Едвард Џозеф: Отворено питање хоће ли Гренел прихватити размену територија као пречицу

Питање које остаје отворено је да ли ће Гренел прихватити концепт размене територија као пречицу до споразума, оценио за Глас Америке Едвард П. Џозеф

Едвард П. Џозеф (Фото: Глас Америке)

„Избор Аљбина Куртија за премијера Косова не мора нужно уназадити дијалог Београда и Приштине о нормализацији односа“, изјавио је Едвард Џозеф, предавач на вашингтонском универзитету Џонс Хопкинс и познавалац балканских прилика за Глас Америке.

„Односи две стране су већ сада довољно нарушени – што је очигледно по реторици којом се користе Београд и Приштина. Питање које се намеће је под коликим ће притиском међународне заједнице, Вашингтона и Брисела, бити нови косовски премијер да укине царине од сто одсто на производе из Србије и врати се за преговарачки сто”, сматра Џозеф у разговору за Глас Америке.

Он указује да је косовско друштво тек изашло из изборног процеса – подсећајући да Србију на пролеће чекају избори.

Едвард Џозеф каже да верује да ће Куртијев долазак на место премијера донети промене, како на Балкану, тако и на Косову.

Аљбин Курти, некадашњи студентски лидер који је 1997. и 1998. у Приштини предводио протесте против тадашњих југословенских власти предвођених Слободаном Милошевићем, период од јуна 1999. до децембра 2001. провео је у пожаревачком затвору у Србији. Претходно је на Косову ухапшен под оптужбама тадашњих власти због дела која су га повезивала са тероризмом и осуђен на петнаест година затвора. Из затвора је изашао када је проглашена општа амнестија, како је тада образложено, за албанске политичке затворенике по смени Милошевићевог режима.

Током свог читавог политичког деловања, више од двадесет година, нови косовски премијер и челник покрета „Самоопредељење“ био је у опозицији. Избор на функцију премијера најдрастичнији је заокрет у његовом досадашњем ангажману.

„Судећи према ономе што је до сада изјављивао – делује да ће му у фокусу бити владавина права и борба против корупције. Наравно, он је албански националиста, али и други косовски премијери су били налик њему. Делује да је прилично децидан у намери да искорени корупцију и примени принцип владавине права. То су озбиљни изазови који су пред њим”, подвлачи Џозеф.

Аљбин Курти (Фото: Валдрин Џемај/ЕПА)

Незаобилазни су, указује Џозеф, односи са Србијом.

„Ради се о особи која има личну историју односа са том земљом, додуше као и остали премијери, али је Куртијева борба била другачија. Он је извесно време провео у српском затвору. Курти је увек пркосио дијалогу са Србијом чак и када се постављао оквир разговора две стране. И тада је захтевао да је потребно да буде организован на бази реципроцитета. Због природе његове личности – није једноставно предвидети његове следеће потезе“, каже амерички стручњак за Балкан.

Да ли ће његов избор допринети одмрзавању дијалога или ће пак читав процес упасти у нове проблеме?

Јасно је да је на Косову тек формирана влада. Такође, то је нешто што председника Вучића ускоро чека. Највероватније је да никаквих помака неће бити до окончања изборног процеса у Србији.

Како ће се нови премијер слагати са председником Хашимом Тачијем, главним преговарачем Приштине који је био сагласан са концептом промене граница у решавању косовско-српског спора, чему се нови премијер Курти изразито противи?

https://platform.twitter.com/widgets.js

Верујем да ће у вези са тим питањем имати потпуно супротстављен приступ. И да ће њихови односи обиловати трзавицама. И питање је како ће се међународна заједница, укључујући и најављеног специјалног известиоца Европске уније за дијалог Србије и Косова, сада носити са новонасталом ситуацијом у вези са двојицом лидера – што је прилично другачије наспрам Београда где је неприкосновени лидер Александар Вучић.

Тако да мислим да ће бити потребно много поштовања и попуштања. Политичка реалност је да је изабран на премијерску позицију и могао би да преузме примат са косовске стране у бриселском процесу.

Какве последице би по читав процес могли имати њихови међусобни односи?

То је питање које изазива мноштво недоумица. Да ли би Курти као преговарач пристао да разговара са Вучићем? Интригантно је хоће ли доћи до промене на позицији главног косовског преговарача или ће се њих двојица усагласити да то и даље буде Тачи…

Истовремено, косовски и српски председник су у досадашњем току дијалога изградили некакав однос узајамног уважавања делом заснован и на концепту промене граница.

Означавам га изразито опасним, не само за једну страну, већ за читав регион. Највећи губитници би у том случају били Срби настањени јужно од реке Ибар и Српска православна црква.

Чему би могло допринети именовање специјалног изасланика Европске уније за дијалог Београда и Приштине?

То би могло бити значајно из два разлога. Указује да Брисел подручје Западног Балкана схвата веома озбиљно. Такође, специјалном изасланику омогућава да се усредсреди искључиво на то питање, док би Ђозеп Борељ (високи представник Европске уније за спољну политику и безбедност и посредник у дијалогу) могао да се бави другим питањима која регион треба да усагласи са Европском унијом. Не треба занемарити ни националност.

Колико чујемо специјални изасланик би могао доћи из Немачке, земље која је признала независност Косова – док је Борељ Шпанац, представља државу која ту државност не признаје. Такође, Ангела Меркел, немачка канцеларка противи се идеји размене територија – што сматрам да је исто веома значајно.

Ричард Гренел (Фото: Канцеларија председника тзв. Косова)

Да ли Србија и Косово имају капацитет да постигну споразум до краја године и по ком сценарију?

Капацитет овде није питање. Прави изазов у овом случају је сам споразум и који зависи и од приступа Вашингтона, Брисела и Берлина. Начин на који томе приступа амбасадор Ричард Гренел (специјални изасланик Беле куће за дијалог Београда и Приштине прим. нов.) приоритет ставља на јачање економских веза. Питање које остаје отворено је да ли ће Гренел прихватити концепт размене територија као пречицу до споразума. Куртијева појава на сцени прилично компликује такав приступ који, према мом уверењу, не представља пут ка стабилности.

Шта Европска унија може да понуди имајући у виду да државе чланице не гледају благонаклоно на процес проширења?

У случају Косова – одговор је нешто лакши. То је визна либерализација. Затим, Европска унија располаже мноштвом политичких и економских механизама које може применити.

Са друге стране, Србија нормализацију односа са Косовом тумачи као катализатор њеног пута ка пуноправном чланству. И тај пут не би требало да има алтернативу тако да би било важно да француско несагласје – буде привремено. Европска унија је пролаз до значајног тржишта и изразит је политички искорак за Србију. И у том смислу Србија пред собом нема алтернативе. Остаје држати француског председника за реч, да се не ради ни о каквој блокади, већ о редефинисању принципа приступања. Знате да су се председници Француске и Србије састали пошто је Француска изразила сумње поводом процеса проширења. Верујем да су двојица државника детаљно размотрила то питање и да Вучић има неке, ако не, и све одговоре.

Шире питање је – има ли Србија пред собом неке алтернативе? Не, нема. Две трећине привреде Србије везане су за Европску унију. Русија једноставно не представља озбиљну замену за Европску унију. Упркос споразуму о слободној трговини који је Србија потписала са Евроазијском унијом, економском заједницом коју предводи Русија.

Милан Нешић

Скраћење наслова и опрема: Стање ствари

(Глас Америке/КоССев, 6. 2. 2020)

Прочитајте још



Категорије:Преносимо

Ознаке:, , , , , , , ,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s