Слободан Самарџија: Путинова „мирна револуција”

Питање да ли се Путин одлучио на „препакивање владе” водећи рачуна тек о сопственој будућности, или му је циљ да ефикасност земље по свим плановима подигне на виши ниво

Михаил Мишустин и Владимир Путин (Фото: EPA-EFE/Alexey Nikolsky/Sputnik/Kremlin)

После низа „обојених револуција” на постсовјетском простору, прошла недеља донела је и једну – мирну, и то у матичној републици прве земље социјализма, у Русији. Укратко, тамошњи председник Владимир Путин одлучио је да – ограничи сопствену власт. Али не тако што би део својих овлашћења предао у руке неког другог политичког чиниоца, премијера или институције, већ распоређујући је тако да ниједан орган законодавне или извршне власти нема превагу над другим.

У друштву које носи епитет „аутократско”, овакво решење је свакако неочекивано. Али више од тога, покреће питање шта стоји иза свега и које су крајње намере његовог иницијатора.

Околности су јасне: свет се мења и Русија себи не сме да дозволи да за тим променама каска. Ако ни због чега другог, а оно због све веће брзине тих промена. Довољно је погледати шта су у последњим деценијама урадиле Кина и Индија, колико су економски и војно узнапредовале, и схватити да је лежерност универзално постала недозвољена категорија.

У том смислу се не сме испустити из вида ни оно што се дешава са друге стране Атлантика. Ма колико амерички председник Доналд Трамп био убеђен да ће из окршаја са тамошњим демократама, који траже његову смену, изаћи као победник, изненађења су свакако могућа. Уз то, 3. новембра ове године први човек САД би требало на изборима да потврди да ли ће Путина „председнички пратити” све до 2024, када обојици стиже „време за пензију”.

Тако гледано, одлука руског председника да пре поменутих новембарских догађаја „уреди” сопствену кућу и дефинише свој статус чини се рационалним.

Најављена „комешања” указују и на то да у погледу судбине Руско-белоруске уније у Москви нису претерано вољни да улазе у компромисе који им не би донели конкретну економску и безбедносну корист. Ипак, ова идеја није склоњена у страну зато што би уједињењем две државе први човек Русије могао не само да остане на власти него и да је прошири.

А о времену у којем живимо казује и то како су на Путинову „мирну револуцију” реаговали у иностранству. Као што је могло да се очекује, већина коментатора (посебно на Западу) у први план је ставила његову намеру да настави садашњи посао, упркос важећим уставним ограничењима. Својевремена замена са Дмитријем Медведевом који је на челу земље био од 7. маја 2008. до 7. маја 2012, а која је изведена управо у поменутој функцији, тешко да би и данас била позитивно оцењена од стране гласача. Поготово што садашњи председнички мандат траје шест година.

Оно што свакако мучи највећу државу на свету јесте видљиво сиромаштво њених житеља. Корени су дубоки и сежу још у совјетска времена. Ипак, свима је у земљи јасно да је од почетка новог века наовамо животни стандард просечног Руса требало да достигне и виши и бољи степен. Статистика казује да ни двадесет девет година по распаду СССР-а његова највећа и најважнија чланица није достигла индустријски ниво бивше матице.

Управо на том плану требало би да се покаже нови премијер Михаил Мишустин, имајући на располагању свеукупну моћ земље и њену глобалну позицију, не само на безбедносном већ и на економском плану. Они који су до сада са њим сарађивали убеђени су да је Путин направио правилан избор.

Питање да ли се Путин одлучио на „препакивање владе”, па и комплетног државног руководства, водећи рачуна тек о сопственој будућности, или му је циљ да ефикасност земље по свим плановима подигне на виши ниво, остаће још дуго да лебди као дилема. А можда и све до 19. септембра 2021, када би требало да буду одржани нови редовни избори за Руску думу.

Опрема: Стање ствари

(Политика, 20. 1. 2020)



Категорије:Преносимо

Ознаке:, , ,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s