Европа Ностра: Изградња гондоле угрозила би номинацију Београдске тврђаве за Унеско листу баштине

Невладина организација Европа Ностра навела је у свом извешају како би изградња гондоле на Београдској тврђави имала разарајуће последице по симбол Београда

Калемегдан (Извор. ФБ страница САНУ)

Највећа европска организација посвећена очувању културног наслеђа Европа Ностра изнела је значајне критике на рачун пројекта изградње жичаре на Београдској тврђави. У извештају се наводи да је пројекат законски споран, без јасне сврхе и утемељења, недовољно транспарентан, да би изградња жичаре на том подручју имала „разарајуће последице на аутентичност и интегритет културног наслеђа које је симбол Београда”,  те да ће тим пројектом бити угрожена номинација Београдске тврђаве за Унескову листу светске баштине.

Извештај је Европа Ностра припремила на основу посете високе делегације стручњака те организације Београду почетком маја. Како се наводи, извештај је 17. јула представљен кабинету председнице Владе Србије Ане Брнабић и министру културе и информисања Владану Вукосављевићу.

У извештају написаном на око педесетак страна, ова организација је изнела бројна запажања и закључке, али и кључне препоруке које према њиховом мишљењу надлежни треба да примене. У њему се наводе и предлози који би могли да се реализују уместо планиране гондоле.

Београдска тврђава је за Београд оно што је Акропољ за Атину

Европа Ностра наводи да је Београдска тврђава незаменљиво сведочанство о наслеђу и границама бројних царстава које су обликовале Београд, Србију и Европу. „

„Интеракција између Тврђаве и пејзажа којим доминира ушће две велике европске реке је јединствена карактеристика која је део идентитета Београда и разликује га од других главних градова Европе. Београдска тврђава је за Београд оно што је Акропољ за Атину и сваки покушај амортизације таквог места модерном инфраструктуром ће неповратно разбити његов интегритет и јединство”,  закључак је ове организације.

Даље се наводи да је жичара скупо, инвазивно и потенцијално деструктивно решење проблема који није евидентан или доказан, те да вероватно неће донети корист за транспорт града и економски раст.

„Не постоји јасна дефиниција и разумевање предности које произилазе из пројекта жичара”,  оцењује Европа Ностра.

Жичара ће угрозити номинацију Београдске тврђаве на листу светске културне баштине УНЕСКО

Ова организација упозорава да је у случају да се пројекат изградње гондоле настави, „одбацивање номинације Београдске тврђаве на листу светске културне баштине Унеско  је више него вероватно, јер би овај пројекат утицао и на интегритет и аутентичност“.

Наводи се да пројекат изградње жичаре није у складу са српским законским одредбама нити са међународном и европском конвенцијом. Додаје се и да постоје јасни докази „неоправданих притисака“ на установе надлежне за заштиту културног наслеђа, да је у процесу планирања изградње жичаре постојао мањак транспарентности, јавног дијалога и консултација са струком и грађанима. Све то, како напомињу, забрињава, посебно имајући у виду да је пројекат наишао на оштру и широку критику стручњака, цивилног друштва, грађана и медија.

Пројекат станице Калемегданске гондоле (Извор: Интернет)

„Влада би требало да узме у обзир забринутост цивилних друштава и невладиних организација”,  наводи се у извештају и подсећа да су стручне организације покренуле јавне петиције где је прикупљено 15.800 потписа грађана који траже да се пројекат прекине.

Седам кључних препорука

У извештају организације Европа Ностра дато је седам кључних препорука које би требало применити. Као прву, наводе да је потребно да се преиспитају сва спорна, односно како наводе упитна, документа, мере и дозволе.

„Уставни суд и Управни суд морају ригорозно проценити уставност Плана детаљне регулације и дозвола издатих током планирања и фаза реализације пројекта жичаре. Министарство грађевине, саобраћаја и инфраструктуре мора само преиспитати законитост Плана детаљне регулације строго и детаљно”,  наводи се у извештају.

Даље се додаје да је неопходно, након бројних критика струке, да се преиспитају одлуке и мере заштите које је издао Завод за заштиту споменика културе Србије.

Европа Ностра је позвала Министарство културе и информисања, као и премијерку Владе Србије „да се увере у то да национално и европско наслеђе од највећег значаја није угрожено незаконитим или неадекватним одлукама које се доносе у оквиру Републичког завода за заштиту споменика културе Србије“.

Хитно урадити детаљну процену утицаја гондоле на културну баштину

У другој препоруци Европа Ностра наводи да је у процесу ревизије мера за заштиту културне баштине, неопходно хитно урадити и процену утицаја.

„Процену треба да уради независни тим стручњака надлежан у ХИА. Морао би да обухвати детаљну валоризацију разноврсних слојева баштине Београдске тврђаве, Ушћа  и околног историјског пејзажа, као и утицај на атрибуте и вредности наслеђа и интегритет целе површине”,  наводи се у извештају.

Ова организација напомиње да је неопходно уложити и стручност и ресурсе како би Београдска тврђава била уврштена на листу светске културне баштине Унеско, а то према њиховој оцени значи да треба осигурати да се тренутно стање Београдске тврђаве побољша, а не да се угрози.

„Бројни путеви, капије и архитектонске структуре у Београдској тврђави захтевају инвестицију за рестаурацију и одржавање како би се избегло погоршање стања и побољшала привлачност места… Међутим, превентивна археолошка ископавања предвиђена су само на ограниченој површини конструкције и део су пројекта за изградњу жичаре, који финансира инвеститор. Ако би дошло до археолошких ископавања, онда би она била системска, усмерена на сакупљање детаљних сазнања о историјским слојевима Београдске тврђаве, њихово валоризовање, дугорочну заштиту и, где је могуће, презентацију јавности”,  наводи се у извештају.

Уместо гондоле – пешачко бициклистички мост или еко чамци

Европа Ностра препоручује да се уместо предвиђеног пројекта београдске гондоле, пронађу одговарајуће, јефтиније и неинвазивне опције.

„Једна од њих је пешачки и бициклистички мост који би се могли врло добро уклопити у пејзаж без угрожавања погледа или подземних остатка. Предности су ниски трошкови одржавања, могуће коришћење и током ветровитих периода и прелаз за бицикле, скутере, ролере чиме се отварају нове могућности за заобилажење гужве у саобраћају”,  један је од предлога у извештају.

Као други се наводи систем употребе еко-чамаца, бродића без буке и без загађења, којим би могли да се превозе посетиоци и мештани преко реке.

Једна од препорука се односи и на транспарентност целог процеса и пројекта, при чему у одлучивање, како се наводи, морају да буду укључене све релевантне професије – историчари, археолози, еколози, урбанисти, архитекти, саобраћајни и грађевински инжењери, локални туристички водичи, туристички стручњаци… будући да сви они имају специфичне перспективе које треба размотрити приликом доношења било какве одлуке.

Припремне радове за градњу гондоле Управни суд у Београду привремено је зауставио до доношења коначне одлуке о законитости дозволе након што је Регулаторни институт за обновљиву енергију и животну средину (РЕРИ) тужио Министарство грађевинарства и саобраћаја, које је недавно издало грађевинску дозволу за припремне радове на изградњи жичаре на једној парцели на Калемегдану.

Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре поднело је тужбу Врховном касационом суду због одлуке Управног суда да привремено обустави припремне радове на изградњи гондоле на Калемегдану јер група грађана (организација РЕРИ) по чијој тужби је донета одлука о привременом обустављању радова „не може бити странка у поступку”.

Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре је 1. априла издало грађевинску дозволу којом се одобравају припремни радови на Београдској тврђави за изградњу гондоле и то на катастарској парцели 64/17. Како наводе у организацији РЕРИ, реч је о подручју археолошког налазишта „Антички Сингидунум”.

Градњи гондоле у Београду успротивила се готово целокупна стручна јавност, односно више од двадесетак струковних удружења, научних института и образовних катедри за очување културног наслеђа, који су захтевали да се пројекат обустави.

Након што је Републички завод за заштиту споменика културе дао сагласност за изградњу гондоле, огласили су се конзерватори тог завода, који су апеловали да се градња жичаре на Београдској тврђави обустави.

Наслов и опрема: Стање ствари

(Инсајдер, 30. 7. 2019)



Categories: Вести над вестима

Tags: , , ,

Оставите коментар