Едвард Џозеф: Бела кућа верује да ће Гренел убедити Немачку у размену територија

Уколико међународна заједница прихвати преседан територијалне, етничке поделе, онда зашто Додик не би наставио кампању о подели Републике Српске, каже Џозеф

Едвард Џозеф, предавач на Институту за међународну политику Универзитета Џонс Хопкинс у Вашингтону (Извор: Глас Америке)

Амерички аналитичар Едвард Џозеф сматра да именовањем специјалног председничког изасланика Ричарда Гренела за мировне преговоре Косова и Србије, Бела кућа може да убеди Немачку да подржи идеју о којој се раније говорило, а то је размена територије између Косова и Србије.

Гренел се данас у Приштини састао са председником Косова Хашимом Тачијем, а сутра ће се у Београду сусрети и са председником Србије Александром Вучићем. Супротно најавама из америчке амбасаде на Косову, данашњем сусрету у Приштини није присуствовао специјални представник Стејт департмента Метју Палмер.

У интервјуу за Радио Слободна Европа (РСЕ) Џозеф коментарише и резултате избора на Косову, које је оценио ударцем на председника Хашима Тачија, те говори и о изазовима нове владе.

РСЕ: Како гледате на појачано укључење САД у дијалогу Косова и Србије?

Џозеф: Позитивно је и узнемирујуће. Позитивно зато што свака америчка администрација која показује интензивно интересовање за Балкан значи нешто добро. Већ је неколико година прошло од како су се САД дистанцирале од Балкана и спустила тај (регион) на листи приоритета. Али, ово питање (дијалог) јасно захтева ангажман високог нивоа, како би Косово али и Србија постигли напредак.

Истовремено, чудно је и узнемирујуће. Зашто је амбасадор Гренел именован када је недавно Метју Палмер изабран за специјалног изасланика (за Балкан)? Палмер, наравно, има дуго искуство у региону, док је амбасадор Гренел радио у УН, има сазнања о регији, али не на истом нивоу. Добро је што је Бела кућа, у време многих других криза, заинтересовања да реши ово питање, али, истовремено, чудно је и остаје да се види шта то значи за америчку политику у регији.

Ричард Гренел на састанку са Хашимом Тачијем (Фото: Председништво Косова)

Дакле, није уобичајено имати два изасланика?

Необично је, нарочито када имате тек именованог изасланика, а потом и још једног. Заиста се ствара конфузија. Али, с друге стране, није све тако лоше. Гренел је амбасадор у Немачкој и, иако је тамо имао неспоразума, свестан је о бригама Немачке у вези политике коју је иницирао бивши саветник за националну безбедност САД, Џон Болтон, која је, изгледа, била у корист размене територија (између Косова и Србије). Могуће је да је Бела кућа и даље ангажована на Балкану и да верује да је Гренел особа која може да убеди Немачку. Али, ставови важних руководиоца у региону су да размена територије може бити ризична и дестабилизујућа.

Какво је расположење САД?

Расположење САД није повезано са питањима на Балкану. Уколико гледамо на међународни план, САД су концентрисане на повлачење трупа из Сирије, на неспоразуме са Ираном, и на, између осталог, трговински конфликт са Кином.

У САД нема расположења за Балкан. Они који прате ово питање су забринути и у конфузији када је Гренелово именовање у питању. Они који мисле да његово именовање може да одрази Болтонов приступ о подели Косова – што би, наравно, створило многе озбиљне проблеме у Северној Македонији, Црној Гори и Босни и Херцеговини, као и унутар Косова… али нама који тако размишљамо, (његово именовање) не даје нам много сигурности.

Како САД виде решења несугласица између Косова и Србије?

То је политичко питање коме не знамо одговор, али требамо да читамо знакове. Када је Џон Болтон био саветник за националну безбедност, мислим да је имао подршку за идеју, а коју је фаворизовала и Федерика Могерини, о размени територија, о једној врсти поделе Косова, изгледа на северу, код реке Ибар, где би четири северне општине припале Србији, а један недефинисан део југа Србије, Прешевска долина, припао Косову. Изгледа да су о томе разговарали и председник Косова Хашим Тачи и председник Србије Александар Вучић неколико месеци. Могерини је то подржала, али сви знамо да се (немачка канцеларка) Ангела Меркел снажно успротивила томе, као и остали руководиоци у региону који би били под директним утицајем тога.

Фото: Коссев

На пример, председник Северне Македоније Стево Пендаровски се континуирано противио тој идеји. Црна Гора је била забринута, Босна и Херцеговина такође, а да не говоримо о нејасноћама око начина спровођења те идеје на Косову. Вероватно би било масовног исељавања српског становништва који живи јужно од Ибра. То доводи у питање и српске верске локације у Дечанима, Грачаници… Све је то остало без одговора оних као што су Могерини или амерички званичници у време Болтона. Они нису објаснили како би решили то питање.

Очекује се да ће и ЕУ именовати изасланика за дијалог. Да ли би то створило гужву?

Они требају да сарађују. Нема сумње о томе, зато што не могу Сједињене Државе саме да две стране одведу до споразума. Понављам, ти и може бити разлог именовања Гренела, зато што је противљење Меркелове штетило приступу Могерини, Болтона, Тачија и Вучића о подели Косова.

Шта резултат од 6. октобра значи за дијалог са Србијом?

С једне стране, то је јак ударац председнику Тачију. О томе нема сумње. Идеја да он има мандат бирача Косова за његов правац – заједно са председником Србије (Александром) Вучићем – о подели Косова, јасно је да не постоји.

С друге стране, може да се деси да Аљбин Курти постане премијер. И његов приступ је помешан, зато што је годинама сам инсистирао на уједињење Косова са Албанијом. Он не жели да Косово буде независна држава већ да се припоји Албанији. То би било могуће разменом територија. Курти је такође рекао да је против предаје неког дела територије Србима. То је рекао неколико пута, али видећемо.

Куда би то одвело?

Није битно шта ја мислим или остали који су годинама радили на Балкану. Важно је шта мисле они које ће такве одлуке (о размени територија) дотаћи. На пример, председник Северне Македоније, Стево Пендаровски, непрестано је упозоравао о последицама таквих одлука. Затим, шта са Црном Гором и њеном албанском мањинском заједницом? Уколико међународна заједница прихвати преседан територијалне, етничке поделе, онда зашто Милорад Додик не би наставио кампању – можда и на ризичан начин – о подели Републике Српске?

Како онда видите наставак дијалога са Србијом? Тај процес је до сада био вођен углавном између два председника…

Тачијева позиција сада је ослабљена. Он не може да води преговоре на поверљив начин, као појединац, а без консултација за премијером. Уколико покуша да то уради, неће имати кредибилитет на Косову. Сваки споразум који може да постигне, може да допринесе поделама, и биће озбиљно питање да ли ће га Косовари прихватити (Џозеф мисли на косовске Албанце, прим. С.С). Уколико Аљбин Курит буде премијер, не сумњам да ће се потпуно укључити у ове разговоре, заједно са председником Тачијем, који је, понављам, ослабљен на изборима јер је његова партија прошла веома слабо.

Фото: Бета/АП/Visar Kryeziu

Да ли очекујете да ће покрет Самоопредељење и Демократски савез Косова (ДСК) склопити коалициони споразум за будућу владу на Косову?

Они су веома различити. Али, тако нешто смо видели у многим земљама које имају парламентарну демократију, иако је ми овде у САД немамо. У многим другим земљама, у политици долази то чудних партнерстава. Стога, све је могуће. Аритметика постоји. Главно питање је ко ће бити премијер? Али, уколико се сложе о коалицији, онда значи да добро схватају сврху тог питања, као и третирање корупције и економских питања.

Поменули сте питање корупције, економије… Много је датих обећања о питању борбе против корупције и незапослености. Да ли победничке партије могу да остваре све то?

Аљбин Курти треба да их оствари, јер уколико то не буде постигао нема поверење. То су питања на којима је изградио име Самоопредељења. Ово није само једна друга партија на Косову, ово је партија којој је борба против корупције основа. Не ДСК, већ Самоопредељење под вођством Аљбина Куртија. Према томе, Самоопредељење мора да испуни то; у супротном, суочиће се са озбиљних последицама на следећим изборима.

Који ће бити први изазови победничких партија?

Први изазов ће бити формирање владе, наравно, и брзо деловање како би се добила подршка народа. Влада на Косову мора брзо да докаже да је другачија од претходне и да се ангажује на искорењивању корупције и политике употребе власти у именовању пријатеља и блиских људи на високим позицијама. Треба брзо да делује и да докаже бирачима да је ова влада другачија, која слуша народ и која одговара на забринутости о корупцији.

У исто време, она мора да ради са САД и ЕУ, заједно са председником Тачијем, како би се пронашло одрживо решење за противљење Београда на независност Косова.

Валона Тела

Други део наслова и опрема: Стање ствари

(Радио Слободна Европа, 9. 10. 2019)

Advertisements


Категорије:Преносимо

Ознаке:, , , , ,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s