Политика: У Србији по два посла ради скоро 200.000 људи

Према најновијим подацима Европске статистичке агенције, два посла у Србији ради безмало 200.000 људи. У последњих девет година тај број се повећао око 80 одсто 

Фото: ЕPA-EFE/Roman Pilipey

Раст цена, који је учестало већи него што је стопа раста зарада, најчешће утиче на запослене да потраже још један извор месечних прихода

За фотографе изгледа увек има посла. Они могу да зараде и мимо званичног радног времена. Тај други, хонорарни посао, углавном одрађују на свадбама и разним догађајима где некада дневно могу да узму и до 200 евра. Тако већ годинама ради С. К. из Београда који је званично запослен на порталу који прати вести из забаве. Са платом од око 48.000 динара не може, како каже, комотно да преживи месец, јер само на комуналне режије мора да издвоји трећину зараде. Због тога је принуђен да ради и викендом.

– Мука ме је натерала да радим два посла. Рецимо, моја зарада је испод републичког просека, а за десетак хиљада виша од минималне потрошачке корпе у Србији. Срећом, имам посао за стално, а предност видим и у томе што волим то што радим. Рад на два фронта има и безброј мана, а главна је то што немам ниједан слободан дан у недељи. Морам нон-стоп да радим, јер сам принуђен – каже овај фотограф.

Према најновијим подацима Европске статистичке агенције, два посла у Србији ради безмало 200.000 људи. У последњих девет година тај број се повећао око 80 одсто што је Србију поставило на готово сам врх листе која показује тренд раста радника који имају додатну зараду. Тако, рецимо, број радника, који има додатни посао, повећан је 79,9 одсто и то када је реч о запосленима који имају између 15 и 64 године, односно 80,7 процената кад су у питању особе старе између 15 до 74 године. Уз то, Евростат наводи и да у Србији има више људи који су спремни да раде два посла него што је то случај у Аустрији, Белгији и Црној Гори.

Стручњаци истичу да је у Србији месечна потрошачка корпа већа од просечне зараде, што потврђује чињеницу да је грађанима заиста потребно да раде више послова како би могли да преживе. Тако, рецимо, у априлу ове године просечна потрошачка корпа износила је 71.831,24 динара, а минимална потрошачка корпа 37.453,08 динара, док је просечна нето зарада била 54.645 динара.

– Већина њих има мање приходе, од онога колико им треба да би могли да покрију животне потребе, па зато мора да нађе додатни посао. С друге стране, ако се упореде цене у односу на прошлу годину, приметан је њихов раст који је већи него што је стопа раста зараде. И тако је из године у годину. И то и те како утиче на запослене да траже други посао. Осим тога, много грађана у Србији је задужено у банкама јер су кредитима куповали станове или аутомобиле. Њихова једна плата никако не може бити довољна да покрије и дуг и основне трошкове живота, тако да су принуђени да траже још један посао – објашњава проф. др Владимир Гречић, додајући да то није само одлика људи са нашег поднебља. На исти начин често размишљају и други народи, чак и Американци.

– Кад сам их питао о томе да ли им је потребан и други посао, казали су ми да им један посао служи да задовоље своје потрошачке потребе, а други да покрију кредит. Код нас постоје и запослени који нису довољно искоришћени на радном месту а имају нижа примања, па и они често траже додатни посао. То су, народски речено, људи из категорије „мало га послодавац плаћа, па мало и ради”, а имамо доста и мајстора и занатлија, који траже додатне изворе зараде – истиче Гречић.

Ако је судити по огласима за посао, тренутно се најчешће траже преводиоци, фотографи, шанкери, возачи, магационери, дадиље, електричари, неговатељи старијих, фризери, шминкери, а то су углавном занимања којима се људи често баве и ван радног времена.

У омладинским задругама истичу да такозвани парт-тајм послови нису често у понуди. Уколико неко већ има посао, а жели да себи повећа приходе, најпривлачнији су послови који се раде до четири сата.

– Највише нудимо послове са стандардним радним временом од осам сати. Послови до пола радног времена су изузетно ретки, али имамо и њих у понуди. То су углавном физички послови или разне промоције – кажу у Омладинској задрузи „Доб” из Београда.

Марија Бракочевић

(Политика, 17. 7. 2019)

Advertisements


Категорије:Вести над вестима

Ознаке:, , ,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s