Мирослав Здравковић: Утицај Светог Николе на увоз рибе у Србију

Утицај Светог Николе на увоз рибе у Србију је око 10 милиона евра, јер да се слави мрсно оволико велика вредност увоза у последњем тромесечју сваке године не би постојала

Продавница ДТД Рибарства на Зеленом Венцу у Београду (Фото: Сајт ДТД Рибарство)

Осим загађења ваздуха као меру нашег економског развоја можемо користити и увоз рибе, јер је пораст вредности доказ вишег стандарда наших грађана. Ако постоји статистичка сарма, малобројни који једу месо и многобројни који једу купус, за рибу нема производа са којим би је помешали и добили некакву варљиву статистику.

Као прави Србин Моравац од све рибе највише волим да једем прасетину. Мање од Срба рибу конзумирају само Мађари и становници Црне Горе, како год да се етнички декларишу. Сад, кад споменух Црну Гору, од како је својим отцепљењем осамосталила Србију имамо статистику трговине рибом (као и свим осталим производима) на порталу Светске трговинске организације.

По овим подацима увоз рибе у Србију је износио 495,4 милиона евра у тринаестогодишњем периоду, а био је највећи и рекордан у 2018, и изнео је 54,1 милиона евра. Када би податке о увозу рибе у хиљадама евра скратили за две цифре и претворили у стотине хиљада евра они би били претходни индикатор будућем кретању просечне нето зараде у еврима. Увоз од 54,1 милиона у 2018. најављивао је просечну плату од око 540 евра у 2020, а то се лако може утврдити уколико се тестирају подаци о просечним платама и увозу рибе из прошлости.

Извоз рибе вредео је 52 милиона евра (2006-2018), и он је повећан 19 пута од те судбоносне 2006 (са 683 хиљаде на 13 милиона). Да је извоз, сем рибе, и свих других производа оволико повећан датум раздруживања са Црном Гором морали би да славимо као државни празник. Овако, са тугом можемо да посматрамо шта тамо ради власт, уместо да се бави подстицањем риболова.

Покривеност увоза рибе извозом повећана је са 2,1% у 2006. на 24% у 2018, мада је достигла 29,6% у 2016. и од тада се смањује јер увоз, захваљујући расту стандарда, расте брже од извоза.

Мирослав Здравковић (Фото: Медија центар Београд)

Рибу и морске плодове највише увозимо из Норвешке и Шпаније, па следе Канада, Вијетнам и Аргентина из које се на модерном почетку Србије (у 2006) највише увозило. Турска, БиХ, Хрватска, Грчка, Пољска, УК, Уругвај и САД су земље из којих увоз вреди више од милион евра.

Тромесечни подаци о увозу рибе по производима су довели до Светог Николе у наслову текста. У последњем тромесечју сваке године увози се највише рибе, па је на пример у последњем тромесечју 2018. (20,2 милиона евра) купљено готово двоструко више него у првом тромесечју 2019. (10,8 милиона евра). Значи утицај Светог Николе на увоз рибе у Србију је око 10 милиона евра, јер да се слави мрсно оволико велика вредност увоза у последњем тромесечју сваке године не би постојала.

Уз помоћ превода на интернет крстарици бавио сам се дешифровањем врста рибе јер у енглеском језику препознајем имена животиња (pig, cow, ship, на пример) али се имена риба не сећам, што је за свињољупца и логично. У Србију се највише увози смрзнути ослић, па свеж лосос, па следе ракови (морски плодови), свежа и смрзнута пастрмка, смрзнут ослић, смрзнуте скуше и сардине, сипе и лигње, шкампи и козице…

Више од половине укупног извоза рибе из Србије пласира се у Италију, а затим у суседне БиХ, С. Македонију и Румунију.

Највише се извози пацифички лосос (?), његови смрзнути филети, затим пужеви (ваљда су сродни рибама???), па још три облика пацифичког лососа, свежег и димљеног. Жив шаран се извози са 326 хиљада евра (у 2018), а смрзнут за још 191 хиљаду. Пошто следе по вредности ослић, сипе и лигње, минтај (?) вероватно се кроз трговинске ланце реекспортује део увезене рибе и плодова мора.

Табела: Макроекономија

И тако, за пар дана Србија ће Светској трговинској организацији приложити податке и за децембар 2019, на основу којих ћемо сазнати колико је увећан увоз рибе у прошлој години (+18,1% у девет месеци, на основу тромесечних података) а како бисмо дали поуздану процену повећања зарада у 2021. Ниво ваздушног загађења у Београду и другим индустријским центрима у Србији у 2021. претпостављам да ће нас оставити без конкуренције у свету. Али, није баш све у животу ружичасто.

Допуна наслова и опрема: Стање ствари

(Макроекономија, 20. 1. 2020)



Категорије:Преносимо

Ознаке:, , , ,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s