Војислав М. Станојчић: Буђење министра Ненада Поповића или краткотрајно таласање без борбене узбуне?

Можда ће се и ово таласање брзо умирити, а оцене министра Поповића о Бриселском споразуму и пропалим европским интеграцијама заборавити као да нису ни биле изречене

Ненад Поповић (Фото: Р. Крстинић)

Ових дана пажњу наше јавности заокупља неспоразум или „неспоразум“ у коалицији којом већ седам година управља Аца Србин. У њој је мање-више све складно и у савршеној слози и љубави међу различитим деловима од којих је састављена, а које успешно спаја јединствени циљ: да остану на власти што је дуже могуће, па коштало то шта коштало Србију и њене грађане.

Понекад се, истина, десе мањи сукоби између појединих чланова Владе (као између гђице Брнабић и гђе Михајловић), али се они брзо стишају, чим их владар опомене на ред и пристојност, па све се настави у највећој слози и љубави. као да никада није ни било никаквог неспоразума и застоја у њиховим односима.

Најновије иступање председника Српске народне партије, Ненада Поповића, међутим, као да је наговестило озбиљнији неспоразум и разилажење са „основним стратешким циљем“ напредњачке коалиције – приступањем Србије Европској унији. После смешног излета Рамуша Харадинаја у Хаг и повратка у Приштину, министар Поповић се усудио да изјави оно што код нас многи виде али не смеју да кажу: како је Бриселски споразум мртав и да више нема ништа од европских интеграција Србије.

На ове речи свога министра (истина, без портфеља, али и он је министар, па још задужен за иновације) оштро је реаговала председница Владе Ана Брнабић речима: „Сваки министар у Влади дужан је да спроводи заједничку договорену политику, а они који то нису у стању слободни су да је напусте“.

Разуме се, огласио се затим и Аца Србин: најпре је рекао како ће све бити у реду и да је уверен како министар Поповић није имао злу намеру али и да није његово да процењује да ли је Бриселски споразум мртав и да ли од европских интеграција Србије нема ништа, али да је, у сваком случају, требало је да се најпре консултује са премијерком о томе.

Министру Поповићу се, међутим, није свидела идеја да по своје мишљење иде код председнице Владе, па је изјавио како ће о своме раду у Влади разговарати само са Вучићем.

Затим су се, да чорба буде гушћа, у расправу укључиле и странке које нису чланице коалиције Аце Србина, ЛДП, је предложила премијерки да смени Поповића, „јер његови налогодавци преко њега шаљу поруку српској Влади да напусти преговоре са Косовом па и са Европском унијом“, док су из ЛСВ грешног министра без портфеља назвали руским лобистом и заступником интереса оних који би да зауставе европски пут Србије.

Сасвим очекивано, у јавности се затим појавило и саопштење Српске народне партије, странке чији је председник Ненад Поповић, а која је од парламентарних избора 2016. године коалициони партнер СНС-а. У том писму пише како су народњаци спремни да не буду део Владе Србије ако некоме смета што бране Устав Србије и Косово. Нека смене Ненада Поповића и саопште грађанима да су то учинили „јер се залагао за поштовање Устава Србије и резолуције 1244 и што није био спреман да прекрши заклетву коју је дао на Уставу“.

Ако су грађани Србије и стекли утисак да су речи министра Поповића о Бриселском споразуму и евроинтеграцијама Србије одраз његовог стварног мишљења, тешко ће им бити да схвате шта га је навело да на изборима пре три године склопи савез са напредњацима, после избора добије три посланичка места у Народној скупштини, а он сам министарство без портфеља у Влади.

И да ли му је заиста било потребно више од три године сарадње са Ацом Србином да схвати како он непрестано крши Устав и доноси штетне одлуке, пре свега у вези са Косовом и Метохијом, и да тек сада реагује?

Можда ће ово закаснело буђење министра без портфеља побудити наду оног дела српске јавности који није склон Вучићу да се појавила пукотина у напредњачкој коалицији од које ће наступити корисне последице по нашу земљу. А можда ће се, као што то најчешће бива, и ово, таласање брзо умирити, а оцене министра Поповића о Бриселском споразуму и пропалим европским интеграцијама Србије заборавити као да никад нису ни биле изречене.

Advertisements


Категорије:Судбина као политика

Ознаке:, , ,

2 replies

  1. Пратећи званичне изјаве министра Ненада Поповића може се приметити изузетна доследност у коментарима о основним људским вредностима , интегритету Србије и идентиту српског народа. Мало ли је !

    Свиђа ми се

  2. Поред бедних и лажних изјава о Европском путу Србије, министар Ненад Поповић је изјавио и једну бестидну лаж : да су Срби осуђени као геноцидан народ.

    Ниједан народ није никада у историји осуђен (нити ће бити осуђен) као геноцидан. Из простог разлога : злочине не планира и не чини цео народ него одређена група.

    Ако узмемо за пример Немачку, у Нирнбергу је 1946 год осуђена због геноцида и погубљена група високих нацистичких вођа. Није суђен ни оптужен немачки народ.

    Лаж министра Поповића је посебан злочин. Он је оптужио цео српски народ за оно што је у Сребреници учинила шака несретника – стрељавши масу затвореника.

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s