Црна Гора: Суноврат система ‒ уз осмехе и свечаности се отварају народне кухиње

У  Никшићу је, уз свечани програм, отворена народна кухиња

Свечано отварање народне кухиње (Фото: Портал Оногошт/ИН4С)

Фабрике су одавно „валоризоване“, контроверзни бизнисмени одавно господаре никшићким добрима, а народ „ужива“ у народним кухињама

Прије неки дан у Никшићу је отворена народна кухиња.

Уприличен је „пригодан програм“ са културно-умјетничким програмом, осмјесима, црвеном траком, и свечаним тоном.

У првих мах, неко би помислио да се отвара нова фабрика, са најмање 2 000 радиних мјеста, да макар дијелом надомјести, уништене фабрике и индустријски центар који је некада запошљавао 20 000 радника.

Али не, отвара се народна кухиња, која ће хранити гладне, које је овај систем оставио без посла, и могућности голог преживљавања.

Суноврат ове државе, или овог државоликог провизорујума, најбоље се види и осјећа у граду под Требјесом. Град некадашње велике Жељезаре, Пиваре, Боксита, Металца…, град са одличним природним ресурсима, данас, у 21. вијеку уз „пригодан програм“ отвара народну кухињу.

Фабрике су одавно „валоризоване“, контроверзни бизнисмени одавно господаре никшићким добрима, а народ „ужива“ у народним кухињама.

Јуче, у име Клуба одборника Демократске партије социјалиста Никшић, одборнице Тања Пјешчић, Андријана Јововић и Соња Баћовић донирале су Народној кухињи помоћ у вриједности од 1.000 евра. Такође уз осмјехе, и камере наравно.

Јер шта вриједи што си дао, ако нијеси свима рекао. Ови осмјеси, и ова партија од Никшића је направила руину, и 2019. године на поклон је град од оних који им је све узео добио чек на хиљаду евра

Кад дају „донације“ од хиљаду евра, позвани су медији. Кад је њих Никшић без свог знања и жеље „донирао“ милионима, медији наравно нису били пожељни.

Опрема: Стање ствари

(ИН4С, 25. 7. 2019)



Categories: Вести над вестима

Tags: , , ,

2 replies

  1. „Народне кухиње“ су у ствари – СИРОТИЊСКИ КАЗАНИ, где је
    корисника све више, а оброци све слабији и мањи.
    То је случај и у Србији, јер су властима у ЦГ и Србији једне те исте
    газде.
    У манастирима се практикују два оброка, а овде је само један, али “вредан“,
    могло би се рећи: “ПОДВИЖНИЧКИ“ оброк!
    У том смилу, нема никакве разлике између Србије и Црне Горе.

    Драган Славнић

  2. Не бих се сложио да не постоји разлика, а вест је баш типична за Никшић.
    Суштина овог прилога није отварање народне кухиње, која сама по себи, у смислу социјалне политике, није или не мора бити негативна ствар.
    Али народна кухиња није нешто чијим се ,,отварањем“ треба поносити, нити организовати прославе, рецитације песника, људе у народној ношњи, нудити канапеи, фотографисати се са великим чековима о донацијама, итд. Укратко, чега се поносан стиди…

    Такво размишљање одражава метастазу лудила Ђукановићеве, нажалост, тродоценијске власти које за резултат има урушеност било каквог здравог система вредности.

Оставите коментар