Свештеник Ненад Илић: Узмеш крст свој и кренеш за Христом

Очекујемо чуда по рецепту који смо сами смислили. Кад нешто желимо, недовољно размишљамо од каквог је значаја то за целину, за целост нас и оних око нас. А ту негде се крије прави сусрет нас и Бога

Свештеник Ненад Илић (Фото: Данас)

У својој новој књизи „Нешто за успут – offline беседе” отац Ненад Илић нуди приручник за пролазак кроз црквену годину. Илић пише о значају празника и, између осталог, проговара о томе шта значити „носити свој крст”.

– Узмеш крст свој и кренеш за Христом. Хоћу ја, али који је мој крст? Видим људе који прихвате превелик крст, а опет видим и оне који и кад пристану на крст – носе неки сасвим незнатан. Нећу да будем ни мазохиста ни забушант. Хоћу свој крст, али како да га препознам? Па лепо. Крени ти за Христом. Зграби први крст који си препознао. У ходу ћеш видети све што треба. А то је да док носиш крст и даље ходаш за Христом. Ако пожуриш напред због превеликог крста, не ходаш за Њим, ако много заостајеш због претешког крста – можда идеш за Њим, можда не идеш. Док видиш Христа и пратиш га – носиш крст који је таман за тебе – наводи Ненад Илић, у књизи коју је објавила „Катена мунди”.

Књига се бави, како додаје, путовањем кроз време на начин нашег убрзаног доба, али истовремено са жељом да пробуди свест о томе да није убрзање већ успорење које налазимо у црквеним празницима начин да се овде и сада вечност додирне. Читалац у књизи сазнаје о Васкрсу, Цветима, Сретењу Господњем, Томиној недељи…

– Славимо светитеље, молимо им се и наилазимо на разна искушења. Најчешћа су да их претварамо у бајковите ликове, или их доживљавамо као реалне у Богу живе личности. Али их упознајемо само површно, склони смо да од њих тражимо помоћ сами се не ангажујући у решавању проблема због којих их призивамо. Светитељи могу да одговоре на наш искрени позив и ако их само позовемо по имену, али основно што обично радимо кад с неким улазимо у личну комуникацију је да се потрудимо да га колико-толико упознамо. Хвала Богу, светитељских житија има довољно и на интернету. Треба само да се потрудимо да у њима поред разних украса којима се житија одликују дођемо до људског и божанског лика светитеља – поручује Илић.

Помиње, рецимо, да је Света Петка годинама живела у подвигу у Јорданској пустињи. „Данас је зазорно и мушкарцу да преспава сам на брду изнад села, а камоли жени. Како је могла сама у пустињи да проведе толике године? Тешко ћемо то разумети, али оно што можемо да наслутимо то је њена огромна вера која одгони страх, вера уз коју остаје само љубав”, пише Ненад Илић.

– Свака иоле зрела особа зна да је глупо молити се Богу за глупости типа „дај да добијем на лутрији”, али ретко размишљамо о томе за шта стварно и како се има смисла молити Богу. Па чак и кад су у питању и најозбиљније ствари. Болест, смртна опасност. Не знамо шта је за нас најбоље, али читајући Јеванђеље, слутимо да има смисла молити се за исцељење. Исцелити се значи поново постати цео, део целине. То тражи и наше отварање, веру, поверење у Бога да ће нас усвојити на начин који је за нас најбољи. А ми ретко мислимо о томе. Очекујемо чуда по рецепту који смо сами смислили. Кад нешто желимо, недовољно размишљамо од каквог је значаја то за целину, за целост нас и оних око нас. А ту негде се крије прави сусрет нас и Бога, наведено је у књизи „Нешто за успут”.

Први део наслова и опрема: Стање ствари

(Политика, 19. 8. 2019)

Прочитајте још

Advertisements


Категорије:Преносимо

Ознаке:, , ,

2 replies

  1. Из Јевађеља по Матеју – Беседа на гори:

    А када се молите, не празнословите као незнабошци, јер они мисле да ће за многе речи своје бити услишени. Не будите, дакле, слични њима; јер зна Отац ваш шта вам треба пре но што заиштете од њега.
    Овако, дакле, молите се ви:

    Оче наш који си на небесима,
    да се свети име Tвоје;
    Да дође царство Tвоје; да буде воља Tвоја и на земљи као на небу;
    Хлеб наш насушни дај нам данас:
    И опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима својим;
    И не уведи нас у искушење, но избави нас од злога.
    Јер је Tвоје царство и сила и слава у вијекове. Амин.

    Свиђа ми се

  2. Читајући свој коментар осетих потребу да напишем још нешто у прилог чланку оца Ненада Илића. Отац Ненад пише верујућим људима у нашем времену. Њима упућује хришћанске савете. Од Беседа на гори Исуса Христа Сина Божјег је прошло две хиљаде година. У његовом времену је изречена молитва била прва и једина. Како је време пролазило, стасали су његови ученици као будући свети Апостоли и све више хришћанских подвижника, наших светаца и светица. Својим животима и делима они и оне су заслужили и примили Божје Благодети. Тако су постали и наши заступници у молитвама Господу Богу, Исусу Христу и Светоме Духу. Мајка Богородица заузима нарочито место у молитвама верника. Данашњи људи треба да осећају посебну срећу и радост што при обраћању молитвама Богу, могу да то учине обраћањем пригодним молитвама нашим светим подвижницима и страдалницима за хришћанство, који ће њихове молитве сигурно пренети.

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s