Кратки водич: Шта радити ако вас утужи ЈКП Инфостан

Овај текст нити може да замени квалитетан савет адвоката или другог стручног лица које пружа правну помоћ нити претендује да обухвати бројне нијансе правних ситуација које се у пракси јављају

Фото: Дејана Мајсторовић/Данас

Последњих дана редакцији „Стања ствари“ јавило се неколико забринутих читалаца из Београда који очекују да ће ЈКП Инфостан наредних дана утужити већи број потрошача. „Реч је о редовном циклусу утужења, које се обично врши пре краја сваког тромесечја“, стоји у писму једног читаоца.

Покушавајући да одговори на молбе читалаца шта радити у случају утужења, Уредништво „Стања ствари“ покушаће да овим текстом укаже на неке типске ситуације из праксе, у доброј вери да се савети из чланка могу искористити и у другим случајевима и градовима, а не само када ЈКП Инфостан утужи Београђане.

Важна напомена: Овај текст нити може да замени квалитетан савет адвоката или другог стручног лица које пружа правну помоћ нити претендује да обухвати бројне нијансе правних ситуација које се у пракси јављају.

ПОЧЕТНИ ТОК УТУЖЕЊА

Предлоге за извршење („тужбе“) Инфостан подноси јавним извршитељима. Ако предлог Инфостана формално садржи све потребне податке, онда јавни извршитељ доноси решење о извршењу, које покушава да достави извршном дужнику, по правилу тако што га шаље поштом.

Тренутна пракса Инфостана током 2019. године јесте да се утужење врши и за, примера ради, неплаћена последња два рачуна, што и није баш ни оправдано ни разумно. У појединачним случајевима такво поступање ствара знатне трошкове потрошачима за мале и релативно скоро доспеле дугове.

Битно је: не избегавати пријем поште. Као наслеђе прошлих времена, делимично је раширено веровање да ће се избегавањем пријема поште од суда, јавног извршитеља, пореске управе, итд. постићи циљ – поступак ће волшебно бити обустављен. У конкретном поступку то ни у којој варијанти не одговара стварности, између осталог, зато што у нашем грађанском праву не постоји институт апсолутне застарелости („ако довољно дуго избегавам, одуговлачим, потраживање ће у једном тренутку постати правно ненаплативо“). Једина практична последица избегавања пријема поште јесте та да ће јавни извршитељ доставити извршном дужнику решење о извршењу преко огласне табле суда (тзв. „фиктивна достава“ – закон свесно предвиђа фикцију, односно нетачну чињеницу која се има сматрати истинитом) и да ће након те доставе протећи сви рокови за евентуални приговор, а да извршни дужник најчешће о томе неће ништа знати.

Такође, битно је знати: решење о извршењу (и све друге акте) јавни извршитељ доставља физичком лицу на адресу из личне карте. Због тога је у пракси битно обезбедити стварни пријем поште на адреси из личне карте или бар имати неко лице на тој адреси које ће потрошачу јавити да је пристигло неко писмено од тог и тог јавног извршитеља, односно другог органа. То омогућава брзу реакцију корисника, јављање јавном извршитељу и/или одласком у канцеларију јавног извршитеља ради информисања и пријема решења о извршењу и/или одласка у пословницу Инфостана ради информисања о дуговањима и евентуалним утужењима.

Које све последице могу наступити услед неажурирања адресе у личној карти када је то објективно могуће, може се видети на следећем примеру – једно комунално предузеће (није реч о Инфостану) је покренуло поступак против корисника за скоро па 10-годишње дуговање воде, у вези са одређеним пословним простором који дуго није у функцији. Иако је неизвесно како би одлука суда у каснијој парници гласила, уз вероватно реалне шансе корисника да успе у парници, како је исти имао пријављену адресу на месту напуштеног пословног простора (иако живи у свом стану), то је јавни извршитељ слао на ту адресу решење о извршењу, а након тога је истакао на огласну таблу. Услед тога, утужено лице је сазнало за поступак и дуг, тек онда када му је протекао рок за приговор и отпочела обустава од пензије. Да је то лице/извршни дужник, пријавило адресу стана где стварно живи, предметна ситуација „свршеног чина“, не би имала тај карактер.

ПРИГОВОР

Након пријема решења о извршењу, извршни дужник има рок од 8 дана да изјави приговор надлежном суду.

Битно: по правилу, најбоље је предметни приговор, о коме решава суд, доставити непосредно јавном извршитељу (у тексту приговора се нпр. наслови да се приговор доставља суду преко јавног извршитеља). Тиме се штеди мало времена, јер јавни извршитељ увезује предметни приговор у списе предмета и доставља непосредно суду, уместо чекања да суд обавести јавног извршитеља да је извршни дужник доставио приговор, пријема приговора и доставе списа суду. Такође, тиме се јавни извршитељ упознаје са чињеницом да је изјављен приговор, што га онемогућава да спроводи извршење све док се не реши по приговору.

Битно: приликом доставе приговора јавном извршитељу, обавезно обезбедити доказ о предаји и чувати га. Ако се приговор шаље поштом, онда га послати препоручено и пожељно уз повратницу, а ако се доставља непосредно у канцеларији јавног извршитеља, онда направити један више примерак на којем ће јавни извршитељ својим заводним печатом потврдити пријем приговора одређеног дана.

ДАЉИ ТОК ПОСТУПКА У СЛУЧАЈУ ИЗЈАВЉЕНОГ ПРИГОВОРА

Ако извршни дужник благовремено изјави приговор, онда након што јавни извршитељ достави списе надлежном извршном суду, суд решава о томе да ли је извршни дужник „учинио вероватним да није све баш тако како је извршни поверилац написао у предлогу за извршење“ (а јавни извршитељ усвојио доношењем решења о извршењу). Дакле, ако је приговор благовремен и уредан (потписан од подносиоца и тсл.), решење о извршењу није имало неке формалне недостатке и наводи из приговора су вероватни и поткрепљени документацијом, у 99% случајева ће извршни суд донети одлуку да се предмет даље упућује у парницу (уз укидање решења о извршењу јавног извршитеља). Извршни суд потом цео спис враћа јавном извршитељу како би његову одлуку доставио Инфостану и потрошачу и списе даље проследио надлежном парничном суду. Када списи дођу у парнични суд, парнични судија заказује прво рочиште и парница иде својим током.

Овај поступак у пракси траје од пар месеци па до више година. Разлога трајања јесте у преоптерећености судова и чињеници да постоји велики број ових поступака, те се у блиској будућности може очекивати да веће ангажовање агенција за заштиту потрошача и заштитника грађана, услед директне координације са Инфостаном (и другим јавним предузећима) доведе до усаглашавања пословне праксе и суштинског отклањања већег броја разлога за изјављивање приговора (нпр. ранији „салдо систем“ који је Инфостан примењивао до априла 2018. године, који се односи на то како је Инфостан књижио уплате, стварни је разлог и за велики број покренутих утужења и за велики број приговора). Тиме ће се и судови растеретити ове врсте типских, многобројних и често непотребних спорова.

Битно је знати: ако извршни дужник изјави приговор, онда ће све време до окончања парнице тећи законска затезна камата на главни дуг. Tренутно је стопа законске затезне камате, на динаре, 10,50% годишње. Евентуално, ако на крају извршни дужник изгуби спор, може бити обавезан да исплати и трошкове Инфостана пред парничним судом, ако Инфостан (што је сада случај), у парници заступају адвокати.

ШТА ЈОШ ОСИМ ПРИГОВОРА

Осим подношења приговора, који покреће дуготрајну судску процедуру, уколико за то има основа, вреди покушати и са писаним приговором у смислу Закона о заштити потрошача, односно рекламацијом самом Инфостану као пружаоцу услуга. То не искључује, у ситуацији када потрошач бива утужен и прими решење о извршењу, његову обавезу и да паралелно изјави приговор на решење о извршењу. Па уколико рекламација начињена директно Инфостану доведе до тога да Инфостан и потрошач непосредно реше спорну ситуацију, потрошач накнадно лако може одустати од приговора на решење о извршењу поднетог јавном извршитељу.

ПЛАТИО САМ

Неретко, потрошач тврди да је платио дуг за који је утужен. С тим у вези, поставља се више питања – шта је плаћено, ако је спорно шта је плаћено ко одлучује шта је тачно плаћено, када је плаћено, где и коме је плаћено, ко ће сносити трошкове извршног поступка ако је плаћено, итд.

Битно: ако се све плати (цео главни дуг/најчешће је реч о више рачуна и камата) до тренутка покретања поступка, онда би трошкове поступка пред јавним извршитељем требао да сноси Инфостан, а ако се све плати након покретања поступка, онда извршни дужник сноси трошкове. Моменат покретања поступка јесте дан када Инфостан преда предлоге за извршење јавном извршитељу. Моменти: када је јавни извршитељ донео решење о извршењу, када је извршни дужник примио решење о извршењу, када је извршни дужник сазнао за поступак нису релевантни у смислу тежње потрошача да не сноси трошкове, осим за један (мањи) део трошка који се зове накнада за успешно спровођење извршења. На њу јавни извршитељ нема право, ако извршни дужник измири дуг пре пријема решења о извршењу.

У пракси постоји проблем са тиме да потрошач не сноси трошкове поступка ако је баш све платио пре утужења. Претпоставимо да Инфостан прво у свом систему определи који ће потрошачи бити утужени, након чега се приступа штампи предлога за извршење, потписивању предлога од стране адвоката Инфостана и достављању јавном извршитељу. Најчешће, пар дана пре него што достави предмет јавном извршитељу, Инфостан већ у свој систем унесе и трошкове адвоката, као и почетне трошкове јавног извршитеља. То даље значи да, ако би данас потрошач отишао до пословнице Инфостана за предмет који ће Инфостан доставити јавном извршитељу прекосутра, највероватније би у пословници добио инструкције за плаћање главног дуга, камате и трошкова (због ранијег уноса од пар дана). Потрошачу остаје да покуша да по инструкцији Инфостана плати целу главницу и камату (пожељно посебном уплатницом према добијеним инструкцијама на којој би нагласио тачно шта плаћа, а не уплатницом Инфостана), без плаћања трошкова адвоката и јавног извршитеља, па да након што прими решење о извршењу јавног извршитеља изјави приговор да је све плаћено. Наравно, није згорег да потрошач паралелно покуша да се убеди са Инфостаном да се повуче предлог за извршење (у ком случају трошкови поступка падају на терет Инфостана).

НИСАМ ДОБИО ОПОМЕНУ

Према наводима удружења банкарских клијената Ефектива, постоји обавеза комуналних предузећа у Београду да опомену корисника пре утужења. Чини се да Инфостан то увек не ради. С друге стране, сама опомена није обавезан део предлога за извршење. Евентуално би се потрошач у тексту приговора суду могао позвати на то да није опоменут, али питање је да ли би то имало икакав значај приликом одлучивања суда, јер све и ако опомена није послата, не значи да дуг не постоји и да потрошач за њега није знао. Стога, чињеница да ли је послата опомена нема утицаја на ток „утужења“.

ПРОДАО САМ СТАН ПРЕ НЕКОЛИКО ГОДИНА

Битно: У случају продаје стана/локала/гараже за који се плаћа Инфостан, постоји обавеза продавца да оде у Инфостан и одјави се као власник. Пожељно је то учинити у писаној форми, како би продавцу/потрошачу остао неки траг о томе.

Уколико продавац то не учини, онда ризикује да ни купац то неће учинити, па ако по протеку неког времена купац не измирује редовно обавезе, као утужено лице јавиће се продавац. У том случају, продавац нема могућности да успе у поступку по приговору са аргументацијом да је продао стан, већ ће само моћи, након уплате дуга, у посебном парничном поступку да тражи од купца регрес тога што је платио (ако овај на то добровољно не пристане без парничења).

ЗАСТАРЕЛОСТ

Сам појам застарелости је суштински непознаница за већи број потрошача.

Битно: застарео дуг није непостојећи, он је једино принудно ненаплатив и то само под условом да се извршни дужник на застарелост позове у приговору на решење о извршењу. Ово се односи уопште на појам застарелости у грађанском праву, потпуно независно од тога ко је поверилац, а ко дужник и који је поступак у питању.

Право је сваког повериоца, па и јавних предузећа, да покушају наплату застарелог дуга. Коришћење тог права није неморално, јер је реч о дугу који постоји, али није благовремено утужен. Некада је утужење застарелог дуга, чак и оправдано са аспекта рачуноводства, из угла компанија или банака као поверилаца (да би се отписало ненаплативо потраживање).

Дакле, када Инфостан поднесе уредан предлог за извршење против одређеног извршног дужника за дуг који је застарео, јавни извршитељ мора донети решење о извршењу и све и да хоће, не може да води рачуна о застарелости. Потребно је да потрошач/извршни дужник прими решење о извршењу и да се у благовремено уложеном приговору позове на то да је потраживање у целости или у неком делу застарело. Уколико то пропусти, решење о извршењу стиче својство правоснажности и потраживање више неће бити застарело наредних 10 година.

Ако потрошач/извршни дужник истакне приговор застарелости и суд након протека неког времена донесе пресуду којом одбија тужбени захтев Инфостана јер је дуг застарео, у том случају Инфостан ће и даље у својим пословним књигама дужити утужено лице за дуг. Једино што би Инфостан требао да искњижи трошкове поступка који су настали и за које не би требало да има основа да дужи корисника.

Кратак рок застарелости прави проблем и Инфостану, као и свим други комуналним предузећима, јер их „тера“ да туже најдуже на годину дана, како сам дуг не би застарео и одговорно лице у јавном предузећу не би сносило последице због тога. О томе би требало водити рачуна у следећем системском законодавном уређивању ове материје.

(Стање ствари)

Advertisements


Категорије:Моба

Ознаке:, , ,

2 replies

  1. Ма да, али постоји препорука да се рачуни бацају после 3 године. Како онда доказати неку старију уплату.

    Свиђа ми се

  2. У пракси се све сведе на то да право на потраживање никад не застерева, а право на доказивање застарева. Кад дође до суђења (мој случај је ЕДБ), судија уопште не покушава да провери документацију туженог. Сматра се да је једина важећа документације евиденција тужитеља. А та документације је евиденција плаћања потрошача у одређеном тренутку. Уопште није битно шта је конкретан дуг, кад је и како настао и да ли потрошач има доказе о плаћању истих. Доказивање тога се и не покушава. Тренутно сам на Вишем суду, јер сам оспорио исправност првостепене пресуде.
    ЈКП злоупотребљавају тотално економско безнађе становништва и покрећу и неосноване спорове, рачунајући да човек који је принуђен да се брани на суду једноставно финансијски не може да поднесе суђење и да му је исплативије да плати наводни дуг.

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s