Драгослав Пакић: Што на уму, то на коридору Милош Велики

Остаје задатак за генијалне проналазаче да се досете како да се, поред толико паметних помагала, изуме и – паметан човек

Фото: Танјуг/Председништво Србије

Језик је најчуднији унутрашњи орган за спољне послове.

Постоји тврдња, која долази из неидентификованих извора, да „језик кости нема, али кости ломи“.

Неки га доводе у везу и са бродском крмом па кажу: „крма је као и језик тако мала а управља оноликим бродом“.

Језик за зубима је одувек поузданији и безбеднији од језика бржег од памети. Због брзог језика се и дошло до народне мудрости: што на уму, то на коридору Милош Велики. За коридор Вожд Карађорђе народ смишља неку нову ситну подлост. Мисаони радови су у току.

Најмудрији су они којима је највећа мудрост на врху језика, али се устручавају да је изговоре правдајући се помањкањем концентрације.

Постоје разне врсте језика – српски, хрватски, српско-хрватски, хрватско-српски, бошњачки, босански… У Дубровнику се говорило наински, а у Црној гори српски, црногорски, монтенегрински брђански, приморски, албански и руски. Монтенегро је земља у којој је језик доживео пуну родну равноправност – иако је језик мушког рода у Црној Гори се назива – матерњим.

Бугари тврде да је македонски језик непостојећи. Смислили су га, тврде, злочести Срби само да напакосте Бугарима. Ноторна је чињеница, кажу Бугари, да Македонци говоре бугарски. У стручном раду из области лингвистике „Тук на утук“, српски језикословци доказују да је македонски само једна од јужних варијанти српског језика без седам падежа јер се ради о сиромашнијим крајевима где је свака врста уштеде, па и у падежима, потпуно оправдана. Грци, међутим, уз честитке образоване Европе, уводе нову језичку категорију кроз назив – северномакедонски. После оволиких језичких надгорњавања, Македонци су остали без речи (и српских и бугарских) сматрајући да им је најбоље да им се језик зове – немушти. То је боље, мисле, него албански који сваким даном у сваком погледу све више напредује.

Поред језика за национално диференцирање међу истоговорећим људским скупинама, постоје и језици као што су: службени, језик поезије, књижевни језик, језик мржње и језик за који ти тетка донесе колаче ако нешто изјавиш па се уједеш за језик.

Илустрација: Новица Коцић

У народу се за жене које се баве продукцијом и ширењем интрига каже – језичара, а у писаним медијима за исту ствар се употребљава софистициранији израз – слобода говора, штампе, мишљења и право на другачији, клечећи став.

Језик је посебно заступљен у кулинарским специјалитетима. Тако је врло познат рецепт за телећи језик у ловачком сосу за који се мисли да је у јавној употреби једино у време предизборних кампања препуних обећања које се одликују окусом ловачких прича.

Пошто је језик главна алатка, и фангла и мистрија, за литерарно неимарство, није никакво чудо што борци за људска права с правом нападају зидаре, да не кажемо ауторе, таквих књижевних здања. Тако неки Муслимани траже да се Његошу одузме титула владике јер је пропагирао геноцид потурчењака, такозвани потурцид, а академска елита Сарајева и Мостара тражи да се извесном Иви Андрићу одузме Нобелова награда за књижевност јер је он лично, тај исти Иво па још Андрић, својим књигама Босни нанео више зла него све војске које су кроз Босну поносну неометано пролазиле. За Херцеговину се не каже ништа, а Република Српска је за Босну била, као што је и сада и као што ће и бити, непостојећа. Мајке Сребренице су запретиле да ће демонстративно напустити чланство у Комитету за доделу Нобелове награде за књижевност уколико се та награда додели озлоглашеном србофилу Хандкеу и да више никада, као и до сада, неће прочитати ни једну књигу.

Иво Андрић (Фото: My Cup of Tea)

Академија Наука и Уметности БиХ, скраћено АНУБИХ, замера коментару пристиглом из геноцидне Србије у коме неки Србин неандерталац каже: Ану бих (види се да је неписмен) и ја, али ми је Мила ипак милија.

Тај исти Србин, рекосмо неандерталац, такође предлаже да се убудуће, у знак посебног признања за књижевни урадак, некад престижне награда НИН-а, лауератима, уместо новца, додељује снајпер по могућству „мејд ин Крушик“.

Спас је ипак што је људски ум смислио паметне апликације на паметним телефонима, паметним таблетима, паметним лаптоповима, камерама, прислушним уређајима, ТВ апаратима, да се сваки језик може лако превести на једини који разумемо.

Остаје задатак за генијалне проналазаче да се досете како да се, поред толико паметних помагала, изуме и – паметан човек.



Категорије:Сатиристика

Ознаке:, , , , ,

1 reply

  1. …ovako ili onako…srpski jezik je verovatno najstariji jezik na svetu iz koga su se razvili svi ‘slovenski’ jezici, stariji je od latinskog, grckog i hebrejskog i od koga su dosta pozajmili mladi jezici kao sto su engleski i nemacki.

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s