Упокојио се књижевник Радомир Смиљанић (1934-2019)

У Београду, 19. јула 2019, преминуо је српски књижевник, преводилац и публициста Радомир Смиљанић

Радомир Смиљанић (Фото: Вечерње новости)

У Београду, у 86. години, преминуо Радомир Смиљанић, истакнути српски књижевник и публициста. Иза себе је оставио разноврсно дело, огледајући се у свим жанровима.

Рођен је 1934. у Јагодини, у породици Данице и Угљеше Смиљанића.

По завршетку студија немачког језика и књижевности Смиљанић је радио у Институту друштвених наука, затим је био уредник у Радио Београду, после чега је прешао у статус слободног уметника. Био је симултани и консекутивни преводилац на немачки језик на свим важнијим скуповима у земљи и иностранству.

Као писац, дебитовао је књигом приповедака „Алкарски дан“ (1964), а критика га је сврстала у сам врх тадашњих младих српских приповедача. Годину дана касније, за „Мартинов излазак“ добио је награду недељника „Телеграм“ за најбољи модерни роман године у Југославији. Уследили су романи „Војников пут“ и „Мирно доба“, а трилогија „Неко је оклеветао Хегела“, „У Андима Хегелово тело“ и „Бекство на Хелголанд“ поздрављена је у нашој и иностраној књижевној јавности као значајан литерарни догађај.

У роману „Пожар на тргу Маркса и Енгелса“ (1989) Смиљанић је дао „снажну критику доктринарног тоталитаризма“, како је оценио др Зоран Глушчевић, и предвидео распад Југославије. Аутор је и историјских романа, а био је и један од најизразитих писаца српског политичког романа, као аутор дела „Петер Хандке – немачко-српска рапсодија“, „Колекционар“, „Таргет“, „Пад нацизма“ .

Био је оснивач „Записа“, једне од првих приватних издавачких кућа, као и Академије „Иво Андрић“.

Радомир Смиљанић је иза себе оставио супругу Љиљану и ћерку Даницу. Сахрана ће се одржати на Лешћу, у среду 24. јула у 13 часова. Комеморативни скуп биће у уторак 23. јула у подне у Удружењу књижевника Србије.

Милован Витезовић: Европска репутација

После Миодрага Булатовића, Радомир Смиљанић је први српски писац који је одмах и истовремено стекао велику европску репутацију. Немачки језик је постао други језик његове трилогије романа о Хегелу Милорадовићу. Са тог језика превођен је на друге европске језике. Смиљанић је 1978, заједно са Булатовићем, Јаром Рибникар и Ерихом Кошом и четворицом немачких колега, направио „Интернационалну литерарну фабрику“, у којој је објављено 20 двојезичких књига. Међу њима је и књига коју смо заједно урадили – „Антологија савремене југословенске приче и песме за децу и младе“ у четири тома.

Наслов: Стање ствари

(Вечерње новости, 19. 7. 2019)

Advertisements


Категорије:Вести над вестима

Ознаке:, ,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s