Политика: Највише радника одлази преко агенција за запошљавање

У 2018. агенције су помогле у проналажењу посла у иностранству за 6.500 наших грађана, док се у првих шест месеци 2019. на такав начин запослило око 3.000 држављана Србије

Фото: Д. Жарковић/Политика

У току прошле године под окриљем Националне службе за запошљавање, а у оквиру пројекта „Трипл вин”, у Немачку је отишло 70 грађана наше земље. Уз њих, још 504 држављанина Србије добила су дозволу за рад на пословима здравствене неге за потребе познатог послодавца у Немачкој, уз посредовање Савезне агенције за запошљавање и НСЗ-а. Сем на такав начин, наши грађани у Немачку и остале земље најчешће одлазе самоиницијативно, али има и оних који оду посредством агенција за посредовање у запошљавању.

У Министарству за рад и запошљавање подсећају да лиценцу за рад тренутно има 129 агенцијa. У 2018. помогле су у проналажењу посла у иностранству за 6.500 наших грађана, док се у првих шест месеци 2019. на такав начин запослило око 3.000 држављана Србије. Најчешће земље запослења су Немачка, Русија, Словачка, Чешка, а најтраженији су медицинске сестре, возачи, грађевински и радници ангажовани на сезонским пословима.

Ипак, агенције не посредују у запошљавању у баш свим земљама, због чега министарство апелује на грађане да не одлазе на рад у иностранство самоиницијативно, нити посредством агенција које нису добиле дозволу, као ни без претходно потписаног уговора о раду којим им се обезбеђује заштита током рада у иностранству.

„У прошлој години одузето је пет лиценци, па зато пре одласка на рад у иностранство грађани треба добро да се информишу и провере да ли је агенција регистрована за посредовање у запошљавању. Треба да сазнају и да ли је у уговору који потписују обезбеђена заштита прописана Законом о запошљавању и осигурању за случај незапослености, која подразумева легално запошљавање у иностранству, односно обезбеђивање боравишне и радне дозволе. Уговор о раду потписује се пре одласка на рад у иностранство, на српском језику (или да уговор буде двојезични), како би кандидат за посао био унапред упознат са условима рада у иностранству – набрајају у Министарству за рад.

Који је интерес наше земље да проналази посао за домаћу радну снагу у другим државама, ако је познато да Србији ионако недостаје стручни кадар? Надлежни напомињу да је посредовање у запошљавању мера која постоји годинама и којом се стимулишу миграције радне снаге, а спроводи се зарад побољшавања услова рада и стварања здравије конкуренције.

„Улога државе је да обезбеди заштиту нашим грађанима на раду у иностранству, односно да им обезбеди једнак третман са држављанима земље запослења. Дакле, приликом закључивања споразума из области запошљавања акценат је на обезбеђивању заштите тих грађана, а не на подстицању њиховог одласка, јер се они запошљавају на основу унапред утврђених услова за запошљавање, рад и боравак у иностранству, чиме се доприноси и спречавању илегалног запошљавања и сваке врсте експлоатације и дискриминације од стране послодавца“, тврде у Министарству за рад.

Заштита радника подразумева једнак третман по основу рада са држављанима државе запослења за време рада и боравка у иностранству, као и обезбеђење дозволе за рад и боравак у иностранству, трошкова превоза, информисање о условима рада и живота у иностранству, о правима и обавезама по основу рада… Неопходно је, подсећају у НСЗ-у, и да послодавац обезбеди радну дозволу и визу за изабране кандидате, да би на легалан начин боравили и радили у иностранству.

Према подацима Организације за економску сарадњу и развој, из Србије је од 2000. до 2016. отишло готово пола милиона људи, док је прошлогодишња анализа кретања на тржишту рада показала да годишње из наше земље оде приближно 35.000 људи. Европски статистички завод приказује да Србију месечно напусти више од 4.000 људи, а годишње 51.000, углавном младих.

Одлази и немедицинско особље

Немедицинско особље чини 22 одсто запослених од укупног броја људи у здравству. Тренутно их је око 23.000, а сем медицинских сестара и лекара, и они све чешће одлазе из земље тражећи бољи живот.

Иако им је у новембру прошле године зарада повећана за осам одсто, како истиче др Зоран Савић, председник Синдиката запослених у здравству и социјалној заштити, возачи екипе Хитне помоћи сада примају плату која је у висини минималца.

„Слично је и са осталима. Рецимо, рачуноводствени радници месечно зараде непуне 33.000 динара, а правници, економисти и инжењери око 61.000 динара, док мајстори имају изузетно ниске плате. Уколико би повећање плата било изводљиво сваке године, то би знатно поправило положај тих радника“, сматра Савић.

Марија Бракочевић

Опрема: Стање ствари

(Политика, 6. 2. 2020)



Категорије:Вести над вестима

Ознаке:, , , , , , ,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s