Војислав М. Станојчић: Идила влада Србије и Словеније или Пријатељи на квадрат

Остаје резерва у вези са лепим речима председнице наше Владе о идиличним односима Србије и Словеније у којима нема значајних нерешених питања

Заједничка седница Влада Србије и Словеније у Новом Саду (Фото: Н1)

У последњих неколико година Влада Србије одржала је више заједничких седница са Владама Бугарске, Румуније, Македоније, Мађарске, Републике Српске и Словеније.

Није увек лако разумети неопходност и наводну корист од ових састанака, поготово када се имају у виду различити интереси и погледи на кључна питања (они су често сасвим супротни), те је можда најочигледнија корист од ових седница да министаркама и министрима пут види капут а и да се, у исто време, мало засени простота тобожњим залагањем за унапређење односа и сарадње Србије са суседним земљама.

Ако се погледа број одржаних заједничких седница јасно је да је најразвијенија сарадња између Влада Србије и Словеније. Оне су се 17. децембра у Новом Сад састале по пети пут, а ресорни министри су овом приликом потписали ресорне документе из области безбедности и пољопривреде.

Дневни листови у Србији истакли су како словеначки пословни људи спадају међу највеће улагаче у нашој земљи (њихове укупне инвестиције износе милијарду и сто милиона евра) и да је у њихових 1.500 компанија запослено 23.000 наших грађана.

По завршетку најновије заједничке седнице Влада Србије и Словеније наша председница је била веома задовољна постигнутим споразумима, па је изјавила како је политичка и економска сарадња Србије и Словеније на највишем могућем нивоу и без отворених питања.

Ана Брнабић са председником словеначке Владе Маријаном Шарецом у београдској Скадарлији (Фото: Н1)

Ако се заборави улога словеначких политичара у разбијању СФР Југославије (Цанкарјев дом и подршка штрајкачима Трепче, отцепљење, стрељања предатих војника ЈНА, брисање 26.000 несловенаца из словеначког држављанства, и невоље које је Љубљанска банка приредила својим штедишама) и што им добри хришћани у Србији и могу опростити, остаје ипак резерва у вези са лепим речима председнице наше Владе о идиличним односима Србије и Словеније у којима нема значајних нерешених питања.

Из чега се може закључити да она или није чула како Срби који живе у Словенији годинама безуспешно покушавају да добију статус националне мањине или јој одбијање словеначких власти изгледа сасвим природно.

И пошто, по њеним речима, нема значајних отворених политичких питања између Србије и Словеније, могао би се стећи утисак како је Ивица Дачић својим упорним дипломатским радом успео да наговори Владу Словеније да се покаје због тога што је признала Косово и да ту своју одлуку опозове.

Нажалост, о таквом исходу ствари се може само сањати, а Словенија остаје међу државама које су непријатељи Србије, односно, њеног територијалног интегритета.

Како се онда може разумети изјава наших званичних лица о некаквој политичкој сарадњи са Словенијом на највишем нивоу, сем ако се и председница Владе и њени министри и сами нису помирили са независношћу јужне српске покрајине, а што се не усуђују и да јавно изговоре?



Категорије:Судбина као политика

Ознаке:, , , ,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s