Епископ умировљени Атанасије: Бројност на литијама изненадила и митрополита, који је до сржи и Црногорац и Србин

Сећам се кад је онај дивни фудбалер Звездин, Дејан Савићевић, рекао: „Ја сам Православац ал сам Црногорац”. На то не може нико ништа да каже јер се тако човек осећа, то је његово право

Умировљени владика Атанасије (Фото: Митрополија црногорско-приморска)

Атанасије Јевтић, умировљени епископ захумско-херцеговачки којег није потребно посебно представљати. Плодотворни теолог, обновитељ Цркве у Херцеговини, аутор небројених књига, човјек изразитог темперамента, без длаке на језику…

Владико, упркос Међународном експертском тиму који је Епископски савет Црне Горе формирао, Синод и Патријаршија су уложили своју апелацију пред Уставним судом Црне Горе?

– То је неки адвокат из Новог Сада, то је нека ујдурма, како је све написано то је све ишло Ђукановићу у прилог. И онда је Епископски савет убедио Синод на челу са Патријархом те су повукли и предложили нову апелацију коју је саставио међународни експертски тим Епископског савета Црне Горе.

У самој Црној Гори говоре да тај закон није уставан. Какав је то закон који дискриминише православне који су и најбројнији, а паралелно је са католицима и муслиманима склопио уговор. То показује Милово незаконито понашање. И колико година он само влада, зато сам му и поручио: „Свака власт квари човека, а што дуже влада све га више квари”. Он је постао тиранин, то је последњи деспот. Власт му се осладила, не гледа ни на шта. Па видите да он хапси мајку, старицу, какав је то режим да једна бака представља опасност за државу?! То ће да пропадне, само се бојим овога колико су груби и како су сурови. Да не дај Боже падне крв и дође до сукоба. Нису Црногорци за презир, то је био ратнички народ.

Већ мјесец и по дана се широм Црне Горе одржавају литије и молебани у којима учествују и они који се осећају Србима и они који се сматрају Црногорцима, који су чак чланови владајућег ДПС-а који је и иницирао усвајање контроверзног закона о слободи вероисповести. Како доживљавате све то?

– Основна истина је да је то један народ, ја се сећам кад је онај дивни фудбалер Звездин, Дејан Савићевић, рекао: „Ја сам Православац ал сам Црногорац”. На то не може нико ништа да каже јер се тако човек осећа, то је његово право. Ти људи су у сваком случају као један народ, за име Божије. Та појава народа који видимо у литијама и за нас који смо тамо били је изненађење. Тај народ има живу веру. Те светиње су градили и они и наши заједнички преци. Тај народ је један, при том хвала Богу жив, православан, осетио се угроженим јер дирају њихове светиње.

Тај покушај стварања Црногорске цркве је насиље над народом самим, над историјом, над савешћу. Ово што се догађа у Црној Гори је заиста задивљујуће, толики број људи у литијама. Ово је изненађење и за Митрополита који је до сржи и Црногорац и Србин. Ја се надам да ће тај диван народ победити, само се бојим ових властодржаца да не крену у крвопролиће, то није ни мало добро.

Епископ Атанасије (Јевтић), Велибор Џомић и митрополит Амфилохије (Радовић). Фото: Блиц

Како је могуће да је Синод поднео иницијативу Уставном суду Црне Горе која није била у сагласности са Епископским саветом?

– Нажалост у Синоду има један који је, да тако кажем, наметљив човек, који је узео себи таква права, да не скривам, реч је о бачком владики. Па он је Владику Максима избацио са факултета, једног еминентног теолога, способног, али који се ето негде њему замерио.

Ја сам уверен да је то његово масло и писао сам и њему то, али у врата глувога лупај колко год хоћеш, каже наш народ. Ја сам рекао Патријарху: „Он је Вама преузео Патријаршију.”

Постоје индиције да се сличан закон као у Црној Гори примијени и на Косову и Метохији…

– Ту је мени Вучић сумњив без даљњег, ја у тог човека уопште немам поверења, ја мислим да он само чека како да изручи Косово. Он је дао судове и полицију, како да штити народ који пљачкају, хапсе. Сад краду Албанци у Грачаници, улазе и краду, нема полиције. Он је предао полицију, предао је судове. Хтео је да преда и универзитет у Митровици па је сменио ректора.

То је човек непоуздан, он је једно обично причало. Има ону мумијицу, оног Ђурића, који је говорио да смо победили са 5:0, да смо добили Заједницу српских општина. Где је та Заједница српских општина? Пре свега ту нису ни једну општину из Метохије планирали, а има их. То су једна причала и шта ту више да се каже.

Поред искушења на Косову и Црној Гори, наша Црква се сусреће са искушењима и на ПБФ-у. Ви као заслужни професор БУ шта мислите шта треба да уради Универзитет када Синод кршећи елементарне академске норме жели да управља факултетом који нити је основао нити га финансира?

– Садашња ректорка је врло честита жена. Она је заступала и оне студенте што су били заузели Филолошки факултет. Ректорка и Сенат не признају новог декана ПБФ, него још увек само Епископа Игнатија, који се показао легалиста и поднео оставку. Ја не бих поднео оставку, извините. Него је онда ловљено у мутном, и ко је сада тај нови декан? Универзитет га с правом не признаје. Ректорка се веома честито понаша, ја јој честитам јер заслужује сваку пажњу и поштовање.

Ректор Иванка Поповић (Фото: П. Милошевић/Вечерње новости)

Као професор емеритус био сам присутан на оној седници када су буквално упали Патријарх и Епископ бачки Иринеј и кад је Патријарх мене питао „Шта ћеш ти овде?!”, а ја сам му одговорио „Шта ћете Ви овде? Факултет и Синод су деценијама били преко пута, улица нас је раздвајала, па се никад није дешавало да се Синод меша у избор професора или декана. То се поштовало. Било је извесних несугласица, дешавало се, али то је живи живот, никад ми нисмо имали никаквих проблема. Ово сада је једно насиље. То је на жалост пакост тог човека, владике бачкога, који ни сам није легално продужавао статус редовног професора на факултету.

Прво, изабран је за редовног професора иако није ништа много ни писао. Таква грубост, такво неотесано понашање Синода на челу са Патријархом је потпуно несхватљиво, а поред тога Патријарх је средњошколски професор, какву он има теолошку каријеру? А Владика Давид још мање. Иринеја бачког је Брнабићка именовала у савет факултета као неког „обер прокурора”, то је као у доба Петра Великога. Са каквим правом?! Он је као неки гарант лојалности, законитости, а у ствари је први кршиоц свега законитог.

Сматрате ли да постоји потреба за ванредним одржавањем Светог архијерејског Сабора?

– У последњих пар месеци смо неколико пута тражили ванредно заседање Светог архијерејског Сабора. Последњи пут и са Епископског савета у Црној Гори. И они су то бацили у канту за смеће. Писао сам Патријарху: ”Ви сте као Петар Велики који је до 1720. укинуо Патријаршију и завео Синод”. Прво Синод нема велико утемељење у канонима. То је била пракса Патријараха, а не канонска одредба, да рецимо кад има нешто важно позове епископе који су присутни у граду. То је „синод ендимуса” састављен од епископа који су се у том тренутку затекли у граду. Да ли то наш Патријарх ради? Многи наши епископи често долазе у Београд. Патријарх Павле је то радио.

Кад је било превазилажење америчког раскола, тад су у Синоду били покојни Митрополит загребачки Јован и Сава шумадијски, Патријарх Герман је био у болници. Синод је позвао тадашњег Епископа рашкопризренског Павла из Призрена, позвали су Амфилохија из Баната и позову мене као јеромонаха да се нађе решење. И они то повере мени – ја сам тражио сву документацију и урадио сам 30 страна на основу којих је нађено решење измирења. Не да се ја хвалим тиме, али превео сам све каноне и коментарисао, постоје свештени канони Цркве. Велики је захтев владикâ за Сабор, али шта кад Синод то добије, они баце у корпу за отпатке. Они се понашају и говоре да је „Синод Сабор у малом”.

Са једног од ранијих Са­бо­ра СПЦ (Фо­то: СПЦ)

Али нема тога. То је измишљотина. Синод нема те ингеренције. Они себи присвајају то право. Не постоји „Сабор у малом”. Они имају тенденцију да направе неки стални Синод и да се Свети архијерејски Сабор састаје на пар година, а то је оно што сам говорио – пракса Петра Великог. Само још да уведу државног представника „обер прокурора”. Не може Синод да истисне Сабор. Не може. Црква је почела са Саборима, пре свега Литургија је Сабор. Сабори су настали од Литургије, бирао је народ свога епископа и онда су се околни епископи окупљали и сабирали и тако је постала међусобна зависност. Не постоји самосталност епископа сам за себе, јер он мора да буде у општењу са другима.

Разговарала: Редакција Преокрета

Наслов и опрема: Стање ствари

(Преокрет.инфо, 3. 2. 2020)

Прочитајте још



Categories: Преносимо

Tags: , , , , , , , ,

Оставите коментар