Данас: Необјашњива цена аутопута до Сурчина – девет милиона евра по километру

Данијел Дашић из Националне коалиције за децентрализацију, тврди како нема логике да део кроз равничарски крај кошта више него што су Македонци платили за трасу која сече планину

Фото: Раде Прелић/Танјуг

Километар ауто-пута на равници од Новог Београда до Сурчина, који ће по тек потписаном уговору пројектовати и градити кинеска компанија CCCC (China Communications Construction Company), коштаће у просеку око девет милиона евра, а стручњаци немају објашњење због чега је држава прихватила тако високе цене.

Прецизније, за деоницу дугу 7,9 километара, према изјави министарке грађевине Зоране Михајловић, спремни смо да издвојимо 70,5 милиона долара, док ће са радовима који су већ у току од Сурчина до Обреновца, 17,6 километара, кинеским партнерима бити плаћено укупно око 200 милиона евра.

Диспаритет цена постаје уочљивији када се упореди са трошковима градње на много тежим локацијама, попут Грделичке клисуре. Према првим пројектима на основу којих су биране понуде извођача, километар тог дела ауто-пута, који је имао и мостове, вијадукте, тунеле, корекције речних токова и потпорне зидове, требало је да кошта у просеку око девет милиона евра.

Међутим, или пројекти нису били добри или извођач није радио по њима, тек они су 11 пута мењани, а грађевинари се у више наврата враћали на већ урађене трасе, што је цену довело до просечних 13 милиона евра. Прецизније, иако коначна цифра још није изведена, за 27 километара плаћено је уместо почетних 240, вероватно око 350 милиона евра. Поређења ради, деоница слична Грделичкој, на југу Македоније баш испред границе са Грчком, дуга 26 километара, према завршној изјави Светске банке која је тај посао кредитирала, коштала је 218 милиона евра или 8,4 милиона по километру.

– Уобичајено је да се цена формира тек када се изврше геотехничка испитивања зоне кроз коју ће пут да прође, када се утврди састав тла и изради главни пројекат. Тек тада се зна колики је обим радова потребан. Све остало је напамет прича коју само могу да пусте политички и стручни дилетанти – каже за Данас бивши министар грађевинарства Милутин Мркоњић.

Он подсећа да је кроз приближно сличан терен војвођанских равница, 2011. домаћи конзорцијум који је најпре предводила Нибенс група а потом је преузели Путеви Ужице, изградио 107 километара полупрофила аутопута од Суботице до Новог Сада за 100.000 евра, што значи да би градња пуног профила коштала око два милиона по километру.

Мркоњић каже и да су делови Коридора 10 на јужном и источном краку били много скупљи, процењује да су плаћени бар 200 милиона евра више него што би морало да су пројекти за тај, иначе тежак терен, били боље урађени. Признаје да је делом и сам био крив за то, „журило се, а то детаљно урађен пројекат не трпи“.

Данијел Дашић из Националне коалиције за децентрализацију, тврди како нема логике да део кроз равничарски крај кошта више него што су Македонци платили за трасу која сече планину.

– Најскупљи део сваког пута су тунели, вијадукти и мостови. И мочварно тло које је често у равници, може да буде проблем, али се он у грађевинарству јефтино решава подлогом од крупног камења, па то не поскупљује битно радове. Цену од девет милиона по километру тешко је оправдати а наши путеви су скупи јер се у њих осим материјала уграђују и политичари – каже Дашић.

М. Н. Стојановић

Опрема: Стање ствари

(Данас, 22. 8. 2019)



Категорије:Преносимо

Ознаке:, , ,

2 replies

  1. Од обилазнице (аутопут око Београда) до споја с аутопутем Милош Велики има мост преко Саве и више надвожњака, укључујући о онај преко саме обилазнице који је у изградњи, и добра деоница на стубовима, тако да је цена од 200 милиона веродостојна.

    За разлику од ње, деоница од Новог Београда до обилазнице (аутопута), где ће већ бити готов надвожњак, би требало да је много јефтинија – има само равница, нема мостова, нити било шта друго што би цену подигло тако високо.

    Свиђа ми се

  2. Данас: Необјашњива цена аутопута до Сурчина – девет милиона евра по километру
    ++++
    Могуће ?
    А можда има објашњење лако и једноставно, садржано у одговору: “ Potpredsednica vlade i ministarka gradjevine, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović ponovila je da ne prima platu u Vladi Srbije, ali nije naglasila na koji način se finansira. Ministarka Zorana Mihajlović već duže vreme nalazi se na udaru pojedinih medija zbog navodnog bahaćenja na državni račun. Međutim, ona negira da živi na teretu građana Srbije. – Platu ne primam u Vladi Srbije niti uzimam bilo kakve dnevnice – to je negde za ove tri godine pet miliona dinara, rekla je Mihajlović novinarima upitana da komentariše napade u medijimа “

    http://novibeogradafera2.blogspot.rs/2015/09/krije-finansijera-kako-se-finansira.html

    Фина “ госпођа “.
    Каже да “ ради “ за грађане Србије али, од њих не прима плату.
    Интересантно и веома поучно, као њен лични допринос страначком пројекту “ Свом снагом против корупције “
    У који су поверовали само ометени у развоју.
    И треба.
    Њима је и намењен.
    И не само тај.
    Знају страни „ инвеститори „ колико се окотило, дошло са стране и запатило најгорег антрополошког шљама у нашој јадној, опљачканој и окупираној отаџбини чији је начин живота: “ А колики је мој део ? “
    Наравно, није могуће ( бар у овом логору ), да некоме из јавне куће у Немањиној број 11 “ капље “ без знања оног ко све зна и у све се разуме.

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s