Штефан Требс: Референдум – алат за разграничење

Пресудни фактор зашто модел из Шлезвига не може тек тако да се пренесе ни на Балкан, а ни на друге делове света, јесте веома висок животни стандард овог подручја, оценио Штефан Требс

Штефан Требст (Фото: Дојче веле)

Референдум као начин да се утврди граница између две земље? То је пре сто година функционисало у случају Немачке и Данске. Може ли се тај принцип применити и на Србију и Косово? О томе за Дојче веле говори професор Штефан Требст.

Дојче веле: Повлачење граница путем референдума – како је до тога дошло и како је настала линија која је и дан данас граница између Данске и Немачке?

Проф. др Штефан Требст: На Париској мировној конференцији 1919/20, која је одржана након Првог светског рата, победничке силе су велики значај придавале етничком принципу.

Жеља је била да се тај принцип узме у обзир на референдумима. Сходно томе, Версајски мировни уговор с пораженом Немачком из 1919. године, у неколико етнички мешовитих пограничних подручја – ка Белгији, Француској, Пољској, Данској и овде у бившем војводству Шлезвиг – предвиђао је плебисците о будућој државној припадности.

Француске трупе стациониране као безбедносне снаге (Фото: Викимедија)

Већина грађана с правом гласа 1920. године у Јужном Шлезвигу определила се за Немачко Царство, у Северном Шлезвигу за Краљевину Данску. Нове државне границе тада су повучене између гласачке зоне 1 (Северни Шлезвиг) и 2 (Централни Шлезвиг). Изузетак је био северни део округа, Тендер, који се одлучио за Данску.

И шта је онда довело до тога да се такав начин повлачења граница сматра узорним?

У почетку ниједан, јер се у периоду између два велика рата развила велика, такозвана гранична борба између Немачке и Данске. Она је довела до великих етнополитичких напетости између већине и мањине с обе стране нове границе. Окупација Данске од стране немачких снага 1940. године, драматично је погоршала међуетничке односе. Ни оснивање Шлезвиг-Холштајна 1946. године није водило ка смиривању ситуације. Тек је Килска декларација, која је усвојена 1949, исте године када је основана Савезна Република Немачка, осигурала основна права Данцима и Фризијцима у Шлезвиг-Холштајну и постепено побољшала њихову правну ситуацију.

Ерик Хенингсен (1855-1930), Дански војници марширају у северни Холштајн, 1920. (Фото: Викимедија)

До преокрета у билатералним односима, као и у односу већине становништва према мањини с обе стране границе, дошло је уочи немачког приступа НАТО. Године 1950. усвајањем Бонско-копенхашких декларација, побољшан је правни положај Данаца и Фризијаца у Шлезвигу, најсевернијој немачкој покрајини, као и становника северног дела Шлезвига у Данској који говоре немачки језик. Као резултат тога, Немачка је добила могућност да финансијски помаже немачку мањину у Данској, што је Данска претходно већ била учинила када се ради о данској мањини и питањима везаним за школство, културу, медије и друштво.

Новоуређене односе дуж немачко-данске границе, владе у Копенхагену, односно у покрајинске у Килу и савезне Бону, након тога су настојале да на европском нивоу промовишу као „модел“. То је требало да послужи као узор на другим местима где је било граничних проблема и проблема са мањинама. Није случајно што су Данска и Немачка 1996. године у Фленсбургу основале Европски центар за мањинска питања (ЕЦМИ), чији је практични, конфликтно-превентивни и научни рад пре свега усмерен ка југоисточној, централноисточној Европи и постсовјетском простору, укључујући и Кавказ.

Које се поуке, на основу тог искуства, могу извући из повлачења граница на основу одлуке на референдуму?

То да етнополитички набијени гранични конфликти и проблеми са мањинама могу да се ублаже првенствено ако то подржавају политичке констелације. Јер приступ Савезне Републике Немачке НАТО зависио је од одобрења Данске, као једне од земаља-оснивача Алијансе. Требало би такође споменути и успешно решење Сарског проблема 1955. године, након немачко-француског зближавања, као и уговоре који су произашли из епохалне 1989. године, које је уједињена Немачка од 1990. до 1992. склопила са Пољском и Чехословачком.

Исто тако требало би споменути и да је излазак Југославије из Источног блока омогућио политичко решење за Трст између Београда и Рима 1954. године, а међународноправно онда 1975. године.

Да ли се тај принцип и данас може применити? И у расправама о могућој „корекцији граница“ између Србије и Косова спомињу се референдуми…

Не, иако на први поглед има одређених паралела са северним делом Косова који већински насељавају Срби и са подручјем на југозападу Србије које већински насељавају Албанци.

Али између немачко-данског рата из 1864. и Бонско-копенхашких декларација прошао је скоро читав век, док су српски режим, окупациони терор и етничко чишћење, окончани тек пре 21 годину. На Фленсбуршком фјорду више не живе борци и цивилне жртве од некада, за разлику од нпр. Косова поља и Шумадије.

Карта: Коссев

Али пресудни фактор зашто модел из Шлезвига не може тек тако да се пренесе ни на Балкан, а ни на друге делове света, јесте веома висок животни стандард немачко-данског пограничног подручја и њихових мањина, који превазилази глобална, па чак и европска мерила. Уколико би тај ниво примања и социјалне државе могао да се извезе заједно са карактером модела, српско-косовски конфликт вероватно би био решен током две или три генерације. То је заправо лекција из успешно савладаног сукоба између Данаца и Немаца.

Проф. др Штефан Требст је заменик директора Лајбниц-института за историју и културу источне Европе из Лајпцига. Био је први директор данско-немачког Европског центра за мањинска питања (ЕЦМИ) у Фленсбургу (1996-1998)

Аделхаид Фајлке

Део наслова и опрема: Дојче веле

(Дојче веле, 12. 2. 2020)



Категорије:Преносимо

Ознаке:, , , , , ,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s