотовали изборе направили грешку, и то би био релативно јефтин начин за Вучића, да дан након лажних избора има јак наратив против оних који су бојкотовали изборе. Дакле, одлука о бојкоту избора у Шапцу није само одлука о бојкоту у Шапцу, то је одлука о целој Србији и због тога је то било за нас једно непријатно изненађење. Остало је још десетак дана да се наши пријатељи из Шапца определе да ли ће или неће на изборе. Слична ситуација је и са Параћином.

У једном интервјуу сте рекли, цитирам: „Не можете променити систем тако што ћете паразитирати у њему, не можете променити овај диктаторски поредак без да га пре тога не доведете у терминалну фазу. Ако хоћете да мењате овај режим тада морате бити јединствени, за почетак, морате бити принципијелни и применити оно што сте се договорили. Е сад, ако неко од чланова Савеза за Србију одлучи да изађе на изборе, какве ће бити санкције?

Па знате како, ми нити хоћемо, на крају крајева, нити можемо по статуту да било кога избацујемо. Сви ми који смо основали СЗС смо ушли, а верујем у доброј намери, да променимо систем, да се удружимо јер само јединствени можемо да променимо систем.

Ако неко одлучи да иде другим путем из било ког разлога – да би задржао власт, да би добио неку другу привилегију – биће пуно људи којима ће бити ко зна шта понуђено, да промене страну, да промене дрес. Бар када је реч о, да кажем, оснивачима СЗС ја се надам да ће имати достојанства да се сами удаље из нашег круга, круга који неће променити своју одлуку о неучествовању у Вучићевим лажним изборима. Својевремено је господин Стаматовић одлучио да крене другим путем, обавестио нас о томе и удаљио се. Ја верујем да ће слично бити, ако се определе да излазе на изборе, и са нашим пријатељима из Шапца.

А какав верујете да ће бити исход?

Па, да не нагађам, али ми смо ствари поставили врло јасно. Не може остати у СЗС онај који хоће да изађе на изборе било где, на било ком нивоу, са било каквим добрим или мање добрим оправдањем.

Рекли сте да Европа неће бити од неке посебне помоћи када је реч о промени система у Србији. На шта сте тачно мислили?

Данас није у интересу Европске комисије, односно да кажем врха Европске уније, није у интересу велике већине земаља чланица ЕУ да у неком кратком року дође до промене стања у Србији. То је више него очигледно. Представници Европе остали су неми на аргументе који су необориви – а то је да од почетка ангажовања ЕУ на промени изборних околности и услова су се ствари погоршале, а не побољшале. Данас мање људи види слободни телевизијски програм него на почетку европског ангажовања. Данас је ситуација када је реч о владавини права гора него што је била на почетку. Они нису глупи људи, они нису непристојни људи. Имали смо ми директне разговоре са њима, немају они аргумената који би ишли против тога. Они знају да данас у Србији нема услова за изборе.

Али, и поред тога одлучили су да подрже одржавање тих избора под таквим околностима зато што је то њихов интерес. Интерес Европе данас је да јужни бедем, односно јужна граница Европске уније буде стабилна. Зашто? Зато што са југа прете разне опасности.

Чланови Председништва СзС Вук Јеремић, Зоран Лутовац, Борко Стефановић и Бошко Обрадовић након састанка са представницима Европског парламента (Фото: Тара Радовановић/Танјуг)

Мигрантске, екстремистичке, многе друге. Европи треба стабилан јужни бедем. Нама, који живимо у Србији треба нормална земља. То данас нису исте ствари. Стабилан јужни бедем подразумева јаког управника. Јак управник, најјачи кога можете да замислите, и не до краја нормалан, је челник актуелног режима. Ми желимо друго. Ми желимо демократску Србију, слободну Србију, Србију у којој ће се нормално радити, нормално живети, имати прилика да се оствари добитак и корист на основу сопственог рада. То ништа данас у Србији није нормално. Данас у Србији имате челичну диктатуру Српске напредне странке, последица те диктатуре је када из Европе неко хоће да позове Београд и да каже: Прими избеглице! Знају кога да позову. То се не би десило када он више не би био на власти, када би постојала демократска земља, кад би постојала другачија власт.

Нико не би могао да прави договоре иза кулиса и испод стола. Договоре о ваздушном саобраћају између Београда и Приштине, договоре сутра о столици Косова у Уједињеним нацијама, договоре о примању стотине хиљада избеглица. То нико други осим Вучића не би могао. Данас им треба Вучић и због тога Европа нема неко нарочито разумевање, нити даје подршку за промену система у Србији. И због тога не би требало бити очајан. Не би требало чупати косу. То је тако. У међународним односима ствари тако функционишу. Никада не би требало бити љут на неког другог. Можете бити љути само на себе. Морате гледати шта ви сами од себе можете да урадите не би ли ствари за себе побољшали.

Слобода медија, корупција и правосуђе су три кључна проблема која коче европски пут Србије. Могу ли се и како они решити?

Па, док је Вучића не. Док је Вучића на власти, док је Вучића у седлу, док је Вучића на грбачи свих нас и ове земље то се не може решити. Вучић неће попустити по питању било чега од тога што сте навели. По питању медија је очигледно. Покушали су да се претварају да постоји нека слобода медија и онда су позвали мене на РТС на пола сата. То их је  јако  уздрмало. Након тога више никог нису звали ни на шта. Схватили су, да за само пола сата пред грађанима Србије толико тога може да се каже о томе шта се заправо и заиста дешава у Србији, да је то практично превише рискантно.

И онда, и поред тога што су једно време били у офанзиви шарма према ЕУ и Међународној заједници да покажу да постоји слобода медија у Србији, онда су практично кренули да секу. Не само да нико није позван на РТС, већ су кренули да секу Н1 – данас много мање људи може да гледа Н1 него што је могло пре свега неколико недеља – и тако даље.

Фото: Милица Вучковић

А када је реч о владавини права судска власт је данас готово у потпуној контроли извршне, односно Александра Вучића. И најбоље сведочи то како се правосуђе односи према рецимо афери Јовањица, или афери Крушик, дакле ви имате са једне стране хектаре под марихуаном за чије сађење имате субвенције државе. Што се тиче Крушика о томе сам причао већ много. Трговина оружјем, остваривање екстра профита, односно профита на рачун грађана државе, чланова породице највиших државних функционера, на то све правосуђе ћути. Де факто ћути. С друге стране, када неку ствар отворите, када потражите правду на српском суду, уколико тражите правду против воље власти то просто стане. Ево ја сам пре више од годину дана  тужио Александра Вучића за лажи које  је изговорио о мени. Он је причао да сам ја шеф међународне банде лопова, да сам умешан у неку међународну корупцију.

Наравно, ништа од тога није тачно. Доказао сам то и у јавности, показао сам чак и званичне документе међународних правосудних органа да то није тако. И онда сам га тужио за клевету и увреду. Судија није смео да одржи суђење. Судија је препустио одлучивање о имунитету Александра Вучића Скупштини Србије. Вучић не би требало да ужива имунитет у парничном поступку. Али ето, пошто судија није смео, он је то  препустио Скупштини. Вучић је тај дан јавно поручио скупштини: „Ослободите ме имунитета! Гласајте о томе да ми се скине имунитет, једва чекам да видим Јеремића на суду.“ Ето, нису му изашли у сусрет Мартиновић, Маја Гојковић и Марјан Ристичевић. Одлучили су да кажу Вучићу „не“.

Наравно шалим се.  Вучић се сакрио иза имунитета који заправо нема, да не би одговарао на суду за лажи које је о мени говорио. Ето, с једне стране имате Јовањицу и Крушик, а с друге стране овај случај. То су три од стотине хиљада случајева са којима се обични грађани Србије суочавају. Са неправдом на сваком суду. Од најнижег, па до врховног. Правосуђе је, данас, нажалост, у Србији рак рана система и једна од првих ствари које се морају сутра променити у држави. Једна од најважнијих промена су заправо промене у правосуђу.

У последње време српску јавност потресају разне афере – од Јовањице и Крушика, преко лажних диплома и доктората. Како је Србија ово дозволила?

Знате шта, ја мислим данас да један од важнијих елемената у систему владања Александра Вучића је да људе потпуно обесхрабри максималном банализацијом свега.

У јавном простору, у новинама, у скупштини итд. Људе више просто ништа не дотиче, ништа не тангира. Онај ко је имао шансу да гледа како да оде, тај оде преко. Онај који има неку врсту егзистенције која је независна од овог нашег лудила, општег друштвеног и јавног он се окрене свом кругу пријатеља. То је важан елемент у одржавању Вучићеве власти. Чињеница је да људи више апсолутно неће и не могу да гледају, да немају стомак, да немају живаца за оно што се дешава, јер им је превише тога. Због тога ћемо ми имати све горе епизоде „Фарме“, све ужасније насловне стране таблоида, све већи шљам, багру и срамоту у парламентарној дебати која ће бити преношена на телевизији са националном фреквенцијом да би се људима што је могуће више огадила јавност.

Фото: Вечерње новости

Кад се људима огади јавност, кад се људи повуку у себе, тад више нема промена. Јер, промене могу донети само људи. Не може доћи до промена у Србији док се не покрену људи. Креирање осећаја одвратности према свему је ствар коју режим ради. Баш зато да се не би створила енергија. Због тога је један од важнијих задатака људи који су у јавном животу, политичких лидера, лидера опозиције, да скрену пажњу на ту чињеницу. Ми смо далеко од идеалних. Али без покретања акције грађана која би имала неки политички циљ, до промене не може доћи.

С обзиром да се испоставило да су у ове афере Јовањица и Крушик умешани највиши функционери СНС какав епилог се може уопште очекивати?

Знате како, затвори ће бити пуни. Једног дана. Оних који су се огрешили о јавни интерес, о јавна средства, а тренутно су на руководећим местима у држави или на локалу, а испред су СНС. Ви сте поменули две, а има их још двадесет две. Верујем да ће ускоро јавности постати доступне скандалозне информације везане за афере СНС у контексту проневере средстава намењених Српској православној цркви. Мислим да милиони који су проневерени, а потписани су тако да иду СПЦ за радове на Храму Светог Саве, а и на многим другим местима ће постати, ја бих рекао, један од можда најжешћих скандала који ће затрести Србију. И то у не далекој будућности.

Који докази постоје за то?

Мислим да ће  ускоро јасни докази бити представљени јавности. Али, на челу, односно да кажем главна личност у тим марифетлуцима везаним за СПЦ је генерални секретар председништва Србије Никола Селаковић. Он је, иначе, и директно укључен у надзирање подизања Храма Светог Саве, са многим другим који су у ово били укључени и ускоро ће морати да одговори на серију врло непријатних питања. Селаковић је управник синода СПЦ. У име Александра Вучића, Селаковић управља синодом СПЦ.

Како мислите управља?

Дакле ведри  и облачи. Управља онима који су данас у Синоду СПЦ. Мислим да је данас једно од најважнијих стратешких питања за нас. Показало се колико је црква важна у одбрани најважнијих националних питања и уопште одбрани идентитета нашег народа.

Показало се то у случају Косова, данас можда још и очигледније у случају Црне Горе. Црква је важна институција. Црква се већ осамсто година преплиће са идентитетом српске државе. Од Светог Саве, па до данас. У Црној Гори када је већ изгледало да нема никакве наде и да ће српски језик и српска култура и српско име, бити у потпуности избрисано у тој Ђукановићевој држави која је изграђена и базирана на антисрпству, десило се  СПЦ која је у потпуности преокренула ситуацију.

Какав епилог мислите да ће бити у Црној Гори?

Па ево видите, почело је тако што су се Ђукановић и Вучић договорили око овог Закона о такозваној слободи вероисповести, а заправо неслободи. Закона о отимању и рашчињавању СПЦ у Црној Гори. Тај закон је донесен у договору Ђукановића и Вучића.

Доказ да је то тако, је то што ни Вучић, ни српска дипломатија. ниједним јединим актом, говорим о формалним актима: писмима, разним стварима које једна држава може да уради, прстом нису мрднули након усвајања закона. Дакле, ни Вучић, ни Дачић, нити било ко други један једини ред, једно једино писмо нису написали да би се било коме на свету пожалили или скренули пажњу на оно што се десило у Црној Гори. То је јасан доказ да су о свему били унапред информисани и да су заправо део завере.

Вучић и Ђукановић су одлучили да тај закон иде. Зашто? Под један, да би елиминисали митрополита Амфилохија, заједничког непријатеља Ђукановића и Вучића. Ђукановића зато што митрополит представља оно што представља у Црној Гори, а Вучићу зато што му прави проблем око Косова у Србији. Под два, да се формира нешто у Црној Гори што је слично Српској листи на Косову.

Митрополит Амфилохије, Јовандан 2020. (Фото: Митрополија Црногорско-приморска)

Група корумпираних политичара која би представљала, и која би имала монопол над представљањем Срба у Црној Гори, због своје прошлости заувек би била осуђена да буде мањина, али да буде увек потребна за формирање неке власти. Тиме би Вучић добио пакет акција у Црној Гори, а Ђукановић обезбедио још четири године власти односно обезбедио то да има већину.

Дакле, елиминишите митрополита Амфилохија направите од опозиције Ђукановићу српску листу која ће бити заједнички инструмент Вучића и Ђукановића. Зато је овај Закон направљен. Е, оно што се у међувремену десило, а што нису планирали ни Ђукановић, ни Вучић ни Беба, нити било ко други из те екипе је то да се ствар отела контроли, јер су погодили у нешто што они не осећају, а то је достојанство. То је идентитет, то је жеља да се буде веран и одан ономе што су вам преци оставили. То ни Ђукановић, ни Вучић, ни Беба, немају. И ударили су то не знајући да ударају у један живац који честити људи имају.

Шта мислите да ће бити на крају?

Ђукановић је у доброј мери изгубио компас кад је реч о томе шта се тамо дешава, Вучић још није, јер се то не дешава код њега. Вучић покушава да преузме контролу. Пошто није успео да преко одређених политичких кругова у Црној Гори преузме контролу над процесом, сада покушава да директно себи привуче човека који је на челу свега тога, а то је митрополит Амфилохије.

По мојим сазнањима Вучић се тренутно удвара Амфилохију, шаље му поруке да га подржава, да на његову подршку може да рачуна, а у истом тренутку у коме му то говори ради му о глави и преко дипломатских канала на западу где Амфилохија представља као испоставу руских интереса. А да ствар буде бизарнија и ужаснија то му исто ради и у Москви. Он у Москви представља Амфилохија као човека који је окренут и веран Цариградској патријаршији, а против руске и представља га  као човека који ради све што је у његовој моћи да се интереси Русије и Руске православне цркве истисну са Балкана. Дакле, и на западу и на истоку Вучић и дипломатија Србије овога тренутка не да су индиферентни, него негативно газе митрополита Амфилохија. Ђукановић и Вучић су у ову причу о закону о верским слободама у ЦГ ушли заједно и остаће заједно. Њихови криминални интереси су превише увезани да би могли да се раздвоје.

Александар Вучић и Мило Ђукановић (Фото: Betaphoto/AP

И сад кад Вучић у поверењу каже: Мило Ђукановић је мој противник, Мило Ђукановић је мој непријатељ, против њега да урадим ово или оно, он не говори истину. Они су предубоко у организованом криминалу да би један без другога могли.

Како ће изгледати кампања бојкота?

Видећете.

Разговор водила: Милка Радовић

Део наслова и опрема: Стање ствари

(Директно.рс, 13. 2. 2020)

Погледајте још



Категорије:Преносимо

Ознаке:, , , , , , , , , , , , , , , , , ,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s