Едвард Сноуден: Некада сам радио за владу, а сад радим за народ

Некада сам радио за владу, а сад радим за народ, искупљујући је почетак аутобиографије „Трајно забележено” узбуњивача Едварда Сноудена

Едвард Сноуден (Фото: Политика)

У аутобиографији „Трајно забележено”, Едвард Сноуден пише о својој породици, детињству, али и о уверењима која су га навела на то да постане узбуњивач.

Зовем се Едвард Џозеф Сноуден. Некада сам радио за владу, а сад радим за народ, искупљујући је почетак аутобиографије „Трајно забележено” једног од најзначајнијих узбуњивача данашњице, младог човека који је доживео невероватан идеолошки преображај и који се, по сопственом признању, потпуно посветио одбрани народа од особе каква је некада био – што се сасвим уклапа и у нашу дефиницију чојства. А био је шпијун који је радио за Централну обавештајну агенцију, ЦИА, Националну безбедносну агенцију, НСА, а седам година провео је у Америчкој обавештајној заједници, када се и десила кључна промена у историји америчке шпијунаже, када се надзор појединаца претворио у масовно надзирање целих нација. Ово дело на које се дуго чекало, код нас је објавила издавачка кућа „Вулкан”, у преводу са енглеског Гордане Зарић.

„Пружио сам сву неопходну технолошку подршку једној влади у њеном процесу прикупљања података из свих дигиталних комуникација на свету, да би их вечно ускладиштила и претраживала кад год јој се прохте”, признаје Сноуден.

Ономе ко је гледао филм из 2016. године о Сноуденовом преобраћењу од обавештајца до узбуњивача, у којем је главну улогу тумачио Џозеф Гордон-Левит, физички нимало сличан нашем јунаку, ово издање пружиће далеко шири увид у порекло, детињство, породично окружење и одрастање дечака, који припада једној од првих интернет генерација.

Сноуденови преци били су чувени поморци Нове Енглеске. Са мајчине стране води порекло од првих досељеника, ходочасника, а његов отац био је виши наредник, у техничком центру за обуку при авијатичарском одељењу Обалске страже у Елизабет Ситију, где је њихова породица у почетку живела. Сноуденова мајка радила је као службеница у Националној безбедносној агенцији (НСА), бавила се питањима осигурања и пензионих фондова због чега се Сноуден нашалио да је „обезбеђивала шпијунима план за одлазак у пензију”. Тако је овај дечак одрастао уз родитеље који нису много говорили о свом послу, а по пресељењу, у Северну Каролину, живели су у читавом кварту владиних службеника. Готово свака девојка у коју би се заљубио имала је оца запосленог у Федералном обавештајном бироу. Као дечак, читао је легенде о краљу Артуру, поносио се својим презименом које је личило на једну планину из ових прича, не слутећи, тада, да ће се у одлучујућем тренутку свог живота заиста понети витешки, жртвујући личну удобност због општег добра.

Једанаести септембар променио је свест многих Американаца у вези са пооштреним схватањем државне безбедности и Сноуден објашњава утицај опште психозе и пропаганде као одлучујућих фактора који су га навели на то да се пријави у војску. Тада је сматрао да је то важно за његов лични развој. Ипак, повреда га је приморала да напусти војску. Каснија свест о томе да је после 11. септембра у америчкој јавности вештачки створена подела на нас, патриоте, и њих, непријатеље, а која постоји и данас, Сноудена је етички определила и за његов каснији херојски чин.

Када пише о свом ангажману као младог технолошког стручњака, као и о свом муњевитом напредовању, недоумицама и променама у ставу, Сноуден комуницира са читаоцима, обраћа им се уз опаске: „Знам да звучи смешно”, или: „Верујте ми, размишљао сам о томе”. Кроз своја свакодневна искуства, присуствовао је револуционарним променама, а неке од њих односе се на преображаје самог интернета, (где су у почетку виртуелни и стварни живот још били раздвојени), као и на рађање новог облика шпијунаже.

„За нас, шпијунски посао није представљао тајне састанке или уговорена места доставе, већ прикупљање података”, пише Сноуден.

Едвард Сноуден (Фото: Танјуг)

Од 2007. до 2009. године, радио је за америчку амбасаду у Женеви, споља као дипломата, а у ствари као технолошки стручњак који је све станице ЦИА у Европи повезао на интернет, у циљу шпијунаже. Затим је у Јапану помогао у стварању глобалне резервне копије података НСА, „система за чување досијеа о животу сваког човека на планети”. Своје технолошко умеће искористио је и за креирање чувеног клауда, облака, која би омогућио сваком агенту да слободно приступа потребним подацима. Живео је у рајском окружењу Хаваја, а радио је на вечном складиштењу података и систему глобалног масовног надзора.

Схватајући да због тога има невероватну моћ, коју неко може сваког тренутка да злоупотреби, а да је све то противно уставу САД-а и демократским начелима, прикупио је податке НСА о томе да америчка влада крши закон, и предао их новинарима.

„Слобода државе може се мерити само поштовањем права њених грађана. Убеђен сам да та права ограничавају моћ државе и одређују где и кад влада не сме да се меша у домен личних и појединачних слобода, што се у доба Америчког грађанског рата називало ’слобода’, а током интернет револуције ’приватност’”, пише човек који је од 2013. године у изгнанству, са азилом у Русији. Каже да и сада много времена проводи пред рачунаром, да чита и пише, појављује се преко видео-бима на позорницама широм света, говори о заштити грађанских слобода у дигиталном добу, присуствује виртуелним састанцима са члановима одбора у Фондацији за слободу штампе или разговара са својим европским правним тимом, који предводи Волфганг Калек, у Европском центру за уставна и људска права. У сталној је комуникацији и са својим америчким адвокатом Беном Визнером, кога описује као свог саветника и водича у свету какав јесте, и са којим дели и визију стварности, каква би требало да буде.

Марина Вулићевић

Део наслова и опрема: Стање ствари

(Политика, 9. 2. 2020)



Категорије:Преносимо

Ознаке:, , , , , ,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s