N1: Ђаци лошије рангирани на ПИСА тесту, министар неће да каже ко је одговоран

Најбоље резултате остварили су ученици из Кине и Сингапура, док се Србија нашла на 45. месту од 65 рангираних земаља; министар просвете одбио да коментарише резултате

Младен Шарчевић (Фото: Н1)

Колико је успешан образовни систем у Србији? Резултати ПИСА тестирања спроведеног 2018. показују да сваки трећи ученик, узраста од 15 година, не достиже основни ниво писмености. У тестирању је учествовало више од осам хиљада ђака, из више од 200 школа. А на питање Н1 – ко је одговоран за лоше рангирање српских ученика, министар Младен Шарчевић је одговорио вређањем новинарке Н1.

На ПИСА тесирању знање из математичке, читалачке и научне писмености показали су ђаци из 79 држава.

Најбоље резултате остварили су ученици из Кине и Сингапура, док се Србија нашла на 45. месту.

„Скор српских ученика је за око 40 поена нижи од ОЕЦД просека и просека ЕУ, ми немамо статистички помак ни на горе, ни на доле и у математичкој писмености је та линија још више права. Другим речима, ми заиста треба да организовано нападнемо проблем у образовању да бисмо направили помак“, оцењује Марина Виденовић из Института  за психологију.

Док се искорак чека, резултати ПИСА теста тапкају у месту. На тестирању 2012. ђаци су заузели 43. место од 65 земаља. Подаци су тада показали и да је сваки трећи петанестогодишњак функционално неписмен. Слични резултати постигнути су и шест година касније, с тим што је знаје ученика рангирано за два места ниже.

Резултати ПИСА теста (Графикон: РТС)

Док је ресорни министар на конференцији за новинаре хвалио реформе које су уведене и напредак у образовању, за Н1, ипак, није желео да одговори ко је одговоран за постигнуте резултате ђака на тесту.

Н1: Резултати ипак показују да наши ученици нису постигли…

Шарчевић: Па зато што Ви нисте добро пазили на часу.

Н1: Само да завршим…

Шарчевић: Ја морам да журим, идем, чека ме делегација Белорусије, а очекивао сам креативно питање, нисте пазили на часу, да сте пазили на часу, поставили би (граматички правилно „бисте“, прим. Н1) нормално питање.

Н1: Како Ви коментариште што ученици нису направили значајан успех у односу на 2012. годину, јер су пали за два места? Да ли се осећате одговорним?

Шарчевић: Опет Вам кажем, узмите преслушајте све што смо причали, па онда осмислите питање, ово је питање потпуно ван контекста.

Н1: Како коментаришете резултат?

Шарчевић: Па не коментаришем, морате да обновите лекцију. Ето Ви би (правилно „бисте“, прим. Н1) на ПИСИ били јако слаби. Ја морам да кренем.

Новинарка агенције ФоНет Весна Вујић: Извините министре, тако се не односи према новинарима.

Шарчевић: Тако се не односи према једном министру.

Новинарка агенције ФоНет: Ми смо овде због јавног интереса и то је Ваш однос према јавном интересу, а не према нама лично.

Шарчевић: Ко је Вама шта рекао?

Новинарка агенције ФоНет: Рекли сте мојој колегиници, то је подједнако.

Шарчевић: Што Ви сад улазите са мном у полемику?

Новинарка агенције ФоНет: Хоћу да Вам кажем да не можете да се односите тако, Вама је делегација Белорусије важнија од овога да разјасните.

Шарчевић: Је л сте Ви чули питање како је постављено и Вама је то у реду?

Новинарка агенције ФоНет: Чула сам, треба да разјасните.

Пошто је министар напустио конференцију, врућ кромир остао је у рукама његове државне секретарке.

„Немојте заборавити да је реформа плана и програма наставе и учења свих предмета започела пре две године и тек је 2018/2019. школске године уведено за први и пети разред основне школе, односно први разред средње школе. Не можемо да очекујемо да та реформа донесе резултате 2018. године“, одговорила је Анамарија Вичек, државна секретарка у Министарству просвете.

Када је у питању регион, у односу на Србију, боље су рангиране Хрватска и Словенија, док су ниже позиције заузеле Црна Гора, Босна и Херцеговина.

Из ресорног министарства су поручили и да очекују да ће уведена реформа српским ђацима омогућити бољи пласман на тестирању за три године, а да, ће како тврде, најбољи резултат бити постигнут на тесту 2024. године.

Јелена Мирковић

Део наслова и опрема: Стање ствари

(N1, 2. 12. 2019)



Категорије:Вести над вестима

Ознаке:, , , ,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s