Никаква корист од производње струје употребом ових водотокова не може надоместити ово огромно убијање правог живота, уништавање флоре и фауне, гашење  свих облика биљног и животињског света и потпуног осиромашења човекове животне средине

Фото: Политика

Велика претња надвила се над Србијом, већа чак и од катастрофалних поплава, пожара, земљотреса, тих најгорих природних катаклизми. Пројекат изградње стотина мини хидроелектрана које требају да са лица српске земље уклоне све живе водотокове воде, да све изворе воде, од најмањих поточића до речица и река уклоне са пропланака,  из јаруга, шума, долина и равница и стрпају их у црне злослутне металне цеви, које би требало да кад покупе сву живу, текућу воду и све што пулсира животом – претворе у струју увелико је у току. Спроводи се по Србији тај сулуди план иако се грађани Србије, сељаци и брђани, из свих крајева Србије буне, протестују, чак блокирају ту реализацију гашења водених токова.

Побуна народа траје месецима, има и жестоких свађа и физичких окршаја, борбе јер се једноставно са лица земље трајно уклањају и у цеви стављају сви водотокови, сва вода која живот значи у тим крајевима. Цеви се затрпавају тако да потом нема трага да је ту некада био поток или речица у којима је било живе, текуће воде, живота, риба, алги, ракова, трава, пужева, змија, жаба, разноврсног воденог растиња и наравно увек свеже воде која је давала  живот околини, растињу, шумама, била сигурно појило за дивље и домаће животиње, људе…

***

Уништавање здраве животне средине

У Србији је већ изграђено 110 малих хидроелектрана (МХЕ), а планирана је изградња укупно чак 856 хидроелектрана.

Према катастру Електропривреде Србије, студије рађене у ЕУ и Србији указују на негативан утицај које мале хидроелектране имају на животну средину.

***

У тој неравноправној борби грађана против систематског уклањања извора воде са свих отворених површина у Србији  која и најнеписменијем  и необразованом човеку јасно указује на трајно уништавање, на смрт, на гашење целих еколошких заједница на биолошку смрт  врло разноврсне флоре и фауне и на нестанак живих бића која су ту боравила стотинама и хиљадама година.

Протест у Топлом Долу против градње МХЕ (Фото: Ненси Радојковић/Твитер)

У овој агонији која траје већ десетинама месеци и букти по Србији у сукобу народа који је крајње незадовољан поступцима државних органа  са „имагинарним“ инвеститорима који немилосрдно разарају околину, уништавају постојеће водотоке и багерима, бетоном и металом уводе воде у црне цеви и одводе је у непознато све више се уочава несхватање истинске опасности које носи овај пројекат.

***

Америка и Европа руше мини хирдоелектране

Управо због штетног утицаја на животну средину и уништавања природе, у Европи је срушено око 400 малих хидроелектрана док је у Сједињеним Америчким Државама од 1993. до 2017. године срушено више од 1.000 објеката, наводи се у студији Шумарског факултета у Београду, у којој се позивају на извештаје организација за заштиту животне средине riverwatch.eu i americanrivers.org

***

Како је сликовито констатовао један  читалац, вероватно сведок ове девастације животне средине „ни мрав, ни лептир, ни миш, ни зец, ни пчела ни птица немају више одакле да попију ни кап воде“!

Сатирање биљног и животињског света

Он је посматрао шта се десило после проласка црног металног цевовода кроз подручје где је живео и видео је да ни трунке свих претходних разноврсних облика живота више нема на том подручју. Све је затрпано, суво, камен, шљунак и песак харају околином где се некада чуо цвркут птица, жубор свеже питке воде, мирис планинског биља, звукови стотина инсеката, где су се могли видети легла лептирова, кућице мрава и јежева… Више ту нису долетале дивље гуске и патке,  нема нигде више никаквих птица, а о осталим дивљим животињама од најмањих мишева до ласица, зечева, па и веверица да не говоримо. Дрвеће у околини потока и речица је почело да се суши, папрати и пузавица више нема, све је увенуло и угинуло без воде.

Цеви за градњу МХЕ у Ракити (Фото: Јужне вести)

Сељаци у околини који су водили стоку на испашу на оближње ливаде, у брда и на пропланке немају где да напоје стоку на том путу и гасе се тако и друга станишта која су постојала и опстајала зависећи једно од другог.

***

Највећи ауторитети траже заустављање уништавања река

О погубности МХЕ јавност су упозорили и четворица декана факултета Универзитета у Београду и директор Института за биолошка истраживања.

У писму које потписују проф. др Жељко Томановић (Биолошки факултет), проф. др Ратко Ристић (Шумарски факултет), проф. др Дејан Филиповић (Географски факултет), проф. др Душан Поломчић (Рударско-геолошки факултет) и др Павле Павловић (Институт за биолошка истраживања “Синиша Станковић”) стоји да је “неопходно зауставити уништавање чистих планинских река”.

А деца која су се често играла поред потока, река и речица, учила да лове рибу и купала се у плићацима сада немају  шта да виде сем огољене земље, простор личи на површину месечеве коре, бео, прашњав, једноставно без живота.

***

Невероватна неодговорност власти и владе Србије

Никаква корист од производње струје употребом ових водотокова не може надоместити ово огромно убијање правог живота, уништавање флоре и фауне, гашење  свих облика биљног и животињског света и потпуног осиромашења човекове животне средине.

Пројектом градње мини хидроелектрана наноси се огромна штета великом делу становника Србије, а директно и највише становништву које живи у мањим варошима и местима и укупно узевши свом руралном становишту Србије.

Иако се о овој пошасти у Србији говори и пише не виде се никаква озбиљна настојања одговорних државних институција да се овај сулуди, самоубиствени пројекат по грађане Србије заустави.

Стиче се утисак да су у ове послове уплетене фирме и појединци блиски властима и високим државним функционерима и да деле добит од овог уносног посла, јер ЕПС купује од власника ових мини хидроелектрана сву произведену струју по врло повољним ценама, па је профит врло висок.

Водопад Бобук на Црновршкој реци уништен градњом МХЕ (Фото: Милан Симоновић)

На овај начин Србија ће заиста постати зауздана земља у којој српска деца неће имати прилике да чују жубор потока, виде рибе и пуноглавце у води, да се купају у бистрим планинским потоцима или да пију воду са неког извора. То ће моћи само да виде на филму, у некој другој земљи или да им о томе причају у облику бајки родитељи, деде и баке…

Зато овај пројекат који је на делу треба, ако има имало разума код надлежних државних институција, зауставити по сваку цену и спасити многе врло лепе крајеве Србије од девастације, тачније од потпуне пропасти и уништења. Да би људи могли да наставе да живе здраво у природној средини, окружени разним биљним и животињским светом, са стаништима живих бића у коме сви зависе од здравих водотокова, поточића, потока, речица и река, тачније од извора воде који значе живот.

Наслов и опрема: Стање ствари

(Између јаве и сна, 18. 9. 2019)

Categories: Преносимо

Tags: Јово Вукелић, МХЕ, Србија, екологија