Бахри Цани: Вучић и Курти, први пут

Чује се да се о кровном споразуму већ прича, да постоји и неки документ – али да се он неће објављивати пре избора у Србији

Александар Вучић и Аљбин Курти (Фото: Дојче веле)

Председник Вучић би у петак први пут требало да се сретне са премијером Куртијем у оквиру минхенске Конференције о безбедности. Аспекте тог сусрета анализира Бахри Цани, новинар редакције Дојче веле на албанском језику.

Вучић и Курти: Шта се очекује од сусрета у Минхену?

Косовски премијер Аљбин Курти се неће спуштати на ниво неформалног разговора са председником Србије Александром Вучићем, као што је био случај са Тачијем под покровитељством Федерике Могерини. Вучић и Тачи су неформално говорили о озбиљним питањима па долазили и до предлога „разграничења“. Курти на тај ниво не би ни хтео – он је победио на изборима са другачијим паролама, бивајући антипротиван. Људима на Косову је дошло до гуше и хтели су неку промену, сада су је и добили.

Већ у првој седмици на премијерском месту је Курти олабавио ставове, не говори о Великој Албанији, свакодневно се слика испред косовске заставе коју је раније звао „шареном“ крпом. Почео је да се понаша институционално, што се можда неће свидети свима, али је уобичајено за премијера.

Врло је могуће да се у Минхену потпише уговор о обнављању железничког саобраћаја од Београда до Приштине што је за обичан свет далеко важније од ваздушног саобраћаја. То би био и важан знак добре воље. Ако су Вучић и Курти паметни, о железници треба да се договоре и узму паре од међународне заједнице за обнову пруге којом возови сада јуре тридесет на сат.

Буран састанак? Како се Рама посвађао са свима

Према информацијама Дојче велеа, Курти и Вучић ће учествовати на панелу са осталим лидерима Западног Балкана и новим високим представником ЕУ Ђозепом Борељом. Биће занимљиво јер је ту и албански премијер Еди Рама за којег у Приштини мисле да у последње време мање-више заступа ставове Београда.

Лидери региона на конференцији за штампу у Тирани (Фото: Председништво Републике Србије)

Рама тренутно нема добре односе ни са ким на Косову. Покварио је односе са Тачијем због мини-Шенгена, тужио је Харадинаја због тешких речи, прва Куртијева премијерска посета Тирани била је врло непријатна. Курти заговара микро-Шенген између Косова и Албаније најпре, док Рама хоће регионални пројекат мини-Шенгена чији је други гласни заговорник управо Вучић.

Падају царине: Да ли и Курти мора да слуша Вашингтон?

Тешко да за икога на Косову може да се каже да није у неку руку амерички човек, то јест да може да влада без подршке САД. Трампов изасланик Ричард Гренел је дао гас и под хитно тражи укидање царина на српску робу. Курти ће укинути царине, ту нема дилеме.

Једино је питање да ли ће укинути такозване „реципрочне мере“, које из приштинског гледишта нису лоша идеја. Рецимо, зашто аутомобили са Косова не могу да уђу у Србију са косовским таблицама, а обратно је могуће? Или, ја сам београдски ђак и моја диплома је призната у Приштини, али у Београду нису признате косовске дипломе. Реципроцитет значи: оно што ми забраниш, забранићу и ја теби.

Ричард Гренел у загрљају са Хашимом Тачијем (Фото: Председништво тзв. Косова)

Трампу очигледно треба неки успех на међународном плану до избора у САД почетком новембра. Док чека шта ће бити са предлозима за Блиски исток, можда је добро време за успех на Косову. То се одвија под велом оштре претње у стилу – ако сада не можете да се договорите брзо, онда се више нећемо бавити вама.

Обухватни споразум за само неколико месеци?

У Београду често подсећају на питања која ваља решити пре него што се разговара о статусу – имовина Срба, културна баштина, повратак… исто је и из перспективе Приштине. Не треба заборавити питања несталих особа, културне баштине која је током рата однета у Београд, и витално важно питање пензија за људе који су цео радни век провели у великим југословенским фирмама.

Чује се да се о кровном споразуму већ прича, да постоји и неки документ – али да се он неће објављивати пре избора у Србији и док није до краја утаначен. Добро је о томе прво причати иза затворених врата јер изношење недопечених предлога у јавност обично одведе расправу у разним правцима. У тих неколико месеци између избора у Србији и избора у Америци могуће је постићи начелан договор који из перспективе Приштине подразумева међусобно признање у постојећим границама.

Бахри Цани је новинар редакције Дојче веле на албанском језику. Дипломирао је на београдском Факултету политичких наука и деведесетих је радио за „Борбу“ и „Нашу борбу“. Од 1994. је као дописник радио за Дојче веле, а сада је дугогодишњи новинар у редакцији у Бону. Проглашен је 2016. за новинара године у избору косовског јавног сервиса РТК

Део наслова и опрема: Стање ствари

(Дојче веле, 13. 2. 2020)



Категорије:Преносимо

Ознаке:, , , , , , , , ,

1 reply

  1. Ако на први поглед занемаримо оно што не сме да се пренебрегне ( и што је најбитније и једино важно) а то су преговори које Вучић води изван оквира Устава Србије, преко својих овлашћења, против националних интереса и упркос противљењу већине грађана Србије, прво што приметите је – шта ће председник међу премијерима? А затим вам постане јасно да цела ова фарса са Вучићем као главним протагонистом сила зла, има све трагичније последице за цео Српски народ и државу Србију. Можда из историјског значаја данашњег дана извучемо неку поуку? И како ја да нама, Србима, уз овакав текст честитам Дан државности Србије? Где смо се ми изгубили и погубили?

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s