Кад покушава човек, без пророчких претензија, да скицира будућност – не би се изненадио да у Холандији па и понегде около направе прве огромне стаклене баште не само за поврће, него и за људе
Фото: ПБС
Увек кад из Србије дођем у Холандију, осећам се као да долазим из богате у сиромашну земљу. И заиста мислим да је то тако.
Квака је у томе што народ у сиромашној земљи, да би преживео, мора да постане богат, а у богатој може да постане и сиромашан. Ми то доказујемо.
Дочекао ме је онај стални ветар, киша мала али пада мало-мало, галебови криче, у ствари – осећаш се на обали Атлантика као да си на броду. Шиба ветар, стално те фајта нека вода, ти жмуриш и идеш напред, ко зна куд… Енглези су највише на броду, али и Американци као они са највећим бродовима, Холанђани – као спретни са конструкцијом и једрима, и још понеки из овдашњег комшилука.
А ми, Срби – научили смо углавном само, макар они старији, да правимо оне папирне бродиће које смо пуштали низ потоке и речице. А и шта ће нам бродићи. Ми живимо у срцу тла Европе, на Балкану. Браћа Грци су и на Балкану али су више на мору, они су посебан случај.
Као што је и руски излазак на било које море посебан случај. Руси су до колена у руској земљи. Огромној, наравно, али да не провоцирамо оне са бродова.
Све у свему, ето мене опет овде, где ван стакленика тешко да било шта можеш да одгојиш. И кад то схватиш – направиш толико стакленика да постанеш највећи извозник поврћа. А пре тога – репа, раж, купус и тако то…
Кад покушава човек, без пророчких претензија, да скицира будућност – не би се изненадио да у Холандији па и понегде около направе прве огромне стаклене баште не само за поврће, него и за људе. За живот. Као оне из СФ-филмова. Вежбају се људи. Да покрију и заштите све. Воле сигурност.
А ми најлепше покривамо сач.
Сами – остајемо непокривени. Па – помози Боже.
Ваљда ћу издржати овде још неко време.
Опрема: Стање ствари
(Фејсбук страница свештеника Ненада Илића)
Categories: Преносимо
Не знаш како ћеш издржати још неко време у Холандији? Не знам како ћемо ми овде издржати са 25000 платама и пензијама, са школством и здравством које се урушава, са судским извршитељима и нотарима, са “страним инвестицијама”, док се твој син отворено руга свима који су доста старији од њега а “нису успели као он” у овом прелепом систему који сте нам славодобитно донели 2000. А за тебе се не бринем ни најмање, тамо на ФДУ вас изгледа добро уче како живети хлеба без мотике, и како се закачити на неку сигурицу где је сигурно и удобно, а потребно је само мало празне приче, било европејцима, било ново-православцима, било необразованим масама.
Леп чланак г. свештеника Н. Илића о поређењу две земље. Холанђани су некада били морепловци, путовали по морима и океанима, освајали и присвајали туђе земље. Отуда су доносили отета богатства, па су добро ухрањени могли да се баве умним пословима – уметношћу, филозофијом и сличним. Али и њих је, као и друге освајаче кроз Историју Света, стигла Порука: – Можете да радите шта хоћете, али не и колико хоћете! Нестале су колоније и сада морају да се боре са домаћом природом и од ње узму што се може извући. Срби нису као они ишли на освајања туђих земаља. И природа им је била наклоњена. Даје им све што пожеле и посаде. Додуше, и овде се мешају нечији туђи прсти. Доживљавамо тешке климатске промене и „срџбе са неба“, као да неки хоће да нас натерају да прихватимо њихове стаклене баште, вештачка наводњавања и ГМО.
@Разлози за бригу : “…Нестале су колоније и сада морају да се боре са домаћом природом и од ње узму што се може извући…”. Колоније су нестале средином прошлог века (дакле пре 70 година). Али, и без њих , вредним радом, добром организацијом посла, добрим државним апаратом, итд. може се понешто и извући. Тако је Холандија, са 17.000.000 становника 2018 г. имала бруто национални доходак од неких 750 милијарди евра (око 45.000 евра по глави становника). Извоз је био 441 милијарди евра, од чега је извоз пољопривредних производа ( резултат оног што` но рекосте “ боре са домаћом природом и од ње узму што се може извући“) био 90 милијарди евра (свега 20% целокупног извоза, што показује здрав диверзитет домаће привреде) и тиме је био други на светској ранг-листи извозника пољопривредних производа (прва је била Америка)…. @ Становник бивше Хо Ши Минове улице, Нови Београд који г-ну Илићу пребацује да живи од хлеба без мотике: то би значило да “Становник“ на свештенство гледа као на неке паразите? Па, с обзиром на име његове улице – није ни чудо….
Иначе, текст г-на Илића је искрен, али болан од слабе, крајње једностране информисаности о новој средини у коју је доспео – ваљда ће се моћи адаптирати, а докле ће у њој остати, показаће време.
@ Иоанн Дубињин
Не бих да дискутујем о њиховом привредном развоју, који је, нема сумње, велики. Можда сте пропустили да наведете да је легализована употреба марихуане можда деловала као стимуланс или допинг за њихове умне и физичке способности и вредноћу. А и ако мало стагнирају са пољопривредом због све суровије климе, неће осиромашити. Ту су разни “Међународни судови правде и ратних злочина широм света” којима мудра Холандија широкогрудо уступа зграде и послугу. А сећамо се и њихових славних дипломата као Ван Дер Брук, који су навикли на некадашње колоније по трећем свету, умешали своје прсте и у распад наше СФР Југославије, радећи за сецесионисте. Све то напредна држава, испод нивоа мора (Низоземска) лепо укњижује у своју државну, а помало и приватне касе.
Ово је већ други патетични чланак оца Ненада, Господе помози мени бедним, први је био о томе како је све црно у Србији кад се отац Ненад врати из “светле Европе”. Не бих да пропагирам цензуру, али као млађа генерација и отац малог детета, ова породица ми се смучила због gangsta rap културе коју форсира његов син, а отац Ненад га још и подржава и због форсирање потпуно непотребне американизације (заглупљивања) породичних односа. Због тога мислим да би аутоцензура и ” кулирање” са његовим блебетањем на Стању Ствари био права ствар, до даљњег. Увек се много мање издепримирам кад читам Самарџића и Антонића, они бар све директно кажу о колонији званој EU, не даве.